Branislav Bane Lazić: Došlo je krajnje vreme da se stvari postave na svoje mesto

 

Intervju: Milan B. Popović

Pomno i predano sam pratio Vaš solo materijal unazad, ima tome možda i deceniju i više, ako se ne varam. Sjajne su to pesme bile šarenolikog muzičkog sazvučja i senzibiliteta-bekgraunda. Vi ste Branislave Laziću istinski, pravi umetnik. Kako sa ove vremenske distance gledate na te Vaše prvobitne tzv. rane radove, studijske solo pop rock snimke i neke Vaše ozbiljnije studijske solo zvučne dokumente na Vašu muziku i na muziku koju sada stvarate?

Svako želi, svi hoće, neki mogu, a neki ne mogu…jednostavno želja da napravite remek delo, koje će budući naraštaji ceniti i nagraditi.

U čuvenom i neprevaziđenom 3K duru ste briljirali i došli do super finala. Recite nam najbitnije momente vezano za Vaše učešće i pojavljivanje u toj emisiji za naše čitaoce…

Mislim da današnje emisije,tog karaktera kao 3K – DUR,trebaju da plate autorska prava RTSu, da se 3K ponovo vrati kao program zabavnog karaktera…naravno da se vrati i 3K-DUR.

 

Vaše učešće u Pinkovim zvezdama samo je potvrdilo Vaš impresivan vokal. Da nije tog takmičenja, Rajko Bosiočić Vas ne bi (ni znao) pozvao da budete vokal benda Steel. Kako ste se snašli na prvom albumu grupe Steel, a kako sada kada ste kompletan autor izuzetnih tekstova i raskošnog vokala od, ako se ne varam-dve oktave?

Ne, grešite…Rajko me ni tad ne bi primetio. Naime primetila me je njegova rođaka Biljana Sretenović, koja me je i kontaktirala u vezi grupe STEEL…hvala joj na tome. U grupi sam spozao divne ljude, koji su izuzetni muzičari i bili su sa jasnim ciljem, a to je autorski rad.

Igrom i spletom slučajnih okolnosti znam da imate dva predivna i istinski zlatna sina. Da li već sada primećujete da će barem jedan od njih dvojice,u neko dogledno vreme, dohvatiti se mikrofona i krenuti Vašim, očevim putem?

Osećam se kao DON KIHOT u našoj Srbiji kada sa velikim žarom krenem da hvalim našu rok scenu I ubeđujem sebe da će se neke stvari promeniti…ali nažalost puno je Don Kihota, kod nas nisam usamljen….hehehe!

Vi se Branislave, ne bavite muzikom od juče. Vi niste bilo ko! Muzika je deo vašeg života od najranijih dana pa sve do sada. Možete li našim čitaocima otkriti drugu stranu medalje,onu tamniju,mračniju? Da li se plašite prepoznavanja na ulici, da li Vam smeta slava i sve što uz slavu i prepoznatljivost na ulici ili javnom mestu muzičara i javne ličnosti ide? Da li Vam smeta da Vas na ulici glaedaju ljudi koji su Vas gledali na TV, imate li taj problem da ste nesigurni i da se krijete od ljudi? Naše čitaoce jako zanima to! Raspišite se, to je jako interesantna tema, prostora za Vaše odgovore ima dovoljno…nemojte se  ustručavati i budite što je moguće detaljniji i iskreniji. To narod voli! Da li Vas mir Vaše umetnosti čini nemirnim?

Slava….reč koja nikako nije u mom domenu, niti želim da se time bavim. Mislim da radim zarad slave. TV, kutija koja je promenila život na našoj planeti, u svakom smislu, i ima veliki značaj u našim životima. Upravo umetnost,o kojoj non stop pričamo ovog trenutka, ima najmanju pažnju od strane medija, jer tužno je kada vidite da se cd Mocarta i Betovena i drugih velikih kompozitora, prodaju za duplo manju cenu, u odnosu na neke naše izvođače… a to su bili upravo magovi klasične muzike i stvaraoci muzičkog doba… Došlo je krajnje vreme da se stvari postave na svoje mesto i zato je tu grupa STEEL

Share This