INTERVJUI

Bane Lokner

15.08.2003.

 

 

Kritičko pakovanje?

Kritičko pakovanje 2 je knjiga koja obuhvata kritike iz perioda 99-01.godine recentna izdanja koja su se pojavila na našem tržištu i to iz oblasti rocka, popa, underground-a, alter-a, jezz-a, blues-a, metala, core-a i svi imaju jednak tretman, pa čak i onog pop-rock-a koji ima elemente estradizovane priče i ubacio sam neka izdanja za koja je bitno da se pojave, da se o njima priča i da se ta i takva produkcija neguje. Sve 244 kritike su rađene novinarskim tipom recenzije na 1 do 1,5 strani.

Mi se bavimo rock'n'rollom pa nas zanima tvoj stav?

Ja generalno imam pristup da rock kao muzički žanr, i to onaj klasičniji, danas u svetu ne predstavlja srednju mainstream liniju, već predstavljaju alternativu. Rock kao muzički pravac, a ne kao stav, izgubio je po kvantitetu i po značaju. Neka rock psihologija i rock stav se modifikovao kroz razne žanrove tipa metala, punk-a, a ja to sve smatram sličnom pričom. Rock je sigurno sve manje korišćen jer neke nove generacije ga ne smatraju svojim pravcem uz koji odrastaju, već ga smatraju autentičnim pravcem. Promenio se sistem vrednosti u svetu i to više nije muzički žanr koji je vodeći. Nije to samo situacija ovde, već svuda u svetu.

Da li to znači da ga nema ili da ga neće biti?

Ovde je jedna druga dimenzija što ja tu odvajam rock stav i bend koji je estradni, tačnije estradne provinijencije. Rock kao pravac nije više u primeni ni po kvantitetu ni po značaju kao što je bio. To je neminovnost, sve dolazi i prolazi, ali ostao je taj pristup i stav, taj atitude što kažu ameri i englezi. Meni je rock kao žanr primaran u svakoj formi sistema vrednosti. Ovde je nekim neprirodnim tendencijama i tretiranjem u medijima i javnosti izgubio primat koji je mogao da ima, ali to svejedno nije muzički žanr sa kojim odrastaju nove generacije u masovnijem smislu. Ideja uspeva da živi, ali bez obzira što je taj duh najvažniji, on ipak nije primaran. Ne može i neće nikada biti. Civilizacija ide dalje i tokovi nisu takvi da on može biti ponovo primaran.

Urednik si izdavačke kuće Active Time. Reci nam nešto više o vašim planovima?

Active Time izdaje albume bendova r'n'r orijentacije. U početku smo izdali nekoliko albuma koji imaju arhivsku vrednost, kao što je Smak, Generacija 5 ili žive albume bendova So Sabi i TEK. Ipak nismo zapostavili demo scenu, pa smo izdali demo snimke grupe Cutwork, iako već imaju jedan album. Cilj nam je da izdamo mnogo albuma koji će promeniti situaciju na našoj muzičkoj sceni i otvoreni smo za saradnju sa svima.

Koji od novijih bendova je na tebe ostavio dobar utisak s obzirom da imamo malo novih bendova?

Veliko odobravanje imao je album grupe Cutwork iz Novog Sada, ali još veće oduševljenje je izazvao njihov živi nastup. Međutim, veliko razočarenje sam doživeo kada sam video koliko oni u sebi nemaju nikakvu harizmu. To me, s druge strane, razočaralo jer je to jednako bitno ako analiziramo kompletan izgled jednog benda i njihovu priču. Ništa od toga oni nemaju, i s toga je razočarenje možda još i veće. Mada, moram da priznam da odavno nisam video takav rock sastav sa rock psihologijom, naravno maksimalno moderno, koincidirano sa ovim vremenom.

Da li je problem slabije zastupljenosti r'n'r-a i ne mogućnost klinaca da razumeju poruku s obzirom da mnogi bendovi izvode svoje pesme na engleskom jeziku?

Što se tiče pevanja na engleskom, tu se ne slažem da je to problem, jer nove generacije su izverzirane i tačno znaju šta mogu da nađu. Meni je logično da hard core bendovi imaju tu psihologiju, ali oni tu ništa ne gube takvim pristupom, jer one generacije koje ih ne slušaju neće ih ni slušati, a onima koji ih slušaju to je jezik koji poznaju.

Techno?

Pojavom techno muzike u svetu prepolovljena je slušalačka publika, pola sluša to, a pola ostalo. Nemaju verbalnu komunikaciju, jednostavno samo ubrzani zvuk ovog veka, prazno je i to mi smeta. Dobrim delom je podržana od establišmenta, a drugo je pitanje koliko to neke generacije tretiraju kao svoj izraz. Bio sam ne Exit-u u 4 sata ujutru, na rock stage-u je bilo 3.000 ljudi, a na DJ stage-u 20.000. to je, na žalost, realnost.

Šta misliš o delovanju pokreta Neki Rok?

Svaka akcija takvog tipa i više je nego pozitivna. To je pravi vid tretiranja karijere, da čovek sve uzme u svoje ruke. Takva je situacija, mnogo ima informacija i ljudi nemaju vremena da obraćaju pažnju na nečiji rad. Ja pozdravljam sve to, ali mislim da ćete više odjeka imati ako se povežete sa istomišljenicima iz drugih zemalja (Italija, Španija) jer smo mi još uvek zatvoreni i nema tržišta. Moja vam je sugestija da napravite flajer i da ga šaljete u fanzine jer su oni u današnje vreme dobili primat u odnosu na magazine. I putem interneta treba naći istomišljenike jer je sigurno da ih ima.