INTERVJUI

Đule - Van Gogh

10.10.2004.

 

Zašto ste se odlučili da ponovo organizujete tako veliku turneju?

Mnogi su nam govorili da nije vreme da se krene na veliku turneju po Srbiji. Nismo ih poslušali i to se pokazalo kao ispravna odluka. Turneju smo započeli 12. Maja koncertom u Vrnjačkoj Banji i do danas posetili veliki broj gradova. Dali smo mogućnost publici da sama kreira putem imejla listu pesama koje žele da sviramo na koncertu. Sve svedoči u pravcu prećutnog dogovora između nas i publike, kao da se u stvari jako dobro razumemo, jer u 90 odsto slučajeva to je isti izbor pesama. U Beču smo takođe imali izuzetan koncert koji je označio i početak evropske turneje. O tome se kod nas jako malo zna. Tamo na svirke dolazi mnogo stranaca u društvu s našim mladim ljudima koji žive u dijaspori. Stranci ne razumeju tekstove, ali ta energetska poruka i kovitlac zadovoljstva naših ljudi im dovoljno jasno poručuje da se tradi o pravom putu.

Klakva je reakcija publike u unutrašnjosti gde nemaju često priliku da ugoste veliki bend?

Potpuno smo opčinjeni reakcijom publike. Ljudi znaju da mi ne pravimo razliku između malih i velikih mesta. Produkcijski je to isto zadovoljstvo, znači, niko ne ostane uskraćen. Za nas je svaki koncert jedinstven. S takvim pristupom i željom da ispoštujemo sve., shvatamo da nije uzaludno baviti se ovim poslom.

Da li je takva turneja finansijski isplativa?

Pare nisu bitne, već osmeh i zadovoljstvo ljudi koji dođu na koncerte. Naravno, ne plaćamo organizaciju koncerata iz svog džepa. Kada budemo shvatili da je potrebno da platimo turneju iz svog džepa onda ćemo taj novac ostaviti za preživljavanje. Hteo bih da kažem da se ne takmičimo ni sa kim. Mi samo pričamo celu priču na naš način i potpuno dozvoljavamo da naši koncerti polarizuju publiku. Važno je samo da publika nije ravnodušna, jer je to oblik ništavila.

Kako turneja deluje na vas u kreativnom smislu?

Kreativni momenat ili postoji ili ne postoji i sreća je da imamo mobilni studio koji nosimo na putovanja i najdirektnije beležimo svaku tonsku probu kao i koncert. Tako uspevamo da sagledamo celu situaciju iz neke druge perspektive ne bi li došli do nekog napretka. Kao tim smo jako zahtevni. Svaki dan se dogodi da neko od nas osmisli nešto novo i onda nas je veoma teško pratiti. Drago mi je da nismo krenuli putem letargije, uspavanosti i jednog oprobanog recepta da svaki album radimo po šablonu i da nam bude mnogo lakše. Za razliku od toga mi smo izabrali zabavniji put.

Da li uspevate da se u potpunosti posvetite koncertima, pogotovo kada su velike vrućine?

Mi ili imamo koncerte na –14 ili na +35 stepeni., ali na to ne obraćamo pažnju jer nam je najveće zadovoljstvo da se popnemo na binu, jer tih dva sata koncerta je potpuno fenomenalno. I koncert na Tašu je bio veliko zadovoljstvo.

Koliko pažnje posvećujete stajlingu?

Stajlingu posvećujemo pažnju podjednako kao i muzici. Naša vizuelna slika govori puno o duhovnom stanju, o tome kako se osećamo u toj nekoj prolaznoj fazi. Za nas su sve faze, u kojima smo se nalazili tokom ovih godina, samo prolazne.