Izložba “Alan Ford trči počasni krug” u Muzeju Jugoslavije

 

 

 

Gostujuća izložba “Alan Ford trči počasni krug” biće otvorena u Muzeju Jugoslavije 2. decembra, a biće prikazane 152 originalne table iz ranog perioda kultnog stripa (1969/1975), kada je na izradi radio autentični italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker.

Ova izložba o slavnom stripu, koji je čitala i volela cela bivša Jugoslavija, bila je jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini.

Osim 152 originalne table, biće kao posebna zanimljivost izložena i tri naslovna crteža Paola Pifarerija. Ovom izložbom uz dodatne programe Muzej Jugoslavije će od 28. novembra do 2. decembra obeležiti svoj dan.

Prvi broj stripa o Alanu Fordu izašao je u maju 1969. godine po ideji Lučana Sekija i Maksa Bunkera, tandema scenarista i crtač Roberta Raviole Magnusa. Godinu dana kasnije ovaj satirični strip je, zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije.

“Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu, nikoga nije poštedeo, već je obradio lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove”, objašnjava autor izložbe Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.

Kako kaže, događaji u tom slavnom stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora i autor izložbe smatra da se njegov uticaj može prepoznati u muzici (Prljavo kazalište), na filmu i televiziji (Maratonci trče počasni krug, Ko to tamo peva, Smogovci).

“Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društvenopolitičke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki”, zaključuje Glavan.

U okviru izložbe, koja će biti otvorena do 31. januara 2021. godine, održaće se i prateći programi na temu ovog fenomena devete umetnosti.

Izložbu organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.

“Alan Ford je nesumnjivo jedan od fenomena koji karakterišu jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo”, izjavila je direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević, koja je zahvalila saradnicima, donatorima i sponzorima koji su pomogli da se izložba realizuje uprkos složenim okolnostima.

Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor “Cvjećarnice u Kući cveća”, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa Alan Ford. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.

“Istina je da je Alan Ford u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde se pokušalo s prevodom, ugašen nakon samo nekoliko izdanja i nikada, na primer, nije preveden na engleski”, ispričao je Lazar Džamić.

U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa “Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića.

18.11.2020.

Izvor: tanjug.rs

Share This