Kako Kolja unosi svaki atom u pesmu

Piše: Bojan Nikolić

Dvorana, pređašnje poznata pod imenom Dom sindikata, aktuelna Kombank dvorana, bila je, 10.11.2018. poprište koncertne promocije novog albuma Nikole Pejakovića Kolje. Četvrti album po redu, simbolično nazvan Četiri prsta, bio je predstavljen pred prepunom dvoranom.

Krenulo je, uslovno rečeno, lagano presmom sa novog albuma „Starost neće nikoga da čeka“. Već prve taktove je publika uhvatila u letu i postavila vezu sa izvođačima koju će održati do samog kraja večeri. Nadovezale su se pesme „Da li venem ili zrim“ i „Maršala Birjuzova 8“. Zatim se Kolja prekrstio i lagano započeo mračno-ironičnu „Crnu pticu“. Publika je egzaltirano prihvatila ovaj hit sa drugog Koljinog albuma i u glas pevala. Kolja je, evidentno, bio željan svirke i nastupa.

Nakon što se nekoliko puta požalio da mi je vruće u sakou, Kolja lomi, skida sako i odlaže ga na stolicu. To kao da mu skida neki teret sa leđa i sa novom lakoćom nastavlja pesmom „Ala je lep ovaj svet“. Stihovi Jovana Jovanovića Zmaja, uz koju smo svi odrastali, dobila je sasvim novu dimenziju u Koljinom izvođenju i nije jedina Zmajeva pesma koja je našla svoje mesto na novom albumu.

Za njom se nižu „Udade se ti za konja“ i „Kad sam na svet ovaj pao“. Kolja šara po novom i prethodnim albumima i kao da tačno pogađa želje publike, jer ona burno reaguje na svaku numeru.

Kolju je pratio maestaralan bend, zanimljivog naziva Grobovlasnici, u sastavu Vojislav Voja Aralica na gitari, Ivan Aksentijević Pančevac na klaviru, Milan Pavković na kontrabasu i Duca Ivanišević na bubnjevima. Sve je bilo savršeno balansirano i, uz odlično ozvučenje, svaki ton je bio na svom mestu.

20181114_232316

Deo benda se povlači sa scene. Ostaju Kolja i Pančevac. Duo odlično funkcioniše upesmi „Idi spavaj“. Kolja unosi svaki atom u pesmu. Vidno je emotivan, uz nekoliko dubokih uzdaha dovodi publiku do toga da i ona oseti njegovu bol, koja je utkana u ovu pesmu. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se povrati, a onda izvodi još jednu Zmajevu pesmu „Oj duledu“.

Ostatak benda se vraća na scenu i, kao na traci, se nižu „Milicjoner“, „BJ Blues“ i „Prsten“. Publika horski peva sa Koljom i u tom trenutku je očigledno koliko je Kolja srećan i koliko ga ispunjava sva ta pozitivna energija. Ljudi su, u početku stidljivo, a onda sve lakše i više na nogama. U jednom uglu se oformio „kružok“ igrača koji je lagano rastao. „Nebitno“, „Zulu uštipci“ i „Disko“ samo dodatno usijavaju atmosferu, koja dostiže vrhunac uz pesmu „Mladoženja“. Kolja se još jednom poklonio publici i izgovorio:“Od sad sviramo samo u Domu sindikata“, uz opšte oduševljenje publike. Slede „Užički heroin“ i „Rajko“ koje Kolja izvodi samo uz Voju Aralicu na sceni.

„Može malo sutra“ je pesma koja je u usijanoj atmosferi, konačno, sve podigla na noge. Svi pevaju u glas i đuskaju. Slede stojeće ovacije za Kolju i bend, koji su priredili savršeno veče svima.

Povlače se sa scene, ali publika traži još. Aplauz ne prekida, čuju se povici „Kolja, Kolja“. Uspevamo da ga dozovemo i kreće pesma „Pedofilija“. Publika je oduševljena i ne prestaje sa pevanjem i igranjem. Kolja se još jednom klanja publici, svetla u sali se pale, ali publika ne odlazi. Dozivaju Kolju, aplaudiraju, skandiraju. Nakon 5-6 minuta se Kolja ponovo pojavljuje. Vidno srećan i emotivan dolazi do mikrofona i kaže: “Može, malo sutra, može, malo prekosutra:“ i time stavlja krunu na jedan savršeni koncert i savršeno veče.

Share This