Nenad Marić – Perje i somot (zbirka pesama)

Plutos

 

 

Piše: Milan B. Popović

 

Već od samog starta, i sa samog kraja knjige, čini mi se da se ovde radi o pesniku čistokrvnom rokenroleru. Ili bar ljubitelju rock muzike. Pesma IZOLACIJA, poete NENADA MARIĆA, prva mi je zapala za oko. Ona je duboka, refleksivna i impresivna. Tu se raj i pakao mere u linijama vetra, a pločnici dobrih namera teraju na zlo. No, ispostavlja se da dobra duša  poete NENADA MARIĆA nadjačava demone kako se pesma bliži kraju.

NENAD MARIĆ je podosta duhovan pesnik. Čak bi se – možda – reklo i religiozan pesnik. Kako koja pesma nailazi tako srećemo raj i pakao, grehove i patnju… NENAD MARIĆ naglašava – BOG SVE VIDI – i samim tim otkriva svoje opredeljenje i na toj iskrenosti mu treba skinuti kapu, načiniti naklon, privatno ga pohvaliti, ali i javno, kao što to upravo sada činim ja!

Za pojedine čitaoce, one sa malom željom da se udube u tematiku tekstualnih liričko epskih inspirativnih otkidaja iz srca i duše poete NENADA MARIĆA, neke od pesama delovaće – tvrdim – nerazumljivo! Ali kada se zagrebe ispod površine, vidi se da se ovde radi o umnoj i intelektualnoj poeziji, onoj koja je elitna disciplina duha. Koja ima astronomski visoku cenu, koju niko ne može da plati – pa čak i da hoće.

Pita se poeta NENAD MARIĆ u svojim pesmama često. Ispituje samog sebe, ali pita i nas, same čitaoce. Da razmislimo malo našim malim glavicama, kao da nam zadaje domaći zadatak koji treba da rešimo. Plašim se da je za mnoge od nas – nerešiv!

Ume NENAD MARIĆ da istupi kao svojevrsni politikant. Ili muzički zaljubljenik. Ali mu ne treba zameriti na tome, jer on to radi sofisticirano. NENAD MARIĆ je poeta vrhunskog ranga i šteta što je u Srbiji usamljen slučaj, čast izuzetcima.

Opet on kaže da je bio buntovnik i da je u ruci uvek imao par stihova. Lepo on to opisuje na njemu svojstven način. Meni veoma originalan, iako više od deceniju i po pišem kritike knjiga domaćih pesnika i pesnikinja.

NENAD MARIĆ se ne stidi da govori u slengu pa da ga parafraziram, kaže: da se zezneš kad uhvatiš zlatnu ribicu jer ona to ustvari nije.

 

On kaže da u ljudima na Kalemegdanu vidi očaj. Da su svi mediji u Beogradu i ne stidi se da ga ocrni i stava je  da je to – jadno! Prezire zapad koji je došao kod nas, prezire rijaliti sekcije, ne stidi se da upotrebi termin – budala. Govori o javnim ličnostima poređivajući ih sa otpadom.

U poglavlju KNJIGE KOJE ČITAM NA MORU izdvojio bih pesmu GLE, GLE. On kaže da i u najgore vreme, od najvećih zala, odbraniće ga njegove pesme. Uzdržava se da ne bude prost i vulgaran i uspeva u tome iako je u ovom dokumentu GLE, GLE veoma ljut i energičan. Kaže da od muke zapeva ko guslar, ko bluzer, a bluzeri su dobri ljudi koji se ne osećaju dobro. To je poodavno poznato! Razmišlja i preispituje se da li reč ima moć kad se glasno kaže? Ja mislim da ima!

Zanimljiv je osvrt na pesmu LEPO gde on u svemu vidi nešto vedro i pozitivno pa i u đubrištu na livadi đubrište ima svoja lepa svojstva koja su plodonosna i korisna.

U završnoj pesmi TU IMA LJUBAVI, pesnik i gitarista NENAD MARIĆ je skenirao poeziju na Balkanu, njen položaj i tretman, vrednovanje, potcenjivanje – od strane velike većine zaglupljene mase ljudi koju čine 70% ovog regiona.

Što se mene lično tiče, čitanje knjige pesama GOSPODINA pesnika NENADA MARIĆA je bilo veliko zadovoljstvo i iznenađenje kakvo odavno nisam doživeo u pesničkim vodama.

Akademska desetka za knjigu PERJE I SOMOT!

Svaka Vam čast Nenade Mariću i ne odustajte, obradujte nas manjinu, koji Vas poštujemo i volimo kao istinskog umetnika.

Vi Nenade Mariću vredite svakog momenta čitanja Vaše knjige pa onda na kvadrat. Ustvari, ne na kvadrat, nego na kubni.

Živeli!

Share This