Nikola Vranjković: Na nekim festivalima rok vraćaju u zivot, a na nekima ga dave lagano

 

Intervju: Ivan Bajović, Foto: Laki Lazarević

Kako je došlo do toga da počnete da se bavite muzikom. Gde su Vaši prvi počeci?

Moj otac je imao akustičnu gitaru iako nije svirao. Ja sam je drndao kao klinac, stavljao joj magnete, priključivao je na bakin radio aparat. U osnovnoj školi smo jos imali bend u sedmom razredu i organizovali svirke.

Publika na vašim koncertima pronalazi zaista iskrenost u Vašim pesmama. Gde pronalazite inspiraciju za Vaše pesme?

U životu i u smrti uglavnom.

Da li biste se složili sa tim da se pisanje pesama može okarakterisati kao pročišćavanje duše?

Zavisi o čemu pišete. Ako se bavite nekom teškom temom koja vas realno pritiska u životu svakako bude lakše kada uspete da se izborite rečima.

S obzirom na broj festivala u regijonu i mnogobrojnu publiku koja ih posećuje da li vam se čini da se rock n roll vraća u život?

Na nekim festivalima ga vraćaju u zivot, a na nekima ga dave lagano.

Vaša saradnja sa bendovima Novebar, Autogeni trening i Point blanc je bila jako zapažena kod publike. Da li će u bližoj budućnosti biti sličnih projekata?

Nisam planirao nista slično u skorijoj budućnosti, ali nikad se ne zna. Jako me je potresla Kostina smrt. Bio je poseban čovek. Nadam se da ce moji drugari iz Novembra naći snage da nastave da postoje i dalje šire njegovu misiju.

Nažalost Goran Kostić Kosta je nedavno iznenada i prerano otišao. Kakav je on utisak ostavio na Vas kao kreativna ličnost i koliko je po Vama naša scena izgubila sa njegovim odlaskom?

Kosta je bio moj prijatelj vise od dvadeset godina. Ambasador grada Niša. Čovek koji se do poslednjeg dana svojim pesmama borio protiv primitivizma, koji nas je okupirao. Ostaju njegove pesme….

Vi ste ljubitelj pecanja, da li tako punite baterije od mnogobrojnih nastupa i postižete neki balans? Da li kada putujete na nastupe po regionu nosite i štap za pecanje u slučaju da se nađe vremena i mesto za pecanje?

Puno putujem jer se bavim takvim poslom. Ne nosim štapove sa sobom. Gde god da odem da sviram, ili radim, a da preostane vremena za takve stvari, uvek se nadje neki istomišljenik, koji je vec sve organizovao. Ne znam za balans. Svaki put kad se vratim u grad, čini mi se da sam sve nenormalniji.

Kakve filmove volite da gledate i možete li da nam nabrojite neke od njih?

Gledam razne filmove. Volim Balabanova, Lungina, Tarkovskog, Kiarostamija, Paradzanova… Volim i domaće filmove…. Živka Nikolića, Kusturicu, Kresoju, Kokana Rakonjca, Aleksandra Petrovića, Mančevskog, Zorana Tadića….

Koji su Vam omiljeni bendovi?

Radiohead, Wovenhand, Led Zeppelin, David Bowie, Soundgarden, Slayer, King Crimson, Tool…

Koju biste knjigu preporučili najboljem prijatelju?

“Poslednje otkrovenje”- Vojislava Vijatova. “Roll Intro Tape”-Lazara Divjaka

Share This