Scorpions: Vetar promene u ludom svetu

Pišei slika: Bojan Nikolić

Koncertom u Štark Areni nastavljena je svetska turneja Crazy world hanoverskog sastava Scorpions. 46 godina od objavljivanja prvog albuma „Lonesome crow“ srpska publika je, po prvi put, imala priliku da vidi i čuje ove rok veterane. Koncert, koji je prvobitno najavljen za 7. decembar 2017. posle odlaganja zbog bolesti pevača Klausa Majnea, je ipak održan 10. juna. 

Već pred halom je mogla da se oseti želja i dobra energija publike koje su samo porasle zbog odlaganja koncerta. Neki manje upućeni bi se, verovatno, čudili zbog toga što su, pored majica benda koji nastupa, najbrojnije bile majice sa motivima benda Motorhead. To, zapravo, i nije neko iznenađenje, ako uzmemo u obzir da je bubnjar Scorpions-a, bivši član benda Motorhead, harizmatični Miki Di.

Sam koncert otvorila je, po meni prilično mlako i neubedljivo, grupa Divlje jagode, koja ove godine obeležava 40 godina postojanja. Publika je dobro odreagovala na njihov polučasovni nastup. Krenuli su „Motorima“, da bi, negde usput, pokupili „Šejlu“, koju su čuvali „Metalni ratnici“. Bendu se, za kraj nastupa, pridružio prvi pevač Toni Janković i otpevao, verovatno, dva najveća hita benda „Jedina moja“ i „Krivo je more“.

Nakon nastupa Divljih jagoda, svetla u hali su se popalila, a meni se po glavi počelo motati pitanje, koji je bio moj prvi susret sa „Škorpijama“.

Devedesete su tek bile rođene. Berlinski zid srušen. Nemačaka ujedinjena. Varšavski pakt i Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika rasformirani. Bipolarni svet je prestao da postoji. Celi svet je, pun nade, bio zagledan u budućnost. U Moskvi, na Lenjinovom stadionu, održan je Moskovski Muzički Festival Mira (Moscow Music Peace Festival). Ponesen utiscima sa tog festivala Klaus Majne piše baladu „Wind of change“.

Baš u to neko vreme se i moja malenkost susreće sa bendom Scorpions. Bezmalo desetogodišnji dečak, na Radio-televiziji Beograd, gleda crno-beli spot, u kojem neki čika sa kačketom zviždi lepu melodiju. Tog trenutka nisam znao da slušam jednu od najboljih balada ikad napisanih, ali sam ostao oduševljen pesmom. Kasnije sam, kroz odrastanje i interesovanje muzikom “otkrio” i ostale njihove hitove, ali je baš „Wind of change“ ostala na nekom posebnom mestu u građenju mog muzičkog ukusa.

Svetla se opet pogasiše i ogromna zavesa koja je bila razvučena ispred bine, a na kojoj je bio ogroman logo turneje, pala je, a na video bimovima na sceni krenuo video helikoptera koji leti kroz grad. Iz helikoptera se spuštaju sajle i niz njih petorica ljudi. U trenutku kad dodiruju samu scenu, na istoj se bend u sastavu: Rudolf Šenker, Klaus Majne, Matijas Jabs, Pavel Mecivoda i Miki Di, i uz „Goin out with a bang“ koncert počinje. U početku malo plašljivo i, naizgled nesigurno i mlako. Na bimu se zavijorila velika srpska zastava i uz „Make it real“, „I Is there anybody there“ koncert polako klizi dalje. Atmosfera se lagano zagreva, kao i sam bend.

Nastavljaju u laganijem ritmu, novom pesmom „We build this house“, dok na bimu ide spot pesme sa karaoke elementima. Preko „Delicate dance“ i akustičnog segmenta dolazimo i do prve pesme iz “velike trojke” Scorpions-a, „Wind of change“. Naime, odgovarajući na pitanje koje su im pesme omiljene, Rudolf Šenker, objašnjava da Scorpions imaju slogan koga se drže, a to je ljubav, mir i rokenrol. A da to njihovo “sveto trojstvo” predstavljaju pesme, za ljubav „Still loving you“, za mir „Wind of change“ i za rokenrol „Rock you like a hurricane“. I to, zapravo, i jesu njihovi najveći hitovi i pesme koje i definišu njihov celokupni rad. Publika uživa uz „Wind of change“. Cela hala peva sa Klausom, a bend to oseća i vraća duplo više energije.

Sastav se ponovo vraća na scenu i uz „Blackout“ i „Big city nights“ završava glavni deo koncerta. Sledi dugačak aplauz uz bacanje palica i trzalica u publiku. Inače, moram da napomenem, da nikada do sad nisam video da je neki bend bacio toliko palica za bubnjeve publici. Klaus Majne ih je bacio na desetine.

Nakon pauze, od nekoliko minuta, bend se vraća na bis i izvodi preostale dve pesme iz velike trojke. Prvo lagano uz „Still loving you“, da bi nas dokrajčili uraganom i „Rock you like a hurricane“. Time bend, i definitivno, završava sjajan koncert, bacajući još gomilu trzalica i palica u publiku.

Share This