U deset godina spasili od izumiranja 1.400 sorti starih voćaka

 

 

Jedno stablo, a na njemu čak 120 sorti jabuka i 16 sorti krušaka! Plodovi su žuti, crveni, zeleni, krupniji, sitniji. Lako ih je identifikovati, jer na svakoj je grani etiketa s nazivom voćne sorte. I upravo to je središnje mjesto voćnjaka supružnika Zdenke Horvatić i Pavla Kovačića, u podravskom mjestu Cvetkovec. I gotovo da ne prođe dan, a da voćnjak ne poseti neka grupa zaljubljenika u voćarstvo ili neko ko se jednostavno dođe raspitati, može li kod njih nabaviti neku sortu jabuka koje se sećaju iz detinjstva. Zdenka i Pavao malo koga isprate bez potvrdnog odgovora.

“Do sada smo supruga i ja po Hrvatskoj prošli nekoliko hiljada kilometara, tražeći i obilazeći stare napuštene vrtove i u njima stabla starih autohtonih voćaka, od kojih su mnoga bila gotovo na izdisaju i tim više smo sretni kad uspemo uzeti kalem, jer to znači da, barem dok je nas, ta voćka neće izumreti. U našoj se zemlji još nekoliko ljudi bavi ovim poslom i većinom međusobno surađujemo kao i sa stručnjacima Hrvatskoga centra za poljoprivredu, zagrebačkog Agronomskog fakulteta, zatim Odjelom za prehrambenu tehnologiju Sveučilišta “Sjever“ iz Koprivnice i firmom “Displantarium“ d.o.o. iz Starog Petrovog Sela u Brodsko – posavskoj županiji.

Ponekad razmenjujemo kaleme, a ponekad savete, jer bilo bi smešno reći da svi sve znamo“, ističe Pavao i dodaje kako je do sada sakupio više od 1.400 vrsta starih sorti voća od kojih je gotovo polovinu nakalemio na podloge divlje jabuke i kruške pa da će svoj matičnjak proširivati dokle god ga bude služilo zdravlje.

Od austrijskih poljoprivrednika i voćari mogu puno naučiti

A sve je počelo pre desetak godina, kada je posetio Austriju i upoznao nekoliko voćara koji su se borili protiv izumiranja tamošnjih starih voćnih vrsta.

Jedno stablo, a na njemu 120 sorti jabuka i 16 krušaka 

“Po povratku sam to ispričao supruzi i ubrzo smo se dogovorili kako ćemo i mi krenuti sličnim putem. Penzioner sam i znam da je kod nas većinu, na primer jabuka kojih se sećam kao dete ili mladić, sada gotovo nemoguće naći. Kalemljenjem voćaka sam se bavio i pre nego što smo počeli ovaj posao spašavanja autohtonih sorti i ta su mi iskustva takođe itekako dragocena,“ priča nam Pavao Kovačić dok obilazimo porodični voćnjak.

A u njemu se zaista ima šta videti. Raste tu tako čak 830 sorti jabuka, 340 sorti krušaka, 159 sorti šljiva, zatim 90 sorti trešanja, 8 sorti bresaka, 4 sorte kaki jabuka i 151 sorta kajsija. Tu su još 44 sorte honigpfirsicha odnosno hibrida breskve i nektarina, 81 sorta višanja zatim dunje, dud, dren, oskoruša i mušmula kao i neke svetski poznate vrste, na primer jabuka Apistar s atraktivnim plodom u obliku cveta ili Aprykira koja je voćni hibrid kajsije i trešnje.

“Institut u Osijeku nedavno je ispitivao otpornost trinaest mojih sorti jabuka na polifenole, a slična ustanova u Španiji na otpornost na buđi. I u oba slučaja moje voćke, koje nisu prskane, dale su bolje rezultate od nekih klasično održavanih. 

Kako produžiti trajnost stabala kajsija?

I to mi daje podsticaj da i dalje svakodnevno radim u voćnjaku, mada mi je već dosta teško. Recimo, sad baš malo eksperimentišem s kajsijama, jer se svi  žale da im propadaju. Uzrok je uglavnom apopleksija odnosno prevremeno sušenje i odumiranje stabala“, ističe Pavao, koji se već više od četiri decenija bavi i travarstvom.

Impresivan voćnjak 

I tu smo morali stati, jer je u voćnjak Zdenke Horvatić i Pavla Kovačića pristigla skupina prijatelja, da vide kako ide posao. Ispraćajući nas iz dvorišta, Pavao se,  prisetio reči jednog 90-godišnjaka, koji mu je jednom prilikom rekao: “Sinko, voćku sadi kraj kuće, jer zaklanja od sunca, žege, vetrova i oluja, listovi čiste vazduh, a koren zemlju, pa tako čini ukućane zdravijima“.

Naravno da je nemoguće po okućnici posaditi mnogo voćaka, ali Zdenka i Pavao su sigurni da se u svakom dvorištu ili vrtu može pronaći mesto za neku staru autohtonu, čiji će nam plodovi pomoći da budemo zdraviji.

15.10.2019.

Izvor: agroklub.com

Share This