Van Gogh – More bez obala

Fid Box/Exe Produkcija

 

Piše: Milan B. Popović

Zvonimir Đukić Đule je – kad to ume i hoće, a ima privilegiju i dar od Boga i Muza da bira, savršen umetnik. To se oseti u  vanserijskom komadu EMOTIVNO MINIRAN (A MIRAN/SPREMAN DA EKSPLODIRAM…). Izuzetan song u svakom mogućem smislu, muzički, svirački, vokalno i tekstualno. TI SI DIVLJA REKA – a tebe nema kazuje Đule u pomenutoj numeri.

ZA SUZE NEMA VREMENA je balada u kojoj Zvonimir Đukić Đule pokazuje da jeste savremen, moderan, urban, a rafiriran i impresivan pesnik, poeta. Srce mi drhti dok slušam dokument ZA SUZE NEMA VREMENA u celih četiri minute i devet sekundi trajanja pesme.

U numeri PISMO OCU, Đule je ispovedan, iskren, intiman. Moguće je da je ovo najbolnija pesma na CD-u, a u isto vreme i najiskrenija pesma na albumu – MORE BEZ OBALA. Tekst pesme PISMO OCU ne bih parafrazirao da ga ne bih skrnavio, već ga prepuštam vama dragi slušalački auditorijume da ga nabavite i sami otkrijete tu notu koja se provlači kroz nit cele pesme pretvarajući se u suzu, i miran spokojan fejd aut.

KAKVO DIVNO VEČE je sasvim druga stvar, koja nema taj dobačaj , domet i ne zakucava trojku, ali ima dovoljno dobru respektabilnu rimu svojstvenu Zvonimiru Đukiću Đuletu.

Komad VIŠE TE NE VOLIM KO PRE, njegov instrumentualni uvod podseća na Lenny Kravitz fazon, ali čim uleti Đuletov vokal dobija originalni Van Gogh pečat. Zvonimir, kao i svaki LUCIDAN, ali ne i lud umetnik ima opako dobre stihovne role. Prvi hit singl i video singl bi mogao biti ubedljiviji, ali i lošiji, tako da bolje što je i ovakav u vidu najavne pesme/video spota – MOŽDA BAŠ SAD!

RUŽA I TRN jeste jedna gitarska, bubnjarska dinamična, naelektrisana ljubavna vožnja, putešestvije ili trip. Dobar je Đule, dobar, kada se preispituje pre samog refrena. Peva on: Telom sam tu a srcem uz nju itd.

Sve u svemu, Zvonimir Đukić Đule sa moje strane (ali i sa vaše) zaslužuje potpuno poštovanje – ne samo za numere sa ovog albuma – već za višedecenijsku koncertnu kilometražu koju ima iza sebe. To mu niko ne može osporiti, a i ti koji ga osporavaju, ništa bolje od njega umetnički nisu napravili. Ni približno.

Zato, bežite u mišje rupe. Zvonimir Đukić Đule dolazi kao furija i vrši dezinfekciju i dezisenkciju kulture i subkulture i pokazuje da NIJE sramota izađi iz andergraunda u svojevrsni mejnstrim ili tzv. mejnstrim, ali ostati duhom duboko u rokenrol izvoru čiste vode, koju pije i kojom se umiva pred svaki album.

Moja dužnost je bila da napišem CD recenziju albuma MORE BEZ OBALA ponovo, jer je Van Gogh i Đule Van Gog uzor mnogim mladim bendovima, ili bi po difoltu trebalo da bude. Ako sam nekad bio traljav – i iz raznoraznih opravdanih razloga – napisao neubedljivu recenziju albuma MORE BEZ OBALA, sada činim tu ispravku, ne pred Đuletom, nikako pred njim, već pred Bogom i sopstvenom savešću.

Moja malenkost, kao anđeo/svetac kako Đule kaže u pesmi, BLIZANCI SU MALI SVETCI, doduše, presečen tragedijom na pola, na dva dela, kao onaj drugi, živi deo, osećam potrebu da se zahvalim Đuletu na podršci koju mi je kroz njegovu umetnost nesebično dao!

Još uvek mi odzvanjaju magični stihovi Zvonimira Đukića Đuleta – za suze nema vremena protiv svih pravila!

Nemojte plakati – radujte se životu. Nabavite ovaj album. Đule je odavno finansijski situirana ličnost, njemu bi naša, vaša radost uz njegove pesme bila nadogradnja sreće koja kruži među svima nama – dobrim ljudima u vremenu brutalnih dobronamernika! Prepoznaće se oni sami već!

Ja nemam problem sa Zvonimirom i njegovom grupom Van Gogh. Šta više, baš je volim. I to ne od skoro… i ne stidim se da to javno kažem. A zašto bih se i stideo?

 

Share This