Dјevojko iz moga kraja, čakaj me…

Piše: Bojan Nikolić, Foto: Marina Pešić i WOOD RS

Te, davne, 1968. godine, snimljen je film “Kad golubovi polete”. U njemu grupa dece pokušava da napravi golubarnik, ali se u njega useljava čovek sa dvoje dece. Tada počinje borba za golubarnik. Neću vam okrivati dalju rednju filma, toplo ga preporučujem.

Zašto sam pomenuo baš ovaj film? Stvar je u tome da sam ga, kao dečak, gledao na televiziji i svideo mi se. Posebno mi se svideo student sa gitarom, koji sve vreme pokušava da bude glas razuma. Studenta sa gitarom igrao je Arsen Dedić i to je moj prvi susret sa njim. Vremenom sam i shvatio zašto mi je, pored Žike Afrike (Miodrag Petrović Čkalja) ipak taj student bio omiljeni lik u filmu.

Odrastanjem sam otkrivao mnogo muzike, grupa, kantautora. Otkrivanjem sam shvatao šta mi se sviđa, a šta ne, ali i razumevao da, iako mi se nešto ne svidi, ne znaći da to nema vrednost i kvalitet.

E, tako sam se, slučajno susreo i sa Predinom. U mojoj okolini se nije slušao Lačni Franz pa sam do njega sam morao da dođem i to naopakim putem. Prvo kroz samostalno stvaranje Zorana Predina, a tek onda, do Lačnog Franza. Osetio sam tu nešto, svidelo mi se to što su oni svirali, a slovenački jezik u pesmama mi je delovao, gotovo, egzotično. Voleo sam to da slušam pa sam tako zavoleo i Predina.

I tako iz 1968. preko mog detinjstva i odrastanja, dođosmo u sadašnjost. Tog 15.11. 2019. Predin je pevao Arsena u punoj sali Kombank dvorane, koju, i dalje, više volim da zovem Dom sindikata. Verovali, ili ne, koncert je počeo na vreme, sa, samo, 5-6 minuta zakašnjenja. I počeo je maestralno. „Tvoje nježne godine što mi mogu dati, tvoje srce dugo znam, neće da me shvati…“, počeo je Predin samo uz klavirsku pratnju. Note i reči su se lagano slivale u publiku i, bilo je očigledno, potpuno je osvajali. Dok je pesma još trajala, na pozornicu izlazi i Damir Kukuruzović & Đango group, bend koji prati Predina na plovidbi kroz Arsenov opus.

„Dobro veče Beograde. Drago mi je da ste ovde, a ne na Novim Fosilima. Mi ćemo vam odsvirati ovaj koncert u duhu Alana Forda. Prvo ćemo odsvirati prvu, a na kraju poslednju pesmu.“, veselo pozdravlja publiku Predin, uz salvu smeha i aplauz.

„Ni ti, ni ja“, „Moderato Cantabille“ ređaju se pesme. „Takvim sjajem može sjati“, me je posebno obradovala i podsetila na sjajni akustični koncert Bora i Arsen, iz 87. godine. Tu pesmu su Bora i Arsen zajedno pevali tada i to je, verovatno, pored Molitve Bulata Okudžave, omiljena pesma sa tog koncerta.

Svoj lični pečat na ovom koncertu Predin je, pored specifičnog i snažnog glasa, dao i ubacujući svoje pesme u repertoar. Tako je izveo „Šta bi mi bez nas“ i “O mladom studentu i udanoj ženi”. Posebno emotivno i upečatljivo, Predin je najavio i izveo pesmu „Vilenjak“. Pesmu je napisao nakon očeve smrti, a samo izvođenje na koncertu, posvetio je svojim prijateljima Vladi Divljanu i Margiti Stefanović Megi. Ostaje žal, bar u meni, zbog toga što nije izveo i pesmu „Kosa boje srebra“, koja je posebno posvećena Megi.

Pri izvođenju pesme “O mladom studentu i udanoj ženi”, Predin silazi sa bine u publiku i nonšalantno, u stilu pravog kavaljera, poziva damu iz publike na ples, dok orkerstar svira svoju temu.

Koncert su prožela i tri instrumentala raspoloženih Damir Kukuruzović & Đango group. „Ceo svet smo prošli, a ja, i dalje, sanjam da sviram u Beogradu“ izjavio je Damir Kukuruzović, koji je, kao i Predin bio raspoložen za priču. Obojica su, sa puno šarma, dovodili koncert na ivicu stend ap nastupa. „Joseph“, „Talasi Dunava“ i „Minor swing“, koji su komponovali Đango Rajnhart i Stefan Grapeli, a koji je Zoran posvetio svojim prijateljicama Vesni Čipčić i Svetlani Bojković. Najavljujući jedan od tih instrumentala, Predin je izjavio kako mu je žao što on nikad ne gleda svoje koncerte pa je sišao i seo u publiku da odgleda, bar deo, koncerta.

„Arsen mi je se jednom požalio da nema pesme za svadbe. Da se njegove pesme ne sviraju na svadbama. Njegove su pesme, pesme za razvod.“ Ispričao je Predin i najavio jednu takvu pesmu. „Od kako te ne volim“ je i u meni takla neki skriveni kutak srca, nešto o čemu nisam razmišljao. Sve dalje je, za mene bila čista emocija i samo sam se prepustio toj struji koja me je ponela. Plovio sam kroz pesme i emocije, sećao se nekih ljudi, nekih žena, nekih malih i nekih velikih ljubavi. Dalje nije bilo važno koja je pesma i o čemu ona peva. Koja god da je bila, ja sam imao neku ličnu vezu sa njom i, samim tiom, više uživao u svakoj numeri.

“Dao bih pola kila sebe da sam ovu sledeću pesmu ja napisao. Ova pesma je baš savršena, tako tačno napisana, da se nema šta dodati. Baš je sve u njoj tako, kako treba. I zaista, pola kila sebe dao bih… da sam ovo napisao”, poverio nam se Predin. “Te noći kad umrem, kada odem, kad me ne bude” Gorana Bregovića, prosula se salom i vratila me u vreme, kad sam, iz nekog razloga, tu pesmu uporno slušao na starom, malom kasetofonu. Sećam se da su se svi u okolini čudili, šta ja sa tim detetom zašto sluša pesmu o umiranju, a ja sam je baš voleo.

„Zagrli me“, koja je proslavila Zdravka Čolića i „Odlazak“, za koju je tekst pisao Tin Ujević zatvorile su ovaj koncert.

Naravno, publika velikim aplauzom vraća Predina na scenu, koji šeretski pita:“Kako ste znali da ću se vratii?“ Sledi „Pamtim samo sretne dane“, koju je izvodila Arsenova Gabi, akoju je Predin izveo u sasvim novom ruhu.

„Kao što sam najavio, prvo sviramo prvu, a na kraju poslednju pesmu. Došli smo i do poslednje i ova se pesme peva na nogama, stojeći pa molim publiku da ustane i da zajedno otpevamo ovu pesmu“ najavio je Zoran i, sa publikom u glas otpevao „A sad adio“ i tako stavio tačku na jedno divno veče.

A ja, ja sam lagano krenuo van sale, još uvek u svom vrtlogu emocija i uspomena. Hodajući lagano ulicom, još uvek sam u glavi vrteo sve te slike, koje su mi došle pred oči i , čvrsto odlučio da moram ponoviti ovo divno iskustvo.

Možda nisam tačno preneo redosled pesama i numera, ali mi to nije ni bio cilj. Želeo sam da na vas prenesem svoje viđenje i osećanje koncerta. Nadam se da sam uspeo, jer vredelo je to slušati i osetiti.

 

Share This