Intervju sa Blankfile kao najava za Belgrade Mosh fest 2024

 

Foto: promo

Ušli smo u dan Belgrade Mosh fest-a. Večeras u Jugošpedu će se okupiti bendovi The Vally, Trash Union, Redound, Fractured i domaćin, bend Blankfile.

Za kraj smo naravno ostavili intervju sa organizatorima. Jedno veliko hvala za cimanje bendu Blankfile.

Uživajte u razgovoru.

Hvala vam za sve što radite da održite plamen.

Šta za vas predstavlja HC scena?

Vuk: Onako kako ja to vidim hardkor se drži na nekoliko postulata: DIY etika, upitivanje autoriteta, socijalna pravda, inkluzija, individualizam, zajedništvo i solidarnost, kritičko mišljenje i ono što sve to spaja energija i strast. Hardkor scena je ono što će da se dogodi na BMF-u – prostor pun ljudi koji su tu zbog sebe, drugih, energije i razmene ideja, a sve upakovano u jedan DIY pristup, onako kako i priliči.

Recite nam konkretno kako je došlo do Belgrade Mosh Festa?

Petar: Zapravo jako spontano. Kao i sam naš sadašnji bendovski riprezent, ideja organizacije takvog festivala je počela sasvim drugačije (sa malim hcpunk koncertima) evoulirala (organizacijom velikih koncerata) i dospela na mesto tačno kad je to tako trebalo da se desi – Kad smo mi sigurni kako želimo da to ispadne, imamo materijala da to ispunimo i niko to još nije uradio. Lično, mnogo sam hajpovan jer zamišljam lomljavu od prvog do poslednjeg benda i znam da je to sada realno da se desi.

Kako teku pripreme za deseti, i šta je ono što očekujete da će se desiti u Jugošpedu?

Boris: Privodimo kraju. Sad smo u fazi kulminacije kad je posle lagane razrade počelo da stiže sve na red, jedno za drugim – pripremamo svoj set, a non-stop drugi bendovi zovu za detalje, tonac čeka plan, jurimo ljude iz kluba za proveru satnica, skupljamo materijale iz štamparija, merch je stigao, akreditacije, nezavisni mediji…ali zato kad sve legne, ima da puca! Slatke muke.

Blankfile, foto: Dušan Jauković

Priču vezanu za bend možemo početi od sada već kultne priče o Bosilegradu. Jel možete ukratko za ljude koji ne znaju da ispričate tu priču?

Petar: Na jednom od koncerata koje smo svirali, nismo bili baš u hajpu jer je bilo neko ružno vreme i malo ljudi, dok nismo videli Vaksa u publici…u tom trenutku pojavljuje se lik, ozbiljan hardkor mošer. Kad smo se upoznali posle certa skontali smo da dolazi čak iz Bosilegrada, buraz, krpi se za prevoz i spavanje u Beogradu samo da bi slušao nas, diy nepoznati hardkor bend. Oduševili smo se i bili u fazonu „ako on može, šta je naš izgovor“. Odlučili smo da uzvratimo hardkor akcijom iste mere, da se mi „skrpimo“ i odemo njemu na noge u Bosilegrad. Sve sreća nismo jedini koji tako razmišljaju, pa se dve godine zaredom, skupilo još par bendova da krene sa nama dole i poklonili smo Vaksu dva hardkor koncerta „na uvce“. Druge godine smo animirali i neke ozbiljne ljude iz košarke da mu pomognu da razvije košarkašku karijeru tamo dole.

Gold Standard predstavlja album koji je prošle godine izašao u javnost. Između ostalih na njemu je i pesma Sablja, jedina na Srpskom jeziku. Da li je ova pesma izlet u do tada manje poznato ili može postati i češća praksa?

Dušan: Pesma na srpskom je nešto o čemu smo dugo razmišljali ali tek skoro realizovali. Definitivno ima drugačiji vibe kada pišete na maternjem jeziku i mi jesmo uživali u tome. Tako da, sigurno nije bio jednokratni izlet.

Jedan ste od kako studijski tako i koncertno najaktivnijih vatrenih bendova. Kako opstajete sa istim epitetom svih ovih godina?

Nenad: Nas pristup snimanju se ne menja, uvek želimo da preskočimo lestvicu postavljenu sa prethodnim izdanjem. Jedan smo od retkih bendova koji je sa godinama postajao agresivniji, a obično bude obrnuto kod većine bendova. Live nastupi se generalno nikad nisu menjali, uvek su bili nabijeni energijom i non-stop komunikacijom sa publikom.

Prepuštam vam završnu reč.

Na prvi Belgrade Mosh Fest dolazimo da odradimo 30 minuta bez stajke, pripremili smo samo brutal set. Isti fazon pripremaju i svi ostali bendovi. Znači, kad krene, nema stajanja, bro. Nemoj da dolaziš ako nisi spreman.

Share This