Razgovor sa Goranom Radakovićem iz benda Trash Union kao najava za Belgrade Mosh fest 2024.

Foto: promo

Belgrade Mosh fest 2024. će se održati desetog februara u Jugošpedu. BFHC ekipa nastavlja sa najavama bendova koji će nastupati ove večeri. Tako je pored već najavljenih Blankfile, The Valley i Trash Union najavljen i četvrti bend, Redound iz Bugarske. Redakcija portala Neki Rok nastavlja najavu ovog događaja, ovoga puta razgovorom sa Goranom Radakovićem iz benda Trash Union.

Do vašeg benda sam došao putem HCWW kanala na Jutjubu, pa je možda to dobra polazna tačka za razgovor, kako je došlo do te saradnje?

To je bio period do kojeg smo se žanrovski konstantno klackali. Realno, mogao si nas svrstati u bilo koji koš, a istovremeno nisi mogao ni u jedan u potpunosti. Prekretnica je bila kada smo ustanovili da ipak muzički, stilski, idejno, svojim privatnim načinom života i zaleđinom gravitiramo ka hardcore-u, mnogo više nego bilo kojem metalnom derivatu iako se i danas u dobroj meri osete razni takvi uplivi. HCWW je franšiza otvorenih vrata svakome i bez mnogo propratne prepiske objavljuju spotove bendova, obraćaju pažnju na želje i uvažavaju sugestije autora. Tri naša videa su kod njih na kanalu, sada već pozamašan niz godina. Interesantno je da po statistici najpozitivnije kritike dolaze iz latinske Amerike.

Znamo svi šta je sve potrebno kod nas da bi se iznela tri albuma, jedan EP, četvrt veka postojanja. Svo to vreme ste manje, ili više koncertno aktivni što u zemlji, možda još i više u inostranstvu. Kada pogledate u nazad da li bi mogli da podvučene najbitnije stvari koje su se desile bendu?

Usponi i padovi čine sastavni deo života na svakom planu, a tako je i sa bendom, maltene i na dnevnom nivou. Naročito kada ti to nije profesija od koje obezbeđuješ egzistenciju sebi i bližnjima već izvesni ideal sa kojim se vremenom prisajediniš kao nekom vrstom alter-ega. Ono što je nama najbitnije su prijateljstva koja smo sticali tokom godina. Sa nekima oko nas smo tik od samog početka gradili svoje stavove, odrastali i stasavali, a na druge nas je život navodio i spajao po devizi – pravi prepozna pravog. Takođe ništa manje bitni su i svaki poraz i razočarenje iz kojih izlaziš bogatiji za iskustvo i učiš da ga primeniš na svakodnevni život.

Godinu započinjete nastupima u Hrvatskoj i Mađarskoj, iz vašeg iskustva kakva i kolika je razlika u organizaciji, publici i nastupu u inostranstvu i kod nas?

Kad se stave po strani različiti uslovi opstanka supkulturnih centara, dostupnost logistike pa i drugačija kultura podržavanja bendova kupovinom izdanja i mercha, suština se svuda svede na isto… Isti, ili vrlo slični motivi daju pokretačku snagu svima, nezavisno od podneblja i okolnosti na njemu. Svirali smo dosta po inostranstvu, a dovodili, što kao Trash Union, što privatno bendove iz bukvalno cele Evrope. Susretali smo masu otvorenih, neposrednih, srdačnih i skromnih ljudi. Kada su glavne premise da ste se našli na istom mestu sa zajedničkim razlogom i da ste tu dobrovoljno bez obzira ko je koliki put prešao, logični zaključak mora rezultirati međusobnim uvažavanjem i svirkom koja će pokidati, a klub u kojem se nalaziš postane jedan, onaj isti u kojem uvek sviraš. Čak i kad kroz razgovor zaključiš da negde nečiji život protiče sa kud i kamo manje stresa nego tvoj ovde, ne zavidiš nego ti je i simpatično. To je nekako i razlog zbog kojeg biramo engleski jezik za svoje tekstove. Da nas razumeju svi srodni stavom i pogledom na život.

Trash Union, foto: promo

Blisko sarađujete sa BFHC ekipom. Šta je ono što možemo očekivati desetog februara u Jugošpedu?

Svaki aspekt delovanja BFHC radi se ultra profesionalno (audio kvalitet, aranžmani, video produkcija, promocija, imidž, booking mnogih velikih događaja i imena…) tako da ne sumnjam jedne sekunde u predstojeći Mosh fest. Ne mogu da kažem da sam se smrzao kad sam video listu bendova jer sam je već znao dok je bila u fazi planiranja pa sam se potajno smeškao, ali definitivno je bolesna! “JUGOŠPED” će poprimiti naličje onih HC događaja po Beogradu s prve polovine 2000-ih. Velik izazov svakako i za nas da budemo na visini zadatka i da u pravom svetlu predstavimo svoju interpretaciju na “zadatu temu”.

Poruka za naše čitaoce i vaše pratioce?

Kao i uvek, poslednje reči upućujem mlađima koji se pronalaze u ovakvoj muzici, ali se ne pojavljuju na koncertima iz razloga što niko od njihovih drugara nije u tom fazonu. Pojavite se i steći ćete nove. Ovde su godine samo broj!