Ženidba kraljevića Marka

Ženidba kraljevića Marka je deo kolektivnih običajno-obrednih radnji koje se izvode u sklopu praznovanja Belih poklada u Štrpcu, središtu Sirinićke župe. Običaj se sastoji iz ophoda maskirane povorke, pod nazivom Vučari, koja na simbolički način prikazuje ženidbu Kraljevića Marka. Običaj je poznat i kao Pokladna svadba u Štrpcu. Ovaj obred predstavlja centralni događaj u okviru svetkovine koja se odvija na dan Belih poklada, u nedelju uoči početka uskršnjeg posta, a koji je u narodu poznat kao Pročka.

Ne zna se pouzdano od kada datira ovaj običaj, ali lokalno stanovništvo veruje da se upražnjavao još u vreme turske vladavine, a kontinuitet je prekidan je samo nekoliko puta, tokom 60-ih, 80-ih i 90-ih godina 20. veka. Ženidba Marka Kraljevića održava se u više sela Sirinićke župe.

Učesnici u ovom programu su seoski momci – „vučari”, maskirani u živopisne kostime. Među učesnicima povorke izdvaja se nekoliko lica u glavnim ulogama, među kojima su Kraljević Marko, mlada, odnosno snaša, zatim kum, dever, stari svat, dva popa, barjaktar, gočabija i miklije (prijatelji). Mlada je uvek muškarac obučen u žensku narodnu nošnju. Svadbenu povorku čine vučari koji na konjima ili peške prate mladence i nose mačeve kako bi zaštitili mladu da je neko ne ukrade. Svatovi Marka Kraljevića zalaze u mnoge ulice u naselju. Meštani ih sa radošću dočekuju pred kapijama, darujući muzičare novcem. Čin venčanja, propraćen satiričnim tekstovima, obavlja se uz ovacije prisutnih gledalaca. Ceo događaj završava se ritualnim paljenjem baklji – „kumbara” trešnjine kore, što je od davnina značilo zaštitu od zlih duhova i nečastivih sila. Uz bogatu trpezu, na kojoj preovlađuje beli mrs, večeraju zajedno rodbina i komšije i simbolično se mire, jer su Bele poklade praznik opraštanja i pomirenja. Rasterećeni ljutnje i netrpeljivosti vernici ulaze u period velikog Vaskršnjeg posta, koji započinje u ponoć.

Ovaj paganski običaj simbolizuje večitu borbu dobra i zla. Zla, koje će sa prvim mrakom, „mavanjem kumbara”, odnosno okretanjem zapaljivih baklji, meštani terati iz svojih dvorišta i naselja. Događaj ima za cilj da nasmeje i razveseli okupljeni narod.

Kulturu Srba u Štrpcu do dana današnjeg krasi bogata običajno-obredna praksa koju lokalno stanovništvo vidi kao deo svog tradicionalnog nasleđa i važan činilac očuvanja nacionalnog identiteta. Obred Ženidba kraljevića Marka je, kao deo te prakse, 2018. godine uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.