Aleksandar Dinić: Mislim da nije obavezno imati tetovaže na sebi da bi mogli da se bavite tetoviranjem

Intervju: Milan B. Popović

Šta po Vama lično predstavlja tetovaža ?

Tetovaža po meni predstavlja obeležje na telu koji bi trebalo da ima određeni značaj i simboliku onome ko je radi na sebi.

Dolazi li se teško u danasnje vreme do opreme za tetoviranje ?

Danas ne više teško kao na primer pre desetak godina, internet kupovina je dosta olakšala celu tu priču oko nabavke materijala i opreme.

Šta Vas je navelo na put tetovaže i koliko je on kod tebe dalek ?

Kao i većinu kolega koje poznajem, uglavnom je to bio neki školski drugar ili prijatelj na čiji nagovor uradiš prvu tetovazu. Ja sam svom školskom otraku iz srednje naravno na njegovo insistiranje “popravio” neki njegov rad koji je sam sebi uradio. Tako da praktično moj prvi rad je i moj prvi cover up, naravno uradjen rucno iglom, koncem i rotringovim tušem.

Kada bi ste mogli da vratite vreme, da li bi iste tetovaže uradili na sebi?

Kada bih moga da vratim vreme verovatno ga ne bih vraćao posto na sebi nemam ni jednu tetovažu. Znam da je to svima čudno jer je baš retkost. Ja sam čovek koji iz fazona ne radi nista, već iz isključivo ono to ja svarno volim i zelim. Tetovaže obožavam da radim ali ih za sad jednostavno ne vidim na sebi. Mislim da nije obavezno imati tetovaže na sebi da bi mogli da se bavite tetoviranjem.

Koliko je tetoviranje razvijeno u Vašem kraju?

U poslednje vreme sve više i više, uzeci u obzir da mesto u kome živim i radim nije velik grad, mislim da sam i ja na neki način dosta približio ljudima u svojoj okolini celu priču o tetoviranju koja je do relativno skoro ne bila baš tabu tema ali nije ni bila baš onakva kakva je danas.

Kakvih talenata treba posedovati osoba koja se želi baviti tetoviranjem ?

Biti umetnička duša je po meni najbitnije, ali je najvažnije od svega biti uporan, istrajan, i siguran u sebe. Poznavati svoje kvalitete i imati krajnji cilj je uspeh u svakom poslu pa i ovom.

Družite li se međusobno, imate li neka okupljanja ?

Gostovanja, konvencije, posećivanje kogega… uglavnom je to. Mada nam društvene mreže dosta pomažu da komuniciramo i budemo u kontaktu jer nismo baš svi fizički blizu da bi mogli često i da se vidjamo.

Šta bi ste poručili ljudima koji se žele tetovirati ?

Pre svega da znaju šta žele da imaju na sebi (ideju) i da imaju određeni razlog zašto, kakav god on bio. A nakon toga da dobro odluče kod kog umetnika će raditi i da dizajn prepuste majstoru. Po meni to budu najbolji radovi kada majstor sasluša klijenta i na osnovu njegove priče stvori sliku i na kraju je prenese na kozu.

I ne bi trebalo da im cena diktira gde će da rade, kao sto smo već rekao trebalo bi da izaberu umetnika čiji im se rad dopada a ako nemaju novca da ga plate onda neka sačekaju neka stede…a ne da idu kod nekog drugog zato što je jeftiniji. I meni se svidja mustang pa ga ne vozim. Ako budem nekada bio u mogućnosti ja ću ga kupiti ako ne nikom ništa, to je luksuz.

Šta bi promenio na našoj regionalnoj sceni tetoviranja ?

Svašta nešto tu ima..ali pre svega bih preporučio početnicima da ne srljaju posle mesec dana crtanja zvezdica i infinity znakova sa perjem u ozbiljne projekte butine, rukave cela ledja potrete, to je jednostavno siguran promasaj. U ovom poslu je teško gaziti po 3 stepenika od jenom.

Koji Vam je omiljeni hard rock/heavy metal bend strani, a koji Balkanski (ex-Jugoslovenski)?

Što se muzike tice nisam baš neko je je nešto specijalno određen. Ali hajmo na primer SARS, EKV, DUBIOZA…

Radove Aleksandra Dinića možete videti i na njegovim instagram stranicama: dinic_tattoo i dinic_blackrose.tattoo_studio.