Osnovno pravilo za ponašanje u društvu kaže da treba da se ponašamo prema drugima onako kako bi mi želeli da se drugi ophode prema nama. Zato je neophodno da u svakoj prilici sačuvamo prisustvo duha, jer će nas drugi ljudi ceniti na osnovu onoga po čemu nas poznaju. Prvi utisak je nažalost često presudan, te se zato treba potruditi da delujemo civilizovano i kulturno, ali i da takvi ostanemo. Jer šta nam vredi ako neko na prvi pogled zaključi da smo fini ako kasnije pokažemo da to nismo.

Poznato je da je iskrenost jedna od najvećih vrlina, ali ipak potrebno je da budemo svesni da se u društvu ne možemo uvek ponašati u skladu sa izrekom: ”Što na um, to na drum”, jer možemo da dođemo u situaciju da nekog uvredimo. Naravno, kada ste u društvu koje odlično poznajete, onda treba i da znate granicu do koje prema svakom članu tog društva posebno, možete biti iskreni. Ova granica ne podrazumeva da morate da slažete samo da nekoga ne biste uvredili. Izlaz iz takve situacije je jednostavan. Prećutite, jer postoji reč koja vredi tek kad se prećuti.

S druge strane, ne treba koristiti ni laskanje i servilno ponašanje, bez obzira koliko su važne ličnosti u pitanju. Ličnost koja je stvarno velika i zrela nikada neće prihvatiti ponašanje sagovornika koje je zasnovano na laskanju i ulagivanju. Zato je neophodno da se prema drugima ophodite u skladu sa osnovnim pravilima pristojnog ponašanja i da se korektno odnosite sa dužnim poštovanjem prema svačijoj ličnosti.

Takođe, ni druga krajnost, koja se ogleda u grubom postupanju prema drugim osobama, podmetanju, podvalama i sličnim nepristojnim i nemoralnim postupcima, ne predstavlja dozvoljen način ponašanja za lepo vaspitanu i civilizovanu osobu.

Kod nekih ljudi se od najranijeg doba javlja potreba da se u svemu ističu, da u svakoj prilici budu prvi. Oni su prosto opterećeni potrebom da, čak i u društvu bliskih prijateljanaglašavaju svoju vodeću ulogu, pa makar to bilo samo na trenutak. Takvi ljudi se nalaze na ivici da ih društvo okarakteriše kao hvalisavce. Zato nisu omiljeni u društvu i često vrlo teško sklapaju prijateljstva, jer nastoje da u svakoj prilici budu u pravu. Postoje ljudi koji su u društvu u kom se kreću zaista gotovo uvek u pravu. Ali, ako ste to baš vi, pokušajte da ne stavljate sebe u prvi plan. Argumentovano pokušajte da objasnite da ste u pravu. Ako ne uspete, povucite se. Neka vam bude dovoljno i to što vi znate da ste u pravu. Jer, zapamtite uvek su svi u pravu i niko nije u pravu. Sopstveni autoritet ne možete da uspostavite hvalisanjem i izdizanjem svog ega, kao ni argumentima sile kao što je povišen glas, lupanje šakom po stolu, ili stalnim isticanjem svojih godina i životnog iskustva.

U cilju očuvanja prirodne sredine neophodno je sakupljati tzv. sekundarne sirovine, odnosno materijale koji su preostali posle svakodnevne upotrebe. Na taj način se ostvaruje dvostruka korist: istovremeno se brine o očuvanju čistoće i ekonomičnom korišćenju raspoloživih potrošnih sirovina neophodnih za svakodnevni život. U tom cilju potrebno je da se papir, staklena i plastična ambalaža skupljaju na jednom mestu.

Radi uspešnog ekološkog delovanja neophodno je da se sa odgovarajućim obrazovanjem počne još u školskim klupama.

Žalosno je, što se uprkos svim nastojanjima ljudi razvijene ekološke svesti, svakodnevno dešava da hiljade tona otrovnih materija odlaze kroz fabričke dimnjake i tako pričinjavaju dvostruku štetu, materijalnu i zdravstvenu, jer truju ljude i celokupnu životnu sredinu.

Svedoci smo skoro svakodnevnih ekoloških katastrofa u našim rečnim tokovima izazvanim nekontrolisanim i neodgovornim ispuštanjem otrovnih otpadnih voda. Rezultat ovakvog samoubilaćkog ponašanja je pomor biljnog i životinjskog sveta na velikim prostorima naše prirodne sredine. Do svesti mnogih pojedinaca koji upravljaju fabrikama još uvek nije doprlo shvatanje da je neophodno u skladu sa osnovnim normama ljudskog ponašanja obezbediti zaštitu od otpadnih materija koje predstavljaju opasnost za celokupni živi svet.

Posebnu opasnost globalnog karaktera predstavlja neadekvatno korišćenje nuklearne energije kako u vojne, tako i u mirnodopske svrhe. Brojni su primeri zagađenja ogromnih razmera radioaktivnim materijama iz nuklearnih elektrana, kao što je zloglasni Černobilj u Ukrajni, zatim kontaminacije velikih teritorija u raznim delovima sveta zbog mnogobrojnih podzemnih i podvodnih nuklearnih eksplozija u vojne svrhe od Južnog pacifika do Nevade u SAD.

U poslednjih nekoliko godina došlo je do ogromnog povećanja tzv. ozonske rupe u atmosferskom omotaču Zemlje, koji je posledica preteraneupotrebe freona i drugih industrijskih isparenja u najrazvijenim zapadnim zemljama. Oštećenje ozonskog omotača predstavlja smrtnu opasnost za celokupan živi svet, jer postaje sve više izložen smrtonosnom dejstvu ultraljubičastih zraka.

Imajući u vidu ove i mnoge druge opasnosti koje nosi savremena civilizacija po prirodnu okolinu u celini, nužno je da se permanentno deluje u cilju razvijanja ekološke svesti kod svih pripadnika ljudske zajednice, jer je preventivno delovanje mnogo efikasnije i jeftinije od naknadnih akcija saniranja ekoloških katastrofa.

Neophodno je da svi nastojimo da ostvarimo osnovne zahteve kulture stanovanja. Znači, potrebno je da sačuvamo deo prirode u neposrednoj životnoj okolini, jer samo prijatno biljno zelenilo, čista i sveža tekuća voda daju ljudima optimizam i životnu vedrinu. Stoga je neophodno ulagati napore da se umesto asfalta i betona živi u okruženju zelenih površina koje će uticati na naše opšte raspoloženje.

Da bi se uspešno borili za zaštitu ljudske životne i radne sredine neophodno je da se pridržavamo osnovnih pravila u sopstvenom stanu, kući, školi i radnom mestu. Radi se o permanentnom obrazovnom procesu koji traje celog života a počinje od najranijih godina života svakog člana društvene zajednice. Zaštita prirodne sredine je od višestruke koristi za sve koji u njoj žive i rade. Prirodna okolina očuvane čistoće omogućuje lepši i zdraviji život za sve njene stanovnike bez obzira da li su u pitanju razne biljne i životinjske vrste ili članovi ljudske zajednice. Na ovaj način se omogućava proširena reprodukcija svih stanovnika zemaljske biosfere koja seodvija bez štetnih uticaja životne sredine zagađene organskim i neorganskim materijama prirodnog i sintetičkog porekla.

Galerije i muzeje obično posećuju pravi ljubitelji umetnosti, čak i po nekoliko puta nedeljno. Iako volite umetnost, to ne znači da vam se uvek sve sviđa. Ako se desi da vam se nešto ne svidi, dužni ste da se uzdržite od glasnih komentara i izraza negodovanja. Naročito nemojte da pokazujete prstom u eksponat koji vam se ne sviđa i obavezno skinite onaj izraz sa lica kao da ste upravo pojeli limun. To je jako ružno, jer umetnik je možda u galeriji i biće mu jako neprijatno ako vas vidi u takvom, kiselom stanju, a i vaša lepota će zbog takvog izraza nestati (naravno, ukoliko ste je pre toga imali). Koliko god da ste radoznali, nemojte dirati izložene umetničke predmete, nemojte ih ni fotografisati jer i to je zabranjeno. Jednostavno, kupite katalog.

Duhoviti ljudi su uvek omiljeni u društvu, ali to ne znači da treba da nastojite da po svaku cenu insistirate na svojoj sklonosti ka humoru, jer to može da se pretvori u ismejavanje ili podrugivanje. Posebno je pogrešno mišljenje pojedinih ljudi, koji su na određenim visokim položajima ili smatraju da im njihovo obrazovanje to dozvoljava, da mogu da se šale na račun drugih osoba, a da ne primaju šale na svoju adresu. Oni treba da imaju u vidu da na šalu uvek može da se odgovori drugom šalom, i da u nekim prilikama onaj koji je prvi počeo može da izvuče deblji kraj, pa zato ne smeju da se ljute.

Takođe, neophodno je da se zna da šala ne sme da se pretvori u uvredu. Ako posle šale starije osobe u društvu ne odgovorite još paprenijom, onda se takav gest smatra izrazom lepog ponašanja.

U uvodu smo spomenuli četiri najvažnije reči koje svako od nas treba da ima u svom rečniku i da ih bez razmišljanja koristi u svakoj prilici i neprilici. Te reči su: izvolite, molim, hvala i oprostite. Sada ćemo obraditi svaku pojedinačno.

Izraz ”izvolite” treba upotrebiti svaki put kada nešto dajete drugoj osobi, ma šta to bilo (lopta, knjiga, novac u prodavnici…).Takođe, ako nekog iz poštovanja puštate ispred sebe, dajete mu prednost, ili otvarate vrata automobila kako bi vaš saputnik lakše izašao. U svim ovim i sličnim situacijama ovu reč upotrebljava nastavnik prilikom obraćanja učeniku, roditelj prema detetu, dete prema svom vršnjaku i starijim osobama.

Upotreba bilo koje od ove četiri reči navodi na upotrebu ostale tri. Ali, vi treba da kažete hvala, bez obzira što vam druga osoba nije rekla izvolite, a na hvala ćete uzvratiti sa molim. Molim ćete reći i kad dobro ne čujete tuđe pitanje, ili ako vas neko zove. Molim je i kraće i kulturnije od ”Šta reče bre?Pričaj glasnije, šta mumlaš?Da nisi mutav možda?” Kraće jeste, ali i mnogo nekulturnije kada umesto molim kažete ”A!?” Molim treba da kažete i ako vas neko gurne, prekine dok razgovarate i kaže oprostite. Umesto izraza oprostite, često se koristi i reč pardon koja je francuskog porekla i svakako je bolja nego da ne kažete ništa.

JAVNE PRIREDBE

Sada kada ste pronašli prijatelja i zadržali ga pored sebe zbog lepog ponašanja koje ste naučili iz bontona, mogli biste da načinite sledeći korak i pozvati svog prijatelja da negde izađete. Imate puno mogućnosti.

KONCERTI

Poslednjih nekoliko godina, naša muzička scena je, blago govoreći postala jako raznolika. Kao što znate prevladali su tzv. narodnjaci (pa valjda je sve narodna muzika! A čija je!?), a u skladu sa tim i njihovi koncerti, preciznije, tezge. Tako je došlo i do podele između ljudi, na one koji su se saživeli sa onim što im se reprezentuje i na one koji se snagom svog uma bore protiv toga pa sami sebi reprezentuju suprotnost. Na primer, rok muziku. I dok gomila ljudi pada u nesvest na koncertu nekog turbo narodnjaka s druge strane šačica ljudi grčevito bodri svoje rok idole da istraju, kako bi ovi imali razloga da žive. Poruka je jasna: borba za dobru, kvalitetnu muziku (a svi odlično znamo šta to nije kvalitetno) je borba za zdrav život koji podrazumeva i borbu za očuvanje našeg cenjenog slušnog aparata.

Mi vas ovom prilikom nećemo učiti kako se treba ponašati na koncertu, već ćemo vas zamoliti da bonton, dakle lepo ponašanje, u ovom slučaju, primenite na svoj mozak. Dobro razmislite šta je najbolje za vas. To isto ćete poželeti i svom prijatelju, a ovaj nekom svom i tako ad infinitum. I vrlo brzo reći ćete sebi: ja sam zdrav čovek!

Svako nastojanje da se uđe u tuđe društvo nepozvan i da se pritom nametljivo ponaša, uporno nastojeći da se nametnu teme koje drugima nisu interesantne, predstavlja vrlo nepristojan način ophođenja prema ostalim članovima datog društva. Zato je neophodno da se izbegava ponašanje usmereno ka nametanju sopstvenih stavova i pogleda u društvu koje ima suprotna mišljenja.

Prilikom susreta ili razgovora sa nepoznatom osobom dužni ste da joj persirate, odnosno, da joj se obraćate sa Vi, bez obzira na eventualne razlike u godinama među punoletnim osobama. Na taj način se izbegava situacija da se oslovljavanje sa ti shvati kao uvredljivo ili omalovažavajuće. Prelazak sa Vi na ti se obavlja tek posle dužeg poznanstva i to na predlog starije osobe.

Za decu važi pravilo da svoje roditelje oslovljavaju sa ti.

Nažalost, pravilno oslovljavanje nam nije jača strana. To je posledica celokupnog pogrešnog vaspitanja još u mladosti. Jedan ovako običan primer može vam mnogo reći o nivou vaspitanja jedne osobe.

Nekada je bio vrlo čest slučaj da zaposleni provedu čitav radni vek na jednom radnom mestu ne razmišljajući o mogućnosti da se nađu na novom poslu. Međutim, savremeno doba je donelo mnoge tehnološke promene, tako da je danas neophodno da se svako neprekidno usavršava da bi mogao da ide u korak sa inovacijama i tehničko-tehnološkim dostignućima. Ova eksplozija kontinuiranih promena je naročito vidljiva u oblasti informatike, koja je postala vodeća grana u sferi visokih tehnologija i pokretač celokupnog ekonomskog razvoja.

Dakle, bez obzira da li je čovek na početku svoje profesionalne karijere ili je iza njega bogato radno iskustvo, nužno je da sve češće razmišlja o novom radnom mestu, odnosno o poslu kojim bi trebalo da se bavi u neposrednoj budućnosti. Pri tom svako treba da ima u vidu da sam treba da odredi svoj životni cilj u oblasti svojih aktivnosti, pa i u sferi profesionalnog angažmana. Samo u slučaju da ste se opredelili za nešto konkretno kao svoju metu možete da očekujete da ćete to i postići.Zbog toga, potrebno je da se angažujete u cilju ostvarenja svojih želja i stremljenja i kada je posao u pitanju, jer se radi o jednoj od najvažnijih oblasti ljudske egzistencije.

U svakom slučaju, za svakog je najvažnije da se što realnije usmeri ka svom poslovnom cilju koji je izabrao.

Ovakav način ponašanja može da ima vrlo loše posledice za onoga ko ga praktikuje. Radi se o manirima koji se sa društvene tačke gledišta, kao i sa aspekta lepog ponašanja, smatraju krajnje nekulturnim i uvredljivim. Ako se neko služi podrugljivim izrazima prema drugim osobama i ako ih posmatra sa visine, takva osoba, prvenstveno, ponižava sopstvenu ličnost u očima sagovornika. Takvo ponašanje može da bude prihvaćeno samo u nekoj sredini koja ima iskrivljene društvene kriterijume.

Osnovna pravila lepog ponašanja nalažu da se ljudi u raznim prilikama međusobno pozdravljaju u skladu sa konkretnim okolnostima. Pritom, ne treba nastojati da se svako i u svakoj prilici pozdravi, jer bi u tom slučaju nastali suvišni problemi u svakodnevnom životu. Prosto, nastao bi haos.

Bonton zahteva od civilizovanih ljudi da obavezno pozdrave poznate osobe u kući, zajedničkoj zgradi, na ulici, itd.

Ako sretnemo nepoznatu osobu na stepeništu svoje zgrade ili liftu, u tuđem stanu ili kući, dužni smo da je takođe pozdravimo.

Prilikom dolaska u javnu ustanovu, prodavnicu, restoran i sl. Trebalo bi da prvo pozdravimo osoblje kome se obraćamo, a potom da saopštimo razlog svoje posete. Osoblje uslužne ustanove kao što je restoran, prodavnica, radionica i slično, dužno je da prvo pozdravi kupca, odnosno stranku.

Muškarac treba uvek prvo da pozdravi žensku osobu, izuzev ako je mnogo stariji od nje. Mlade osobe su dužne da u svakoj prilici prve pozdrave starije od sebe. Nažalost, sve je više dece koja ne znaju kako treba da se pozdrave sa starijom osobom, odnosno ne znaju kako treba da se ponašaju prilikom pozdravljanja. Za to su krivi roditelji koji svojoj deci ne posvećuju dovoljno pažnje kada je u pitanju njihovo osnovno obrazovanje, a to je pravilno i pre svega kulturno ponašanje. Zato apelujemo na roditelje da ovom problemu posvete više pažnje, jer će njihovoj deci pravilno i civilizovano ponašanje biti od velike koristi tokom celog života.

Pozorište je hram umetnosti. Zato odlazak u pozorište predstavlja svečani događaj. A za svečane događaje neophodna je i odgovarajuća garderoba. Pre svega treba da je ćista i uredna. Naravno, materijalna situacija ne dozvoljava svima da izgledaju svetski, ali za čistoću nije potrebno bogatstvo. Naparfemišite se parfemom diskretnog mirisa. To je i elegantnije, a možda je neko od posetioca koji sedne do vas astmatičar. Ako stavljate nakit, što je poželjno, potrudite se da bude jednostavan i u skladu sa garderobom i prilikom.

Za razliku od ponašanja u bioskopu, u pozorištu ne smete da grickate grickalice, glogoćete sokove, šuškate omotima od čokoladica. Zamislite glumca koji na daskama koje život znače balavi i hipnotisano gleda u vaša usta u kojima se topi komad čokoladice, koji vi pri tom, kako bi ugođaj bio bolji, kotrljate po ustima.

Komentarisanje, čak ni šaputanjem, strogo je zabranjeno.

Uvek postoji neko kome je smešno ono što nije predviđeno da bude smešno. Ako ste to vi, pokušajte da se smejete u sebi (ako je to ikako moguće) i nikako nemojte da aplaudirate. Svi će vam se čuditi, a postoji i bojazan da dekoncentrišete glumce. A i zašto biste trpeli poniženje da vas razvodnica strogo gleda iskolačenim očima i sa prstom na ustima viče – ššš!

Ako ste prehlađeni pa često kašljete, ostanite kući pa kašljite tamo. Jer, iako vas razumemo, jako je ružno da narušavate tišinu vašim kašljanjem. Takođe, ako imate kijavicu, dok istresate nos (prijatno!) uradite to što diskretnije kako ne biste smetali posetiocima, glumcima, pa i sebi. Jer od silnog naprezanja nećete čuti ništa od predstave.

O pričljivosti smo već govorili u delu o prijateljstvu tako da ćemo ovde samo dodati još neke informacije koje je potrebno da znate kada je u pitanju ova, možemo je slobodno nazvati, bolest.

Dakle, u pitanju je osobina ličnosti koja u društvu često ostavlja loš utisak, jer ljudi koji mnogo pričaju obično vole da slušaju sami sebe i nisu spremni da daju priliku sagovorniku da dođe do reči. Ovakvu osobu treba zaustaviti i jasno joj staviti do znanja da se u društvu vodi razgovor a da bi se to ostvarilo svi prisutni treba da dobiju reč. Ukoliko ste u društvu samo vi i vaš pričljivi prijatelj, na vama je da odlučite da li ćete ga slušati i koliko možete izdržati. Jedna od dobrih osobina pričljivih ljudi je ta što ipak umeju da cene osobu koja je spremna da sluša.

Nasuprot pričljivim osobama stoje preterano ćutljive osobe koje takođe nisu omiljene u društvu. Zato je neophodno naći pravu meru.

Takođe, činjenica je da malo ljudi voli da se druži sa osobama koje su indiskretne, sklone ogovaranju i intrigama, pa zato nikada ne treba širiti glasine o odsutnim osobama. Dobro je to što ovakve osobe pronalaze svoje društvo, koje im postaje i jedino društvo tako da imaju sa kim da uživaju dok se naslađuju tuđim problemima i okreću šoljice kafe da vide šta će se dalje desiti. Kada im šoljica kafe odgonetne tajnu budićih događaja, one i to prepričavaju kao da se već dogodilo i tom zlu nikad kraja.

Sigurno ste se milion puta zapitali šta bi ste radili da nemate prijatelje. Složićemo se da je nemanje prijatelja grozan osećaj. Nažalost, savremeni ljudi imaju sve više poznanika a sve manje prijatelja, jer je za takvu posebnu vrstu međuljudskog odnosa neophodno da se sretnu osobe koje imaju podudarne životne stavove i blizak način razmišljanja i ponašanja. Prijateljstvo nastaje i zbog sličnih afiniteta i međusobne prisnosti, a nikako zbog uzajamnih interesa. Prijateljstvo je odnos između ljudi koji se zasniva na druženju do kojeg dolazi zbog dobrih ljudskih osobina (ovom prilikom nećemo ulaziti u raspravu šta su to dobre ljudske osobine već ćemo pretpostaviti da se i u tome slažemo).

Bonton dozvoljava da se prijatelji ponašaju manje formalno od poznanika i kolega. Pritom, ipak, treba nastojati da se ne prekorače granice međusobne korektnosti. To što se sa prijateljem ponašamo slobodnije ne znači da treba da budemo manje ljubazni.

Koliko ste samo puta ”posadili” svog prijatelja da sedi pored vas i gleda vas nemo (jer od vas ne može da dođe do reči) dok ste mu vi ”iz najboljih namera” objašnjavali da je ovo trebalo da uradi ovako, ono onako? I koliko sta samo puta otkazali sastanak sa svojim prijateljem kome ste bili preko potrebni da biste pozavršavali neke, ”važnije” poslove? Ovo ne smete raditi! Prijateljstvo ne sme da služi za nametanje svog mišljenja, kao ni da bude izgovor za nemaran odnos.

Dakle, ne možemo da primenjujemo dvostruke standarde, pa da za prijatelje koristimo jedan bonton, a drugi za one sa kojima se družimo iz interesa. Prijatelji treba da budu zajedno u dobru i u zlu, pa je zbog toga dobro da se prijateljstvo neguje i čuva.

Naš jezik je, kao što svi znamo iz iskustva, savršen za kombinovanje različitih ružnih reči, kojih nažalost ima previše, pa samim tim ima još više različitih kombinacija.

Poštapalice su uobičajeni pomoćni izrazi, koji su u čestoj upotrebi kod osoba siromašnog znanja i još oskudnijeg rečnika. Međutim, one nisu najveći problem u našem rečniku. To počasno mesto zauzele su, i ne silaze sa prvog mesta, psovke. Postale su čak neka vrsta modnog trenda, naročito među pripadnicima mlađe generacije (nažalost, sve mlađe i mlađe). Pravila savremenog bontona tretiraju psovke kao sramne izraze koje treba maksimalno izbegavati.

Nije neophodno da se posebno objašnjava kako je svaka psovka koja je upućena drugom licu uvreda za dostojanstvo osobe na koju se odnosi.

Pozdravljanje pružanjem desne ruke u znak dobrih namera je običaj koji ima korene u drevnim vremenima kada se na taj način stavljalo do znanja drugoj strani da se želi miroljubiv kontakt bez zadnjih namera. U tim vremenima svi muškarci su bili naoružani i do upotrebe oružja dolazilo je i zbog banalnih razloga. Zato se uvrežio nepisani običaj rukovanja desnom rukom što je značilo da se prilikom susreta nemaju loše namere. Istovremeno, sagovornik se gleda pravo u oči, a rukovanje se obavlja u visini lakta.

Pravila predviđaju da prilikom rukovanja ruku prvo pruža stariji mlađem, žena muškarcu i viši po položaju nižem po rangu. Zabranjeno je rukovanje sa cigaretom u ustima, već se ona u slučaju da u datom trenutku ne može da se odbaci, pridrži palcem i kažiprstom leve ruke tako da žar bude okrenut unazad.

Pri rukovanju, muškarci su obavezni da skinu rukavice dok žene nisu. Takođe, nije dozvoljeno da se prilikom rukovanja leva ruka drži u džepu.

Ako su vam ruke zaprljane zbog nekog posla, treba da se izvinete čto ne možete da se rukujete, a potom ćete oprati ruke i tek onda se rukovati.

Nije potrebno da se rukujete sa ljudima sa kojima se svakog dana viđate na poslu ili u susedstvu, osim ako se niste dugo videli ili se pozdravljate prilikom polaska na duži put.

Prilikom upućivanja čestitke ili izražavanja saučešća treba da se rukujete bez obzira da li ste se već ranije rukovali sa istom osobom.

Sport je svakako, kao i kvalitetna muzika sastavni deo zdravog života. Svima je već dobro poznata izreka: U zdravom telu, zdrav duh. Naravno, nije dovoljno samo je znati, treba je i primenjivati kako bi ispunila cilj svog nastanka.

Rekreativno bavljenje sportskim aktivnostima je veoma korisno za skladan razvoj duha i tela. Lepo vaspitani sportisti treba da budu primer kulturnog ponašanja i za one osobe koje se same ne bave sportom.

Zdrav takmičarski duh sadrži u sebi i smisao za tolerantno ponašanje, poštovanje protivnika, unapređenje kulturnog ponašanja na samo na sportskim borilištima, već i u svim drugim prilikama.

Za one koji nisu skoloni fizičkim pražnjenjima, u ovom smisliu naravno, sportske utakmice su idealna prilika da se i energetski i emocionalno isprazne. Sve u skladu sa bontonom.

Prilikom vatrenog navijanja treba se pridržavati sledećih pravila:

• Ne smeju se vređati gledaoci iz protivničkog tabora (umesna šala zbod njihovog poraza i umereno likovanje zbog vaše pobede u našem bontonu nije zabranjeno)

• Strogo je zabranjeno vređanje nacionalnih, verskih, ili ateističkih osećanja navijača i takmičara (prosto, zar ovo nije bespotrebno?)

• Nije dozvoljeno da se uništava inventar (jer doći ćete ponovo pa nećete imati gde da sednete)

• I na kraju, svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo nikako nemojte prenositi na ulice, jer vam trafike, semafori, izlozi, klupe i cveće nisu ni krivi za poraz ni zaslužni za pobedu.

Još jedna od bolesti je mnogoznalaštvo. Ovu bolest karakteriše usiljeno nastojanje da se pokaže znanje o svakoj temi o kojoj se pokrene razgovor u društvu. Takve samozvane sveznalice mogu da dođu u situaciju da im jednog dana ne poveruju ni onda kada budu govorili o stvarima za koje su zaista stručni. Svako treba da zna da pravi stručnjak nikada neće da se razmeće navodnim znanjem o stvarima koje nisu u njegovom domenu. Budućim sveznalicama želimo samo još da dodamo i to da mnogoznalaštvo uvek i samo dovodi do tragičnog neznanja.

Bonton strogo zabranjuje da se u društvu govori o stvarima koje su deo intimnog porodičnog života, bez obzira da li se radi o sopstvenoj ili tuđoj porodici. Nažalost tračara će uvek biti. Preostaje vam jedino da se neobazirete na njihove priče i da strgo vodite računa o tome kome šta govorite, jer može da se desi da neko vašu nesreću pretvori u svoju sreću.

Takođe, nije u skladu sa pravilima lepog ophođenja da se vode razgovori o fizičkim manama ako se u društvu nalazi osoba sa takvim telesnim nedostatkom. Ako takva osoba sama iznese šalu na svoj račun, prihvatite je ali nemojte da dodajete na tu šalu i neku svoju jer nikada ne možete znati da li ćete preterati a poznato je da su takve osobe jako osetljive.

Izrazitom neučtivošću smatra se iznošenje indiskretnih detalja iz tuđih života, kao i hvalisanje navodnim ljubavnim podvizima. Poznato je da muškarci, u poluvremenu neke utakmice, uz pivo, komentarišu kako su pre neku noć toj i toj osobi radili to i to, kako je bilo ”strava”, kako je ona glupa a on majstor za…Pravi džentlmeni, a o tome smo već govorili, nikada neće na takav način da govore o drugim osobama, naročito neće nedostojno pričati o devojkama, jer se takvo ponašanje smatra ne samo nekulturnim već i nemoralnim.

Kao što puževi posle kiše izmile iz svojih kućica, tako i mi, kako grane Sunce, izmilimo iz naših kućica pravo na ulicu. I taman pomislite kako na ulici ne morate da mislite o ponašanju kad vas niko ne poznaje, a bonton i tu umeša svoja pravila. Baš vam se ne da da se opustite.

Prilikom hodanja ulicom, pogotovu kada su velike gužve (dakle, gotovo uvek), izbegavajte guranje, sudaranje, zaletanje i slično, bez obzira koliko vam se u datom trenutku žuri. Da bi se izbegle ovakve i slične situacije, preporučuje se da ulicom uvek hodate desnom stranom u pravcu vašeg kretanja. U slučaju da vam se desi da nekoga u prolazu gurnete, dužni ste da mu se ljubazno ivinite. Nažalost, vaše pozanavanje bontona neće sprečiti one koji isti ne poznaju, da se ponašaju suprotno lepom ponašanju. Desiće vam se (ako do sada nije, mada sumnjamo), da vas neko gurne tako da odletite do susednog izloga, bandere, semafora…, i da vam se još unese u lice i kaže: ”Šta je bre, šta se guraš?! Jel’ gledaš ti ‘de ideš?!” Ne preostaje vam ništa drugo nego da ga mrko pogledate bez komentarisanja, jer komentarisanjem rizikujete da dobijete batine.Ukoliko neki vaš poznanik radi ovo, uputite ga na naš Bonton, možda će vas prilikom neke naredne šetnje prijatno iznenaditi.

Ako nosite torbu, najbolje bi bilo da je nosite sa one strane kojom prolazi manji broj ljudi, kao i da obratite pažnju da se neko ne saplete o vašu torbu i ne polomi nos. Zato, ako idete u društvu, torbu nosite sa one strane na kojoj se ne nalazi vaš sagovornik.

Ukoliko je kišno vreme, morate biti posebno oprezni prilikom upotrebe kišobrana jer postoji velika mogućnost da slučajnom prolazniku nehotice isterate oko. Viša osoba treba prilikom mimoilaženja da podigne svoj kišobran i da tako omogući nižoj osobi nesmetan prolaz. Takođe, ne šljapkajte po barama koliko god da vam se to dopada, jer ne samo što će te vi biti prljavi (što nije u skladu sa bontonom), već ćete isprskati i prolaznike.

Prilikom razgovora na ulici ne treba da se nadvikujete sa sagovornikom, niti da se previše glasno smejete. Naročito nemojte da se dovikujete ”preko” osobe koju, recimo, mimoilazite (vi s jedne, vaš sagovornik s druge strane).

Nekulturno je takođe i dovikivanje s jedne na drugu stranu ulice, a naročito kada se nastoji da se na takav način saopšte neke stvari koje se tiču samo sagovornika. Zamislite dve komšinice koje se dovikuju preko ulice i jedna pita grugu: ”Ej, šta si rekla mužu, gde si bila sinoć?!”

Iako devojke vole da čuju zvižduke za sobom (mada mnoge to ne žele da priznaju), nije kulturno zviždati ulicom kao ni glasno pevati.

Što se tiče prelaženja ulice, svi znamo da je najkulturnije, a pre svega najbezbednije prelaziti na pešačkom prelazu, bez zastajkivanja i oklevanja dok je upaljeno zeleno svetlo. Uostalom, sada se za prelaženje na crveno i van pešačkog prelaza plaćaju i visoke novčane kazne. Potrudite se da to ne budete baš vi, jer za te pare možete otići sa prijateljima na sladoled, kafu, u bioskop i td.

A sada malo o ponašanju famoznih džentlmena. Nažalost, sve ih je manje. Možda zato što su zaboravili šta treba da rade da bi nosili titulu džentlmena. Pa da ih podsetimo.

Dakle, muškarac je dužan da kao pravi džentlmen da prednost ženskoj osobi, osim u slučaju kada bi to izazvalo nepotrebnu gužvu ili zastoj u kretanju ulicom. Za ovo pravilo važi izuzetak, koji se odnosi na invalide, stare i nemoćne, trudnice i majke sa malom decom. Ovim osobama ste dužni da date prednost u svakoj prilici kada ih sretnete na ulici.

Prilikom kretanja uz stepenice muškarac treba da ide prvi, a niz stepenice žena. Kada ulazite ili izlazite iz automobila dužni ste da saputnici otvorite vrata.

Džentlmen može da priđe dami na javnom mestu samo ako dobije znak za to, gestom ili pogledom (nažalost, po ovom pitanju sve je više žena-džentlmena).

Ovo verovatno niste znali, ali ne treba muškarac prvi da pruži ruku ženi, već ona njemu. Takođe je i razgovor na javnom mestu obavezna da prva započne ona.

Postoje i slučajevi kada je dozvoljeno da se muškarac prvi obrati ženi. Na primer, u slučaju da je ona službenik neke javne ustanove ili uniformisano lice. Tada se ona tretira kao i svaka druga službena osoba.Takođe, dozvoljeno je obraćanje nepoznatoj prolaznici kada se traži neka ulica ili ustanova.

Muškarac može da ponudi pomoć ženi ako primeti da nosi težak teret, ili ako vidi majku sa malim detetom na pljusku ili velikoj hladnoći. U takvim prilikama ne treba da postoji osećaj sputanosti, ako ste spremni da pomognete u situaciji kada je pomoć neophodna.
Pravila lepog ponašanja i postoje zbog toga da bi ljudi mogli jedni drugima da pomognu i da bi lakše i lepše živeli u društvu svojih sugrađana.

Prilikom samostalnog upoznavanja treba razgovetno da izgovorite svoje ime i prezime, a pošto osoba sa kojom se upoznajete kaže svoje ime, trebalo bi da joj kažete: drago (milo) mi je.

Po bontonu, mlađa osoba je dužna da se uvek prva predstavi starijoj osobi, a muškarac ženi, osim u slučaju kada je on mnogo straiji od nje. Od ovog pravila se odstupa u slučaju kada se dolazi u goste, kada se pridošli gosti predstavljaju domaćinima, bez obzira na godine starosti. U trenutku upoznavanja ili rukovanja, ženske osobe ne treba da ustaju ako već sede, dok muškarci to moraju.

Prilikom zvaničnog upoznavanja u većem društvu, potrebno je da domaćin ili najstarija osoba po položaju ili godinama upozna prisutne. Ovu dužnost može da obavi i lice koje poznaje najveći broj prisutnih u datom društvu. U situaciji kada neki gosti dolaze naknadno, potrebno je da budu predstavljeni već prisutnim osobama.

U slučaju da je društvo već selo za sto, gost koji je naknadno došao treba da sedne na unapred određeno mesto ili na ono koje je preostalo, a domaćin će glasno izgovoriti njegovo ime prisutnima. Kada se obed završi i svi ustanu od stola, domaćin treba pojedinačno da upozna novopridošlog sa ostalim gostima.