Božo Vrećo i Edin Karamazov – Lachrimae

Album Lachrimae počinje numerom „Eminaˮ. Da nije ova pesma toliko puta do sada ispevana i odslušana, moguće je da ne bih imala potrebu da naglasim kako baš „Eminaˮ otvara album. Tom numerom je čak i najavljivan izlazak albuma, a povodom čega je Božo Vrećo u jednom intervjuu („Vijestiˮ) istakao kako „Eminuˮ ne izvodi često, i da je, s obzirom na to da za sve postoji pravo vreme, „Eminaˮ čekala upravo trenutak da bude izvedena u ovom dvojcu. Opisujući je kao gotovo tragičnu elegiju, Vrećo navodi da je za njega bilo od izuzetne važnosti da se pesma izvede u potpunosti, bez seciranja ili remećenja pesnikove (Aleksa Šantić) prvobitne ideje.

Međutim, važno je reći da se album Lachrimae ne zasniva samo na repertoaru sevdalinki. Pored „Emineˮ, nailazimo i na druge pesme iz regiona, a među njima i na pesme Sefarda i one iz turske zaostavštine.

Vrlo je određen i jasan muzički pristup Bože i Edina. Taj pristup ne samo da nema veze sa nekakvim pretpostavljenim ili zamišljenim granicama, nego iscrtava upravo zajedničke osobine svih nas – one iz džepa lanjskog kaputa.

Božo Vrećo kaže da je saradnja sa Edinom bila vrlo neobična, intimna i prepuna narativa sa željom da glorifikuju već poznate pesme.

Nema se tu šta posebno dodati. Projekat je uspešan i sigurno ostavlja neizbrisiv trag na muzičkoj sceni prostora nekadašnje Jugoslavije, ali i šire. Ova muzika je razumljiva svima.

U doba prajda i predrasuda. U doba novog svetskog poretka i ratova i nemira i tzv. politike i neuspešnih dogovora glasnogovornika, i pucanj uspostavljenih konvencija na paramparčard, muško-ženski, možda čak i trans – rodni BOŽO VREĆO ima čaroban i jedinstven glas i ja stajem na njegovu stranu. Dajem mu punu podršku i navijam za njega, i njegovu hrabrost i odlučnost da izdrži i  u u ovom vremenu brutalnih dobronamernika ostane nežna duša koja peva nežne a tužne, melanholične i tragične  pesme, sevdalinke, tananog ali i moćnog glasa, sve sa dugim i neobičnog kroja suknjama, dugom kosom i bradom i tetovažamapo celom telu, i podigne se na najviši, pobednički zlata i hvale vredan tron regionalne muzičke produkcije pa i šire- jer je ovaj CD album, zapravo World music, svidelo se nekom ili ne! Otkazivanje beogradskog Europrajda pokrenulo je duhove iz boce. Da li smo kao društvo dovoljno tolerantni prema ovom problemu ili je insistiranje na održavanju udar na sam koren našeg identiteta- ostaje pitanje bez odgovora?

Mene i Boža Vreću je za to baš briga!

Božo Vrećo fura svoj female fazon i uspešan je u svom veoma cool i sweety fazonu,i ja to poštujem maksimalno jer je on/ona, svoj i kvalitetan glas u kreativnom izražaju koji prezentuje publici i publika dolazi na njegove nastupe i uživa u njegovim glasovnim mogućnostima- dokazao nebrojeno puta do sada! To je jako bitno istaći javno! Eto, i ja to sada činim sada!

Moja malenkost, potpisnik ovih redova, imenom, srednjim slovom i prezimenom, MILAN B. POPOVIĆ, novinar kulturnih rubrika i CD recenzent, sam objavio osam knjiga pesama u ogromnim tiražima, neke od njih su doživele po dva i tri izdanja. Objavio sam i 2 original CD kompilacije sa muzičkim sastavima iz svih država bivše Jugoslavije, koji su u studijima snimili njihovu autorsku muziku i aranžmane na mojih 50 pesama iz moje prve četiri knjige koje mi je objavila čuvena beogradska izdavačka kuća: NARODNA KNJIGA/ALFA! Povratna reakcija mojih čitaoca mi samo daje dodatni elan i snagu, preko potrebnu snagu da nastavim dalje da pišem jer su me moji verni čitaoci iz cele bivše Jugoslavije, uverili- DA IMA SMISLA PISATI POEZIJU, čak i u ovo novo vreme, sadašnje vreme ( nepismenih ), u novo banalno doba, doba supermarket kulture!

BOŽO VREĆO I EDIN KARAMAZOV su snimili izuzetno prijatan svetski CD  sa kojim se mogu ponositi ne samo u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Balkanu, već i u celome svetu! Muzika spaja ljude.

Briljantno, nema šta!

Bravo!