Branislav Bašić Pekar – Bane Lopina

Nesvakidašnji autor, pesnik i umetnik posebnog kalibra, osobitog stila, soja i senzibiliteta –  BRANISLAV BAŠIĆ PEKAR – i njegov kreativni pesnički rad, naboj i izražaj, usko je i nedvosmisleno povezan sa subkulturom i rokenrolom. Ne samo da su-što se već pri samom dodiru sa koricama i riknama  njegove knjige pesama BANE LOPINA,  može jasno i konkretno uočiti, da su mu recenzenti knjige BANE LOPINA sve sami poznati i priznati doajeni ili aktuelni savremenici pop rock kulturne muzičke ponude srpske i regionalne ex-YUGOSLOVENSKE  muzičke scene i muzičke industrije (pomenuću samo neke od njih: Jurica Pađen AERODROM, Đorđe Miljenović, Branko Marušić Čutura i drugi.), već je i samu ilustraciju za knjigu pesama BRANISLAVA BAŠIĆA PEKARA, pod nazivom BANE LOPINA, ilustrovao čuveni Puležan i umetnik Diego Bosusko Ptica uz Frica, Tustu i Verudu, član zaista kultne i nadaleleko popularne, sad već, nažalost utihnule, ali nezaboravne grupe- KUD IDIJOTI. Pošto po B. BANETOVOM, (a i mišljenju moje malenkosti, Milana B. Popovića, potpisnika ove recenzije) proslavljenom bendu koji je uspeo da navrši zavidnih, a naglo prekinutih, tragično prekinutih 4 decenije postojanj grupe KUD IDIJOTI, sad već mudri i iskusni B. BANE PEKAR je odao poštovanje bendu iskazavši mu u isto vreme i ljubav i odanost –a kako bi to uradio drugačije nego  jedan iskren pesnik- nego napisanom nadahnutom pesmom, i to- ni manje ni više nego na- spoljašnjoj strani korice knjige!

Treba napomenuti da je BRANISLAV BAŠIĆ PEKAR omiljen u ovdašnjem kritičarskom novinarskom esnafskom miljeu ( ako ta kategorija ljudi danas po kvalitetu i kontinuitetui dalje uopšte i postoji!) – i to sa debelim razlogom i argumentacijom. Taj razlog koji on poseduje  su njegove PESME o kojima ćemo nešto kasnije detaljnije. Njegove nastupe, kraća ili duža gostovanja uživo, najavljuju, vode, moderiraju, najrespektabilniji rock n roll kritičari Srbije i regiona, Balkana, poput, navešću barem jedan primer od svih njih, a mnogobrojnih, npr. Branimira A. Loknera iz Zemuna, mog velikog prijatelja, od mene nešto malo starijeg, ali i svakako i mnogo iskusnijeg kolegu, kojeg veoma poštujem, cenim, i od kojeg se mnogo toga da naučiti o muzici, saznati, nadgraditi, čak i između redova, pa i jasno, direktno, u našim čestim privatnim telefonskim razgovorima.

BANE PEKAR je svojevrsni kontraš, donekle i šaljivdžija, i aforističar, satiričar, ali opet prvenstveno PESNIK. Rođen je u Somboru i diči se time. Ne boluje za Beogradom i velegradom kao prestonicom, ko što svi zevaju otvorenim balavim ustima kada se i samo pomene to čarobno BEOGRAD! Ovo mu je treća knjiga iz trilogije SELJOBRITI. Piše kolumne u lokalnom listu, uživa u tome, i ponosan je na to. A ko ne bi bio, pitam se ja, kao komunista, pardon, izvinjavam se na slovnoj grešci-kolumnista? Mnogo bendova snima i snimaće njegove pesme koje su beat, ljubav i revoluciju vratili među ljude željne slobode! SLOBODE PRE SVEGA I ISPRED SVEGA!

Po strogoj definiciji pesnika nobelovca T.S Eliota, po kojoj je pesnik samo onaj posle dvadeset pete godine, BRANISLAV BAŠIĆ PEKAR se pridružuje ovoj svetskoj skupini rasnih  refleksivnih pesnika, koji su formu izjednačili sa sadržajem i time biće poetike, možda i nehotice, uzneli do bića metafizike.Iako refleksivna i fabulozna, BAŠIĆEVA poetika je veoma modernistična /jednačenje sadržaja i oblika, ali ne i  modernistička, naposle ne u svrstavalačkom smislu krojenja pravaca i ustanovljenja škola. Kao zreo pesnik, i kao zreo čovek, za kojeg je irelevantno da li je rodonačelnik ili epigon, svejedno mu je kojoj će se školi prikloniti, s obzirom na postupak transcendirnja čulnog sveta u igru onostranih, a stvarnih demona i arhanđela, koji i jesu jedina pouzdana datost naših nepouzdanih postojanja.

Paradoksalno, BAŠIĆEVA poetička odmerenost, doseže pravu meru u neodmerenosti, tako da ova kobna dijalektika garantuje onaj KVALITET PLUS, i onaj FAKTOR X, koji se samo povremeno, i sporadično javlja u našoj savremenoj, i popularnoj poeziji. I zato ima ostati zabeležen! – a sveden, razuđen, a kontrolisan, spontan, a meleman, bahat, a obziran- to je lik koji stoji ispred i iza ovih stihova. Moglo bi se reći da je BAŠIĆEVA poezija unekoliko kontroverzna u svojoj ponudi, ali i sasvim čedno i prijemčivo pohotna u tražnji inspirativnih svojstava sveta i života, što se upravo očituje naslovom precizne razaznatnjivosti: BANE LOPINA!!!

Zbirka pesama BANE LOPINA, ima 58 pesama što je sasavim korektno (i više od toga!!!), i za jednu knjigu tzv. klasične knjige pesama koja nema apsolutno nikakve veze s undergraundom i populrnom kulturom, subkulturom, niti je nastala pod tim i takvim uticajem i inspiracijom!

Opako vredna pažnje jeste svakako zbirka pesama BANE LOPINA u karijeri BRANISLAVA BANETA LOPINE!

Moram biti što koncizniji da bi me bolje razumeli: izrazit, istinski metafizički, gotovo pa kao da se čini na momente i vapaj pesnika BRANISLAVA BANETA LOPINE, očituje se u tražnji: opuštanja, umirenja, smirenja, koja – nasuprot  surovom otporu – poetski traju u vrtlogu i turbulenciji jezivog luna – parka  naše/ljudske/životne bačenosti u svet ( kojeg, ovakvog kakav je, kako BRANISLAV BANE LOPINA opisuje, a slažemo se i  ne želimo ga, jer je prostački i Seljobriti je!!!).

Zbirka pesama koja je pred nama, nadhnuta, stvoren u zasluženom savezu sa Muzom, postala je u zemlji u kojoj živimo neka vrsta retkosti, iznenađenje koja potpuna neočekivanost čini još efektnijim  i dragocenijim. Poezija se u svesti najšireg čitalčkog kruga- a onih koji uopšte ne čitaju još više- suviše često da bi bilo slučajno, svrstava u prevaziđene, savremenom, ultrabrzom i ultrbanalnom dobu i diktatu supermarket kulture nekompatibilne oblike umetničkog delovanja. Međutim, bez obzir na neobično visok nivo sistemtskog obeshrabrivanja postoje ljudi spremni i sposobni da, izdržavši sva neminovna iskušenja, budu nazvani pesnicima.

BANE LOPINA, BRANISLAVA BAŠIĆA PEKARA knjiga je koja u potpunosti odgovara prvoj, a njen autor poslednjoj rečenici u predhodnom pasusu. Identifikovana kao treći deo treći deo trilogije – SELJOBRITI- ona još pre nego što pročitate ijedan stih, od mnogih vrednih čitanja-otkriva važan deo svojih namera i svoje suštine!

Na kraju završne rečce o poeziji BRANISLAVA BAŠIĆA PEKARA, nemo ustvrđujem da je ovaj autor zaludne, ali ne i uzaludne zbirke, doprineo najtežem pregnuću istorije pesništva: oduzimnjem, a ne dodavanjem poeziji njenih imanentnih vrednosti. Pevajući, Branislav, iako dobrohotan, osporava druge, a sebe ne vozdiže-što je u krajnjoj instanci veoma bitno! I pohvalno!

Rečju, BRANISLAV BAŠIĆ PEKAR se poezijom bori protiv poezije, i time joj neizbežno – pripada!