Bratislav Todorović / Izabrane i nove pesme / Kaleidoskop vremena

U knjizi pesama KALEDIOSKOP VREMENA,vanserijskog refleksivnog pesnika, i umetnika, gospodina, BRATISLAVA TODOROVIĆA, a povodom jubileja dvadeset godina književnog stvaralaštva, Bratislav ovu knjigu posvećuje svojim vernim čitaocima i poštovaocima. Jedan od takvih, od skora, postala je i moja malenkost, pesnik i književni i muzički CD kritičar, Milan B. Popović, već(gle čuda?) pri prvom u dahu iščitavanju ovih mnogobrojnih, nekada melemnih, kao sunce svetlih i toplih i blistavih kao rosa čiste vode posle kiše na dlanu, nekada oporih i teških, nekada po malo melanholičnih i misaonih, i ovom današnjem modernom i banalnom dobu i urbanom svetu i diktatu supermarket kulture, nazovi savremenom dobu 21. veka nove sekcije, (negativne selekcije, dodao bih ja!!!) sofisticiranih, a realno i kristalno jasnih i simbolično privlačnih pesama, mladog, ali iskusnog i uspešnog u svom domenu kulturnog i kulturološkog rada u umetnosti i mudrosti čoveka od krvi i mesa, ali sa dubokom dušom i čini se u pojedinim stihovnim otkidajima tetoviranim srcem umetnikom, pesnikom, pripovedačem i romansijerom, BRATISLAVOM TODOREVIĆEM!

Pesnik BRATISLAV TODOROVIĆje, koliko sam ja upućen, a jesam, dao je svoje stare i nove pesme, ali ne samo to, dao je svo svoje POVERENJE čoveku koji je njega stvorio i oblikovao kao pisca, književnika i pesnika, još od davnih dana, gospodinu prof. STANKU ĐORĐEVIĆU, da mu poređa pesme od prve do poslednje i to se pokazalo kao dobar manevarski potez! Veoma iskusno!

Od uvodne pesme nimalo slučajno nazvanom imenom JELENA pa sve do 60. strane knjige KALEIDOSKOP VREMENA, u pesama isključivo, primetno je to u svakom stihu,u svakoj strofi pa i u naslovu pesme DOMINANTA JE ISKRENA LJUBAV KOJA NAPROSTO PLENI I MAMI IZ OVIH PESAMA! Da li prema dragoj ženskoj osobi, da li prema supruzi, da li prema devojci, da li prema mnogim devojkama iz mladosti, kćerci, dečaku… sve jedno je. Ovih prvih 60 strana pesama su smiraj veka u čednosti i spokoju emocija romatnike, ljubavi, požude i slasti! Među njima se našla za mene jedna posebno bitna pesma koja je za mene kao poetu posebno značajna što znači da sam knjigu BRATISLAVA TODOROVIĆA zaista pažljivo čitao, ali i za, koliko vidim i samog umetnika BRATISLAVA TODOROVIĆA bitno je te delimo ista i gajimo ista osećanja…. Bratislavljeva pesma se zove 28. JANUAR i posvećena je legendi pop rock pesništva SFRJ – DUŠKU TRIFUNOVIĆU, za kojeg mi je jako žao što ga nikada lično nisam uživo video, upoznao i pružio mu ruku poštovanja i sav svoj naklon!

IZUZETNA PESMA BRATISLAVA TODOROVIĆA: 28. JANUAR, MNOGO GOVORI I O SAMOM BRATISLAVU TODOROVIĆU:

28. JANUAR

STUDENI DAN BEZ SNEGA SE RODI,
A SUNCE OZEBLO VARKU TVORI,
SLUTNJA ZLA ME OPČINI,
NEŠTO ĆE SE DESITI.

U ŠTAMPARIJU POĆI MORAM
PESME MOJE DA OBZNANIM,
U KNJIGU DA PRETVORIM,
SVOJE TAJNE PODELIM.

POZVALA ME MOJA DRAGA,
DA MI KAŽE DA ODLAZI,
NEĆE VIŠE DA ME VOLI,
HOĆE S DRUGIM DA NASTAVI.

DOK SRCE MOJE GROZNICA HVATA
JOŠJEDNA TUGA ME POGAĐA,
U TOM ČASU JAVIŠE
DA DUŠKA NEMA VIŠE.

TAJAC NASTA OKOLO,
SVE SE ZBILO PREBRZO,
TAJNA VEZA DVA PESNIKA
U ISTOM DANU SPOJENA.

SETIH SE STAROG MAJSTORA REČI
ŠTO MI SA OSMEHOM RUKU PRUŽA,
GLEDAMOJU KNJIGU MALU
PA MI ZBORI NASLOVNU STRANU.

AKO TI JE I UNUTRA OVAKO LJEPA
BIĆE OD TEBE PRAVOG PJESNIKA!

ZAHVALIH SE LEGENDI
I POKLONIM KNJIGU PLAVU
DA PRIČAMA PREKRATI
PUT KA NOVOM SADU.

U KARLOVCE DUŠKO ODE
DA SA BRANKOM DRUGUJE
NE MORAJU DASE BRINU
JER PESME IH SPOMINJU!

Na toj 61. strani je naslovna pesma: KALEDIOSKOP VREMENA koja je, nekako, ključna pesma i otvara neko sasvim novo poglavlje, semantičku košulju u strukturi poetske napisane reči i senzibilitet u poetici unikatnog, raritetnog i izuzetno doslednog umetnika, pripovedača i romeansijera BRATISLAVA TODOROVIĆA, koji je rođen u Leskovcu 1972. godine, a živi, stvara i radi u Beogradu. BRANISLAV TODOROVIĆ je objavio zbirke poezije: RAPSODIJA MLADOSTI (1995.) i KARTA ŽIVOTA (2006.), zbirku pripovedaka SAN BESANE NOĆI (1999/2007.), zbirku priča UBISTVO SMISLA (2004.) i romane: U SENCI VREMENA (2002.), LJUBAV U LISABONU (2012). Član je Udruženja pisaca Leskovac, kao i nekoliko književnih klubova u Leskovcu i u Beogradu!

BRATISLAV TODOROVIĆ je izutetno posvećen, vredan i plodan autor! I to zaista treba poštovati, podcrtati, naglasiti, što privatno, što javno, evo upravo ovako kao što ja to sada činim!

Baviti se u Srbiji kulturom sa tolikim entuzijazmom, tolikom energijom i posvećenošću u Srbiji koja je sve drugo, a samo nije kulturna, posebno na TV kanalima i rijaliti programima zaslužuje svaku, ama baš svaku moguću podršku pa makar ona bila i samo medijska, književno-recenzentska i moralna, poput ove moje, a iskrene i nepotplaćene!

Zbirka pesama, ozbiljna, nadahnuta, ambiciozna zbirka, stvorena u zasluženom savezu sa muzom, postala je u zemlji u kojoj živimo neka vrsta retkosti, iznenađenje koje potpuna neočekivanost čini još efektnijim i dragocenijim. Poezijia se u svesti najšireg čitalačkog  kruga, a onih koji uopšte ne čitaju još više, suviše često da bi bilo slučajno, svrstava u prevaziđene, nekompatibilne oblike umetničkog delovanja. Međutim, bez obzira na veoma visok nivo sistematskog obeshrabrivanja, postoje LJUDI, spremni i sposobni da, izdržavši sva neminovna iskušenja, zaista budu nazvani istinskim pesnicima.

KALEDIOSKOP VREMENA, zbirka BRATISLAVA TODOROVIĆA, knjiga je koja u potpunosti odgovara prvoj, a njen autor poslednjoj rečenici u predhodnom pasusu!

Ređaju se pesme: MISAO, TRAŽIM SAN, SAŽVEŽĐE POEZIJE, RAĐANJE, NA POLA PUTA, U 16 I 55, AUTOBUSOM 45, POGLED, ŠETNJA, LUSTER, KRETANJE, ALELUJA, BOŽE MOJ, SUMNJA, ISPOVEST, TINA, BOL, TAJNA, NOĆ BEZNAĐA, U ČAST SREĆI, ŽAL MATERINA, AGONIJA, SRPSKA RAPSODIJA, LESKOVAC, MARIJA TEREZA, ŽIVOTU, MUDROSTI, ISTINA i završna, BILO, BITI, BIĆE!

U svima njima tinja, rasplamsava se i ključa, što ovovremena surovost vremena u kojem živimo, ili to samo pokušavamo, ili samo životarimo, što nehumana realnost brutalnih dobronamernika i sveta oko nas i okoline i cele planete generalno, vapaji Gospodu Bogu za spas ioproštaj, vapaji i traženje nade, nade u nadi, traženje odgovora i samoispitivanje, preispitivanja, teške, ali ne i nikako eksplicitne reči, ali da turobne i gorke reči, mračne misli, melanholični opisi, sećanja na rodni grad i detinjstvo i nostalgijakoja se budi, kajanje i mirenje i nemirenje sa sudbinom, borba, neprestana borba, jak karakter i snaga koja se mora imati da bi se opstalo u Vavilonu poput metropole kakav je Beograd. Beograd je ponekad beo, ponekad siv, a ponekad crn. Zna to veoma dobro senzibilni i refleksivni pesnik BRATISLAV TODOROVIĆ, ali ostaje čvrsto i stabilno na svojim nogama, uprkos svemu, verujući u svevišnjeg i u svoje intelektualne i umetničke moći, koje je već svima dokazao! I neće stati na tome! Ine treba! Ja mu dajem svu moguću podršku!

Todorovićeva poetika je veoma modernistična, jednačenje sadržaja i oblika,ali ne i modernistička, naposene u svrstavalačkom smislu krojenja pravaca i ustavljenja škola. Kao zreo pesnik, za kojeg je irelevantno da li je rodonačelnik, ili epigon, svejedno mu je kojoj će se školi prikloniti, s obzirom na postupak transcendentiranja čulnog sveta u igru onostranih, a stvarnih demona i arhanđela, koji i jesu jedina naša pouzdana datost naših nepouzdanih postojanja!

Ova dijalektika garantuje onaj KVALITET PLUS koji se samo povremeno i sporadično pojavljuje u našoj savremenoj poeziji. I zato ima ostati zabeležen!

Što se tiče druge polovine knjige koja, priznajem, više odgovara mom senzibilitetu i mojoj ličnoj poetici, moram reći još nekoliko redova za kraj.

Izrazit i uočljiv, metafizički vapaj pesnika PRATISLAVA TODOROVIĆA, očituje se u tražnji, opuštanja, umirenja, smirenja, koja, nasuprot surovom otporu, poetski traju u vrtlogu i turbulenciji jezivog lunaparka naše zajedničke ljudske životne bačenosti u svet.

Na kraju ove završne rečce o poeziji BRANISLAVA TODOROVIĆA, nemo utvrđujem da je ovaj autor doprineo najvećem i najtežem pregnuću istorije pesništva: oduzimanjem, a ne dodavanjem poeziji njenih imanentnih vrednosti!

Pevajući, BRATISLAV TODOROVIĆ, iako dobrohotan, ne osporava druge. A sebe ne vozdiže…

Rečju, BRATISLAV TODOROVIĆ se poezijom bori protiv poezije i time joj neizbežno –pripada!

Maestralna knjiga!