Cactus Fields – Cactus Fields

Potpuno novi, mladi, ali, nimalo naivni i neiskusni srpski altertivni hard rok, pank, brutalni muzički sastav, CACTUS FIELDS, iznenada se pojavio na balkanskoj muzičkoj sceni i (sub)kulturnoj ponudi 21. veka, sa dugosvirajućim CD ostvarenjem, istoimenog naziva, kojeg možete čuti i na youtube kanalu i on na svojim kružnjim putanjama sadrži ukupno sedam fabuloznih kompozicija, koje, svakako treba, čuti, overiti, i registrovati! CACTUS FIELDS muzički sastav čine: Vukašin Petrović – gitara i glas, Đorđe Dabić – gitara, Ana Milošević – bas, i Stevan Marinković – za setom bubnjeva!

Već u uvodnom komadu, dinamitnom, dinamičnom, energičnom, bučnom da bučnijem ne može biti, ali sa rafiniranim stilom i odvažnim ukusom HORIZONTI, ovaj sastav, ova četvorka, ubedljivo i sigurno nagoveštavaju dobar provod, trip i putešestvije za sve ljubitelje eksperimentalnog sazvučja, moćnih rif gitarskih pasaža, akustičnih mostova gitara, vulkanskih vrelih i odsečnih izliva setova doboša bubneva i činela Stevana Marinkovića, moćnog, grlatog i koncizno jasnog i jasnog vokala benda i gitariste, CACTUS FIELDS – Vukašina Petrovića!

Numera koja mi je posebno skrenula pažnju svakako je zvučno lirički brilijant POKRETI, koja vremenski traje čitavih šest minuta i dvadeset pet sekundi i koja je jedna rapsodija mladosti, bunta, reskosti, magije bele i crne, transcendentalnosti i ezoterije koja spaja lirički tematski odabir i muzičku virtouznu doom metal/hc/hard rok/grunge prizvuk, ali i lični autorski pečat, što je i najbitnije u svemu tome, grupe – CACTUS  FIELDS, nalik uticaja, pretpostavljam, najmoćnijih i najznačajnijih, najelitnijih momenata istorije karijera, sastava poput: Nirvana, Neurotic Outsiders, Husker Du, Sonic Youth, i Biohazard! Vrisak, koji se čuje u pesmi POKRETI, je usnimio Uroš Milkić i to se savršeno uklopilo, kao puzzle!

DETE NA PROZORU, je, naizgled, u samom startu, nešto umerenija, energetski i atmosferski, unekoliko smirenija pesma, ALI kad zagrmi REFREN koji doslovce glasi NE OSEĆAM SE SJAJNO, onda zagrme i gitarista Đorđe Dabić i basistkinja Ana Milošević, a o kanonadama, tornadama i orkanima koji iznenadno dolaze od motora i generatora grupe CACTUS FIELDS, maestra za bubnjevima, Stevana Marinkovića, ne bi trebalo trošiti puno reči, jer njega, Stevana Marinkovića treba naprosto samo čuti i doživeti, upiti i uživati u njegovom sviračko instrumentalnom umetničkom radu, pregnuću i umeću!

I u numeri DETE NA PROZORU, osim, naravno, ključne autorske, aranžmanske i izvođačke četvorke, članova samog sastava CACTUS FIELDS, (što se i podrazumeva!) svoj doprinos kvalitetu i raritetnosti ove pesme je dao Uroš Milkić, svojim znanjem i veštinama na udaraljkama! Takođe, neizostavno treba napomenuti i to, kvalitetu pesme DETE NA PROZORU, svojim pratećim vokalima, doprineo je i Đorđe Dabić.

REČI je kompozicija vanserijskog kalibra, turbulentna i žestoka, nezaustavljiva i brza, u kojoj dominira ritam sekcija benda CACTUS FIELDS (bas gitara, Ana Milošević i bubnjar Stevan Marinković) mada se i kristalno jasno usnimljen urlajući vokal Vukašina Petrovića, koji peva (viče u stilu jednog odličnog frontmena i dominantnog alfa mužjaka sigurno i odvažno repetira stihovne otkidaje kao da mitraljezom kosi sve pred sobom, i živo i mrtvo) i to shvatite samo i isključivo kao KVALITET PLUS upravo onako kao da ga svi demoni ovoga sveta i svog podzemlja jure što sve zajedno i u celini daje jednu, impresivnu sliku i utisak, koji ostavlja bez teksta, apsolutno svakoga pa i pomnog slušaoca i površnog slušaoca pa i pesnika!

Numera UKULELE (TARARA), zaista je odsvirana na instrumentu – ukulele, koji je široj subkulturnoj populaciji postao pozntiji, tek onda kada je Edi Veder, vokal planetarno popularnog grunge sastava Pearl Jam, snimio solo album, na kojem je sam svirao i pevao svoje autorske pesme baš na instrumentu – UKULELE!

Snimano i producirano u Down There Studio u Beogradu, između marta i avgusta 2022. godine; Snimatelj i producent: Uroš Milkić; Master: Stevan Marinković; Muzika: Cactus Fields; Aranžmani: Vukašin Petrović;  Tekstovi: Vukašin Petrović (osim pesama Horizonti i Reči, gde su koautori teksta Đ. Dabić i D. Tadić); Fotografija na omotu: David Milosavljević Soda; Slova i linije na omotu: Nina Jovanović; Dizajn omota: Đorđe Dabić.

Sledeći song na debitantskom CD-u, srpskog satava CACTUS FIELDS, naziva: MUVE, je već nešto veoma, itekako kratko, brzo i efektno, nešto što i vokalno i muzičko izvođački i energetski, apsolutno sam ubeđen u to, sasvim sigurno možemo svrstati u čistokrvni PANK! U pesmi MUVE se pojavljuje kao prateći vokal Jovan Sibinović, kao i vrisci Stevana Marinkovića. Ubitačno, moćno, pozitivno haotično, a urnebesno dobro, mladalački besno, a adolescenski otrežnjavajuće i oslobađavajuće, kao svojevrstan ventil, od stega, od okova i ramova, od zadatih normi i pravila i uprkos tome dekvatan i argumentovan, jak i jasan umetnički akt i odgovor, ne samo mladosti Srbije starosti Srbije, niti Balkan Balkanu, nego – UNUVERZALNI PLANETARNI (SUB)KULTURNI ODGOVOR I PORUKA CELOME SVETU – da se vrati samome sebi, ljudskosti, čovečnosti, dobroti i humanizmu, jer došli smo svi zajedno do same ivice kraja, do same ivice ponora – iako se ne promenimo – zaista nam nema spasa! To je i lična poruka potpisnika ove recenzije, Milana B. Popovića, umetnika, ali, iskreno verujem, ma i ubeđen sam u to i grupacije – CACTUS FIELDS! Numerom MUVE, sastav CACTUS FIELDS, je nedvosmisleno zadao, jedan moćan i rezantan, jasno odmeren, otresit i precizan i nimalo naivan, nokaut udarac, društvu i sistemu loših i poremećenih vrednosti. I naravno, negativnoj selekciji i ne samo to, sastav CACTUS FIELDS, je uspeo da se izbori za svoje mesto pod vedrim suncem muzičkog neba, uspevši da mudro i iskusno razbije na paramparčad sve sklopljene konvencije što je i smisao rokenrol kulture generalno rečeno i time sebe uzdigao kao debitant na muzičkoj sceni današnjice na najveću moguću instancu, a to je, priznaćete, podvig, kakvim se retko koji muzički bend saovih prostora može pohvaliti!

CACTUS FIELDS, alternativni progresivni muzički sastav iz Srbije, to zadovoljstvo, čast pa i gordost, može sebi priuštiti, jer njih četvoro: Vukašin Petrović – gitara i glas, Đorđe Dabić – gitara, Ana Milošević – bas, i Stevan Marinković – za setom bubnjeva – znaju svoj kreativno umetnički posao veoma dobro, čak slobodno i bez ikakve zadrške mogu i javno reći i odlično, profesionalno mu pristupaju, imaju svoj autorski pečat, originalni su, svoji, kompaktni i skladni, dovoljno drski i odvažni, da se to da primetiti i na prvo preslušavanje istoimenog albuma, apsolutno su iskreni, da im se može i poverovati, podvižnici su rokenrola i pobednici su neukusa mase i sveta – i moji ( skriveni ) aduti, kao kečevi na jedanaest, u novoj, 2023. godini i u narednim decenijama 21. veka, za budućnost srpske urbane kulture, muzike i diskografije, koju ću, ako budem živ i zdrav, rado pratiti i dalje i očekivati od sastava CACTUS FIELDS, nova fantastična iznenađenja i medijski ih podržavati i pratiti njihov rad i razvoj, karijere, poput današnjeg, očiglednog, sadašnjeg čina!

A danas je veliki dan, zaista veličanstven dan, pojavio se novi bend na sceni, i to ne običan, nego – NEOBIČAN i krajnje kvalitetan, raritetan, unikatan i originalan, u pitanju je, srpski alternativni, hard rok pank sastav – CACTUS FIELDS!

Morate ga čuti! 

Dovoljno je jednom! 

Zavolećete ga!

I ja sam ga zavoleo, svim svojim tetoviranim srcem!

Iskreno, krajnje, iskreno!