Danijel Šćepanović: Ima mnogo talentovanih i odličnih umetnika koji, kod nas, rade na svetskom nivou.
Intervju: Milan B. Popović |
Šta po Vama lično predstavlja tetovaža ?
Za mene lično tetovaža predstavlja neki period u životu, sećanje na neke događaje, ponekad i jednostavno neka dobra slika, ili jednostavno pijane ideje. Za nekog tetovažera je to umjetnost, za nekog imaju neko posebno značenje, mislim da to svako radi po sovstvenog želji i ukusu. Kod mušterija razlikujem većinom između dva tipa tetovaža, one koje imaju neko značenje za nosioca ili tetovaza koja je jednostavo umetničko delo i izgleda dobro bez nekog posebnog značaja.
Dolazi li se teško u danasnje vreme do opreme za tetoviranje ?
U današnje vreme je vrlo jednostavno nabaviti opremu za tetoviranje, zbog toga jer je trziste prezasićeno. Od Kineza do profesionalne opreme se jednostavno sve može brzo i lako nabaviti.
Šta Vas je navelo na put tetovaže i koliko je on kod tebe dalek ?
Sa tetoviranjem sam počeo u aprilu 2010. godine i to je bila puka slučajnost. Do tada se uopste nisam bavio tetoviranjem niti mislio o tome. Jednom prilikom upoznajem Horst Peters-a (Tattoo 4 You, Wuppertal) koji me poziva u svoj studio nakon što je video moje crteže. Posle 2 godine učenja, crtanja raznih tattoo motiva, vežbanja po starim rokerima i kriminalcima počinjem da tetoviram prve male tetovaze. Ubrzo projekti postaju sve veći i bolji. I to je to.
Kada bi ste mogli da vratite vreme, da li bi iste tetovaže uradili na sebi?
Naravno.
Koliko je tetoviranje razvijeno u Vašem kraju?
Po mom mišljenju je previše razvijeno, baš iz tog razloga što je u današnje vreme moderno i jednostavno svako bez ikakvog znanja može da nabavi opremu za tetoviranje i počne da šara. Dok je pre par godina tetoviranje bilo nešta posebno, danas je jednostavno kod većine ljudi roba kao nove patike ili farmerke.
Kakvih talenata treba posedovati osoba koja se želi baviti tetoviranjem ?
Pa, moje iskreno mišljenje, neko kome uvek zagori hleb ne moze biti dobar pekar. Znači ako nemas blage veze o crtanju, slikanju, umjetnosti, ako nisi sposoban da učis, da savladas materiju, ako misliš da je tetoviranje zajebancija i ako misliš da tetoviranjem postaješ rok-zvezda možes odmah zaboraviti na sve. Potreban je po mom misljenu talenat, volja i upornost. Sve ostalo donosi vreme i praksa.
Družite li se međusobno, imate li neka okupljanja ?
Naravno da se družimo. Kroz druženje i kontakt sa drugim tetovažerima se najbolje uči i dobijaju informacije o novim bojama, mašinama itd. Najveća okupljanja su po tattoo konvencijama ali se i često privatno družimo. Sa tattoo scenom su često povezane i izložbe, seminari, auto-moto-skupovi i uvek dobiješ priliku da upoznaš nove ljude iz celog sveta.
Šta bi ste poručili ljudima koji se žele tetovirati ?
Šta bi promenio na našoj regionalnoj sceni tetoviranja ?
Bukvalno ništa. Ima toliko talentovanih i odličnih umetnika koji rade na svetskom nivou.
Koji Vam je omiljeni hard rock/heavy metal bend strani, a koji Balkanski (ex-Jugoslovenski)?
Najomiljeniji strani bend mi je Motörhead, njih sam uvek nekako gotivio. Od domaćih bi na prvom mestu izdvojio bend Terrier iz Beograda, koji su po mom mišljenju najbolji srpski bend i čiji je frontmen moj odličan drug i odličan tetovažer Duško Vujičić. Posle toga slede Bolesna Štenad, Mortal Kombat, Drink Or Die i Etil Band.
Šta kaže zakon o tetoviranju kao delatnosti,kao poslu?
Zakona za tetoviranja nema, tetoviranje nije klasičan zanat nego spada pod slobodnu umjetnost, čak vsži za najstariju umjetnost čovječanstva. Ima ljudi koji su u poziciji da izmišljaju zakone o tetoviranju koji nemaju blage veze sa materijom. Tetoviranje je uvek bilo slobodno i tako treba i da ostane.