Dejan Stojanović: Destruktivno, bučno, a kontrolisano
Foto: Miloš Miladinović Topi
| Intervju: Milan B. Popović |
Kada je nastao bend Melissa i kako su se menjale postave članova benda do sadašnje ?
Bend Melissa je nastao davne 1986. kada je Hevi Metal bio vrlo popularan u svetu, a i kod nas, to je bila meinstrim muzika toga vremena… Mi smo tada bili u srednjoj školi i nismo baš znali kako funkcioniše muzička industrija u tom vremenu, ali smo odmah počeli da radimo iskljucivo svoje autorske stvari.Retko sta smo skidali. To se kasnije ispostavilo kao odlična odluka. Moje misljenje je da dosta grupa greši i da prvo počnu sa obradama, skidanjem pesama drugih grupa… To tako ode u nedogled i kada prođu godine i grupa sazri za neke profi snimke, ili čak album, vrlo teško im ide, ili lice na nekog I automatski nemaju nešto svoje originalno.
Grupa je bila aktivna sve do 1995. Za to vreme smo uradili samo tri demo snimka. U to vreme smo mislili da će nam uspeh pasti sa neba, bili smo klinci i, napominjem još jednom, da nismo baš znali kako sve funcioniše dalje. Nama je bilo bitno da sviramo i to je to. Još jedan hendikep toga vremena je to da smo dolazili iz male sredine na jugu Srbije. Imali smo dosta živih nastupa po raznim gitarijadama i drugim festivalima, gde smo, po pravilu, uvek bili zapaženi i po pesmama i po scenskom nastupu. Iz tog razdoblja nam je ostao upamcen jedan nastup u maja 1992. na stadionu Tasmajdan u Beogradu. Sa nekim poznatim i manje poznatim grupama. Napominjem da smo se sticajem čudnih okolnosti našli tamo…
Kada smo se ponovo okupili, nakon toliko godina, tačnije 2017. bubnjar Ivan i ja smo morali naći gitaristu, i basistu. To nam je uspelo za relativno kratko vreme, nekoliko meseci i mislim da taj spoj iskustva i mladosti daje pozitivan efekat. Polako smo počeli da pravimo pesme, totalno promenili stil i sa modernijim pristupom danasnjoj vevi metal muzici.
2019. smo počeli snimanje albuma u studiju Paradox. Tamo smo otišli totalno opusteni, bez ikakve tenzije kakvu obično imaju grupe kada ulaze u studio. Rekli smo sebi neka bude šta bude. To je duh tog vremena, a ispalo je, po meni, vrhunski. Veoma smo zadovoljni i samim načinom snimanja i produkcijom i samim studijom.
Svoju muziku, to jest svoj stil, definisali bismo kao melodic groove metal, ali nemamo nista protiv ako nas neko svrsta i drugu vrstu muzike. Iza celog našeg materijala, što se tiče snimanja i produkcije, stoji veliki profesionalac, Srđan Branković iz grupe Alogija.
Foto: Miloš Miladinović Topi
Po čemu i kome je bend dobio ime?
U opticaju su bila još tri imena, a naziv grupe Melissa je nastao početkom 1986. sasvim slucajno, po nazivu albuma, i danas vrlo uspešne danske metal grupe Mercyful Fate!
Koliko ste snimili profesionalnih spotova do sada i da li imate nameru da snimite još koji?
Do sada smo snimili tri video spota, kod naseg, pre svega prijatelja, odličnog čoveka i profesionalca Srđana Brankovića, u studiju Paradox. Tu smo, inače, snimili naš prvi album prosle godine. U planu su još dva nova spota, koji će sledećeg meseca biti snimljeni i biće sasvim drugačiji od predhodnih.
Foto: Miloš Miladinović Topi
Da li razmišljate, ili imate skice ili demoe pesama već i za drugi – presudni album za bend Melissa?
U potpunosti se slažem, da je drugi album vrlo bitan, ako ne i najbitniji u karijeri nekog benda. Na žalost mi aktuelni album još nismo ispromovisali uživo, nastupima, kako treba zbog novonastale situacije u svetu. Sigurno imamo planove za drugi album, ali to će malo da sačeka, da se neke stvari slegnu. Mislim da smo sebi dali težak zadatak, da posle ovog prvog snimimo i drugi album koji da zvuči isto ovako dobro, ako ne i bolje.
Imate li uzore u svetskim okvirima kad je muzički žanr u pitanju koji Vi kao bend forsirate ili ne? Ili se držite sopstvenih ideja i ličnog autorskog pečata i identiteta?
Što se tiče uzora, nemam nekog posebnog, a ni moji članovi benda. Svi mi slušamo raznovrsnu muziku, uzivamo u svakoj muzici. Naravno najvise metal. A radimo ono što najvise volimo, ne kopiramo nikog. To je ono sto izlazi iz nas. Naš pečat, naša emocija. Možda je bitno napomenuti da su ljudi koji su slusali naš album primetili, da se svaka pesma razlikuje od predhodne i po stilu i po samom pristupu pesmi, kao kod retko koje grupe. To je takođe od nas doslo totalno spontano, jer se nismo držali nikakvih kodeksa, pravila, ili bilo kakvih drugih stvari.
Foto: Miloš Miladinović Topi
Gde ste sve do sada koncertno nastupali, pre Corona 19 virusa i koji Vam je nastup ostao u najupečatljivijem sećanju i po čemu?
Od ponovnog osnivanja benda 2017. pa sve do početka 2019. i pojave pandemije, imali smo desetak nastupa. Najvise ih je bilo u samom našem gradu i u okolini. Naš najbolji nastup, po meni, je bio sa grupom Kerber kada smo nasupali na trgu, za doček Pravoslavne nove 2018. Mislim da je tada bilo oko pet hiljada ljudi na trgu, a kazem ovo, pre svega, jer je vrlo bitno i ozvučenje koje je bilo vrhunsko.
Pred koliko gledaoca/publike ste do sada najviše koncertno nastupali?
Najviše smo svirali pred pet hiljada ljudi. Na predhodnim nastupima smo imali oko tri – četiri hiljade, kada smo nastupali sa Galijom pa početkom 2019. sa grupom Amadeus. Trudimo se da držimo tu priču, jer mislim da mi nismo klupski bend. Nemam ništa protiv toga, ali naša muzika ne može doci do izrazaja u nekom kafiću, klubu, ili tako nešto. Tako da to izbegavamo, a imali smo do sad dosta ponuda. Mislim na period do prošle godine, dok su bili dozvoljeni nastupi.
Foto: Miloš Miladinović Topi
Kako ste zadovoljni tretmanom vaše izdavačke kuće? Recite nam nešto više o njoj i saradnjom sa njima?
Nekoliko meseci po završetku našeg albuma stupili smo u kontakt sa našom najstarijom diskografskom kućom Take it Or Leave It Records. Bukvalno za nekoliko sati smo se dogovorili, album im se veoma dopao i oni su ga objavili mesec, ili dva kasnije. Saradnja je izuzetna i veoma smo zadovoljni svojom izdavačkom kućom.
Hteo bih još da napomenem da su naši tekstovi prilično spontani, ima tu i autobiografskih, pomalo socijalnih momenata, ali bitno je da imaju neku dozu optimizma, nade, vere i što je bitno da daju snagu, veru, optimizam, ljudima da moraju da veruju u sebe, i krenu napred, budu uporni u ostvarivanju svojih želja. Ponekad se trebati držati izreke da sreća prati hrabre.
Saradnja sa našom izdavačkom kućom je izuzetna, naravno bila bi još uspesnija i prisnija da situacija nije ovakva kakva je.
Kakvi su Vam planovi za budućnost?
Što se tiče planova za budućnost, mi kao bend, a i svi ostali muzičari i svi obični ljudi, moramo pre svega posle ove situacije da se resetujemo na neki način i probamo, ako možemo da usporimo ovaj našživot i da damo na značaju nekim drugim stvarima koje će nas usrećiti. Svim muzičarima i umetnicima, u bilo kom žanru muzike, moj bend, a i ja bismo poručili da ne kukaju na sav glas po medijima, a i javnim nastupima kako nemaju tezge, nastupe, i od čega će da žive. Pravi muzičar i umetnik, pre svega drži do sebe, stvara svoja dela koje će dati neku poruku, dati energiju, i naposletku ostaviti nešto iza sebe po čemu će ga pamtiti. Što se tiče nas, mi idemo dalje, imamo još mnogo toga da kazemo i damo pozitivne stavove u nasim pesmama.
Čim se ovo stanje smiri krećemo sa živim nastupima, kako bi što bolje promovisali aktuelni album. Imamo dosta poziva širom našeg regiona, a planirana je i mini evropska turneja.
Foto: Miloš Miladinović Topi
Kakvu biste poruku uputili i savet dali mladim rokenrol i metal autorskim bendovima u ovom vremenu brutalnih dobronamernika?
Za kraj bih poručio svim mlađim bendovima, da rade, da stvaraju i da pre svega bace akcenat na svoj autorski rad, dakle da rade svoje pesme. Najbitnija stvar, nije ko kako svira, da li si ti bolji od ovog, ili onog. Bitno je razumevanje, drugarstvo. Sujetnima nije mesto u bendu ma kakvi oni muzicari bili. Bitno je drugarstvo, a to će se vratiti kasnije kao vrlo pozitivan efekat i u pesmama i u drugim stvarima vezanim za sami bend. Još jedna vrlo bitna stavka je da se pesme prave glavom, razmišljanjem, onim što prođes u životu, a instrument ti je samo alat da preneseš svoje emocije, i poruku publici…
Foto: Miloš Miladinović Topi