Filip Ćafi Avramović – Into The Pit festival

Artwork: Aleksa Skočajić

Jedan od muzičara koji nastupaju na ovogodišnjem ITP festu, Terza, mi je jednom prilikom rekao da u svakom gradu postoji samo dvoje, ili troje ljudi koji se cimaju oko scene. Ova izjava je definitivno tačna. Čovek sa kojim sam imao prilike da razgovaram se bavi scenom na ovaj, ili onaj način veoma dugo. Iza njega su brojni događaji, intervjui, festivali…

Mnogo rada i truda koji zaslužuju ogromno poštovanje.

Spisak izvođača je raznolik, kako je izgledao izbor bendova za povratak ITP festivala?

Zapravo, ja sam unapred znao šta hoću ovog puta i verovali, ili ne samo nas je jedan bend odbio. Zapravo, nije nas odbio koliko nisu bili u mogućnosti da dođu na taj datum i obećano nam je da će da se nacrtaju za sledeće izdanje festa. U mojoj glavi to mora da bude šaroliko da bi privuklo što više publike, a i ja sam počeo da biram gde idem na festivale. I sam volim da posetim što raznovrsniji line up, jer mislim da svakome treba dati priliku, važno da je alternativa.

Odmah smo znali da Righel mora da upadne u priču jer je najbolji represent, trenutno u Nišu, što se tiče zvuka koji nam je falio.

3.A.M. ekipa koja svira sigurno već nekoliko decenija, ili ako ne, toliko se već maju po bendovima.

SUS, slušamo već godinama, a nismo imali prilike da ih gledamo ovde na jugu. Terza koji je i živa legenda na BG asfaltu, i DJ i organizator, i svira u desetak bendova, nije bilo sumnje uopšte za bilo šta.

Replicunts… Ja sam ih sasvim slučajno naboo u Knjaževcu na FAK festu, i odmah su počeli da mi pune glavu kako nikad u Nišu nisu bili i jednostavno to mora da se desi. Ja popustio, šta ćeš?

Totalni Promašaj, moj bend ih je obradio, znamo se dve decenije, isto tako u Nišu nisu bili nikad, a na sceni su već 33 godina. Kako ih propustiti?

Moram da pomenem i Mark my words, koji su odustali pre 3 nedelje, jer su imali neke probleme unutar benda i iskreno se nadam da će se opraviti, pa da ih gledamo na stejdžu što pre.

Šta je sve uz koronu uticalo na petogodišnju pauzu?

Petogodišnja pauza… Hmm pa ima nekoliko faktora. Korona, kao najveći, i odlazak ekipe iz Niša kao sporedni. Lično dugo nisam bio tu, a ostatak se zagubio u međuvremenu. Nisam hteo nikoga da vučem za rukav, da bi radio to što želim. Sale iz Akc Fuzz je odmah pristao na ideju i tako ćemo nas dvojica da izguramo ovo na mišiće. Pslednji je bio 20. januara 2019. i nije najbolje prošao. Lično mislim da je u pitanju najviše tajming. Više nego bilo šta drugo što nas je snašlo te nedelje. Iako sam bio klonuo, nisam se dao na kraju, evo sledeći je ove subote.

Hajde da malo popričamo i o onome što ti prvenstveno radiš za scenu. Kako je nastala Betonjera i čime se ona sve bavi?

Betonjera je nastala kao youtube show – emisija, kako god, podkast pre podkasta if you want. Najveći problem Betonjere je bio sam youtube, koji je menjao svoju uslove poslovanja za te tri godine barem 100 puta. Ja sam dobijao mejlove i mejlove gde su mi pretili kako je nemoguće koristiti tuđe pesme u svojim klipovima. Pa sam dobijao mejlove i mejlove kako je sad moguće, ali sva monetanizacija ide originalnom vlasniku audio zapisa. Pa su onda stizali mejlovi i mejlovi kako je sad sve fifty-fifty. Na kraju su me ugasili, iz očiglednih razloga. Ja sam hteo da dignem sajt, da imam svoju platformu – što se verovatno može i desiti u neposrednoj budućnosti, samo se neće zvati Betonjera, već ćemo to ostaviti iza nas – i ostaće što i jeste, Dj Event.

Betonjera se bavila promovisanjem bendova sa Balkana – kroz emisiju je prošlo 200 bendova, a svako je dobio po desetak minuta na platformi. Nekome se sviđalo, nekome nije, ali u svakom slučaju je ostavljalo utisak. Prve dve sezone su rađene na jutjubu, ova zadnja na mix cloud, kao podcast. I ta mi je možda i najdraža, s obzirom da mi je dugo trebalo da se naviknem na kameru.

Prateći AKC Fuzz vidim da stalno izlaze neka nova imena. Kakva je trenutna muzička scena u Nišu?

Akc Fuzz vam je čisto zlato. Evo, ako ne uspeju da se snađu za prostor sad posle nove godine, ne znam šta Niš može da očekuje od scene dalje. Pre samo dve nedelje, desio se u NKC Niš Underground fest gde je bilo 15 bendova za 3 dana. Slovima PETNAEST. To nije bilo ni u naše vreme kad je scena bila najjača. Period između 2005. i 2012. Ako te brojke nešto pričaju, to je da je narod žedan za nekim klubom, koji prima bar 400-500 ljudi. Ono što Niš nema – i itekako se nadam da će Fuzz osposobiti tu ideju da se nešto tako i desi. Jer nisu samo bendovi – Sale je primao tu i umetnike, imali su i bioskop, izložbe – skroz jedna komuna, koja stvarno mora da se gaji i bez nje samo ga ugasili. Ali držimo fige, možda grad nešto da pa se nastavi priča napokon.

Za kraj bih dodao samo – Karte možete kupiti u niškom Caffe Yeti, po ceni od 800 din, a na dan koncerta samo na vratima festa po ceni od 1000. Kupovinom karte podržavate ovo što radimo i dajete nam vetar u leđa da sledeći put pravimo dvodnevni fest. I hvala što ste deo scene. Vi ste scena i scena je Vi.