Fluid Underground: Kao da se cela planeta ubrzala, godina skratila, a naše vreme neko gura u svoje džepove

Foto: promo

Fluid Underground je alternativni rock bend koji gaji gitarski zvuk baziran na mračnim, atmosferičnim rifovima, u kombinaciji sa melodičnim refrenima i introspektivnim tekstovima. Bend ima snimljena 4 albuma i u toku je snimanje novog materijala.

Dobitnici su nagrade Asocijacije “Neki rok” za pesmu godine za 2020. godinu i tim povodom razgovaramo sa njima.

Iza nas je jedna prlično turbulentna i ružna godina. Kako je cela ova situacija uticala na Vaš rad?

Po principu korak napred, nazad dva, tako je, barem meni prošla 2020. Što se tiče benda, situacija je negde slična tome. Dosta toga smo odlagali i traćili vreme zbog i dalje aktuelne, dobro znane situacije. Odloženi su se i neki koncerti koji bi nam bili jako velika i bitna stvar. Inače album koji sada trenutno snimamo, trebalo je biti gotov još krajem prošle godine, ali eto, sve se to prebacilo na ovu novu, nadamo se bolju godinu.

Svi zajedno smo u svojevrsnoj borbi za očuvanje i unepređenje rock’n’roll kulture. Koja bi taktika, po Vašem mišljenju, bila najefikasnija da se ta borba i dobije?

Ja iskreno to ne vidim kao borbu i nikad ne sprovodim neke taktike, što je možda i pogrešan pristup. Mada, realno gledano, sama činjenica da bend kao jedinka, radi sam na svemu, počev od organizovanja proba, ostvarivanja kontakata, koncerata, snimanje pesama, slanja dopisa web portalima, osmišljavanje promocije, vizuelnog identiteta i tako dalje, to mu poprilično dođe kao jedna golema strategija, koja je inače jako iscrpljujuća. Šta znam, verovatno to može uvek da se digne na neki viši i kvalitetniji nivo. Ka tome i treba težiti.

Kako vidite trenutnu rok scenu u Srbiji?

Meni se čini kao da sve manje pratim šta se tu dešava. U nekom momentu mi se učinilo da je sve manje kvaliteta, kako sa te neke izražajne, tako i gledano sa tehničke strane, što je u neku ruku paradoksalno za vreme u kome živimo. Takođe mi se čini da dosta mladih bendova jako brzo krenu nekom, nazovimo to stranputicom, te iz neke potrebe da budu drugačiji, jureći trendove, oni odlutaju u nešto ne tako sjajno. Ali možda je to ta strategija iz pitanja iznad.

Asocijacija “Neki rok” puno polaže na tradiciju i kulturu našeg naroda. Da li stičete utisak da su naša tradicija, kultura i narodno stvaralaštvo gurnuti u stranu i da se na to obraća vrlo malo pažnje?

Ne samo tradicija i kultura, već ceo mali čovek je gurnut u stranu, bačen negde u zapećak da tamo čuči i nemo posmatra kako se svet rapidno menja u nešto za šta i nismo baš mnogo spremni kao čovečanstvo.

Skoro sam negde pročitao da ako uveče, kad je jeftina struja, staneš pored strujomera i gledaš u onaj sat, videćeš da minut jeftine struje kraće traje nego preko dana kada je skupa, da ne kažem regularna. Tako, kao da se i cela planeta ubrzala, godina skratila, a naše vreme neko gura u svoje džepove.

Da li Vam i koliko znače nagrade?

Verujem da nagrade svima znače i to je normalno. Sva priznanja, pohvale i lepe reči čovek treba iskoristiti da sebe i svoj rad unapredi, te da stvara nešto još lepše, kvalitetnije i bolje.

„Potopiće se obale“ i stihovi „Sve naše zabave, nekada su bile svadbe, sada su to sahrane” iz današnjeg ugla gledanja deluju skoro pa proročki. Šta ćete nam proreći na sledećem albumu?

Nadam se da nećemo ništa proricati jer su nam tekstovi uglavnom mračnije prirode. Mada eto, pesma Potopiće Se obale je zapravo jedna optimistična pesma gde glavni protagonista odbija da poveruje da neće biti bolje, te veruje u bolje sutra.

Kao što sam ranije napomenuo, album je u završnoj fazi snimanja. Snimili smo pet novih pesama, koje ćemo sa prethodna tri singla objediniti u jednu celinu. Iako smo planirali da sve pesme izbacujemo kao singlove, ipak će se desiti album. Pre svega jer album je ipak jedna jedinstvena celina gde pesme povezuju jednu drugu međusobno, a sa druge strane jer smo i dobili sredstva od SOKOJ-a koja su nam znatno ubrzala proces snimanja. Biće tu pesama o alergijama, hipohondriji, besmislu, pa čak malo i o politici. Uobičajene teme jednog malog čoveka.

Ako nas je 2020. godina nečemu naučila, to je da je planiranje često jalova stvar. Uprkos tome čovek, kao metafizičko biće, stalno gleda u budućnost i pokušava da je organizuje i kontroliše. Kakvi su Vaši planovi za 2021. godinu?

Tako često i zna da bude. Od jedne sitnice se pokrene lavina svega i svačega. Svi se nadamo da će se stvari i situacija normalizovati u ovoj godini i da će ljudi početi ponovo da cirkulišu, da se druže i da rade svoje poslove.

Fokusiraćemo se na ovaj album da to ispadne kako valja. Da se lepo ispromoviše, da što više ljudi čuju. Verovatno ćemo snimiti još jedan spot. Nadamo se da će ponovo krenuti i koncerti, pa da se malo svi opustimo kako je red.

U svojoj pripovetki “Mrtvo more” Radoje Domanović je, prilično dobro, opisao odnos naših ljudi prema umetnicima. Kako Vaša okolina posmatra to čime se bavite?

Obzirom da dolazimo sa juga Srbije, a ja lično iz jedne, u poslednje vreme sve više ruralne sredine, ljude poprilično i nije briga za to šta mi radimo. Ovde se cene muzikanti, harmonikaši i trubaduri i šta god drugačije od toga da radiš, ili šta god da postigneš to ostaje ispod bilo kakvog radara, što je u nekim slučajevima i dobro. Naravno, ogrešio bih se kada bih rekao da ovde nema ljudi koji poštuju naš rad i napore koje ulažemo da ovo održimo i ja sam im veoma zahvalan na tome.

Šta Vas je prijatno iznenadilo i ko su Vaši muzički favoriti u 2020. godini?

2020. nije bila nešto plodna što se tiče i muzike, filma i kulture generalno, jer je cela ta industrija bila u neizvesnosti šta će se sledeće desiti i kada će se to nešto promeniti. Ali eto, Brigand je izbacio lep album, koji je prvo najavio odličnom pesmom Milioneri Protiv Milijardera, a spot je radio naš prijatelj Nemanja Đorđević. Tako da, eto, ipak je bilo tu nekih kreativnih izleta.