Hvala ljudi, vidimo se na ulici – Kralj Čačka izdominirao pošteno i uverljivo prvi put u Mts Dvorani

Veoma svestrani umetnik Kralj Čačka i njegova uigrana muzička ekipa i prava porodica održali su izuzetno trijumfalan koncert protekle sedmice, na početku vikenda, u petak, 15. maja na velikoj sceni mts Dvorane, što im je bilo vatreno krštenje na ovom velikom prostoru.

Bivša Dvorana Doma sindikata svakako je najproduktivnija kada je reč o organizaciji koncerata, tako da skoro svako veče ovde nastupaju mnogi muzičari iz Srbije, regiona ili inostranstva.

I pored tolike hiper produkcije događaja, koji uključuju i gala filmske premijere, poziršne predstave i scenske spektakle svih vrsta, Sala 1 ili velika sala mts Dvorane retko kada je polu prazna.

Tako je bilo i spomenutog 15. maja kada je kantautor, slikar i pesnik, kompozitor primenjene muzike za teatar, igrane filmove, animirane filmove, igrane TV serije, Nenad Marić ili Kralj Čačka, priredio svojim fanovima jedan dinamičan i furiozan koncert u poštenom trajanju od dva sata i 10 minuta.

Posvećeno, temeljno, emotivno, muzički umetnik je sa svojim rođenim bratom Markom Marićem i još petoricom kolega realizovao putovanje kroz svoju diskografiju koju čine tri studijska albuma – „Zemlja snova“ (2016), „Spusti svetlost na put“ (2018), „Dobro jutro, ljudi“ (2026).

Kolekciju mu čini i saundtrek album – „The Final Adventure of Kaktus Kid“ (Original Soundtrack) (2020) za istoimeni film autora Đorđa Markovića.

Zbirke poezije – „Na margini“ (2016), „Zemlja nije moj dom“ (2023) oslikavaju njegov senzibilitet, koji je preneo na pesme kao tekstopisac za svoje albume.

Upravo je fokus bio na spomenutom trećem, dvostrukom albumu „Dobro jutro, ljudi“ koji sadrži 24 pesme, u izdanju diskografske kuće Croatia Records/Jugoton, u saradnji sa producentskom kućom GMR – Gane muzička radionica, čiji je osnivač poznati producent Gane Pecikoza, ujedno i organizator ovog prijatnog i sveobuhvatnog koncerta.

Na albumu je najvećim delom vredno radio njegov rođeni brat Marko Marić, koji se našao i u poziciji producenta, osim što je i kompozitor.

Tako je Kralj Čačka i počeo koncert, upravo sa naslovnom numerom novog albuma – iako je veče, on je svima poželeo – „Dobro jutro, ljudi“ na ogromno oduševljenje publike u ispunjenoj velikoj sali mts Dvorane, gde je sada nastupao prvi put.

„Dobro veče, hvala što ste došli. Manje ću pričati, jer povodom ovog koncerta dao sam jedno 50 intervjua, sve sam rekao šta sam imao. I jedan prijatelj mi kaže – mnogi si bre kenjao, ajde nemoj tako i na koncertu. U redu, neću“, bio je duhovit.

Dalje je Kralj Čačka nastavljao da sklapa mozaik novog albuma, pevao je i svirao o Džoniju mađioničaru u kompoziciji „O Džoni“, zatim je svima poručio „Plati pa se klati“, sasvim jasno i na mestu, objašnjavati ne treba.

Kritički tekstovi, veoma osvešćeni, kao presek društvene krize danas i uvek, ono su što Kralja Čačka izdvaja od mase drugih kolega. Blues, country, blues rock, country rock, šansone, sve su to žanrovi i pravci u kojima Nenad Marić očigledno uspešno pliva, čim nakon svake numere dobija serije aplauza i euforije od hipnotisane publike, njih skoro 1500 duša u prepunoj mts Dvorani.

„Ne mogu da se vratim, ja neću da se vratim u svoj rodni kraj“, zapevao nam je Čačka kralj, u takođe kompoziciji „U svoj rodni kraj“ sa svežeg albuma, dakle peva o Čačku, u kome je ponosno rođen, mada je karijeru ostvario u Beogradu. „Inače sve pesme su mi autobiografske“, priznao je i otkrio nam je sa osmehom King of Čačak.

Muzičar novim koncertom istovremeno, mada tiho i bez pompe, obeležava deceniju muzičke karijere, ako gledamo izdavanje prvog albuma „Zemlja snova“ – 2016. godine.

Sedmorica mladih ili sedmorica veličanstvenih na sceni – Dve gitare, klavir, klavijature, bubanj, truba, trombon, kontrabas, saksofon. Bras sekciju vodi Ivan Ilić, poznati autor, kompozitor, dirigent, koji je jedan od ključnih kreativnih saradnika na novom albumu „Dobro jutro, ljudi“.

Rođeni brat Kralja Čačka – Marko Marić je svirao električnu gitaru, da bi onda skakao na drugi deo scene i sedao za klavir i kasnije klavijature, dok je Ivan Ilić na desnoj strani scene svirao trombon, da bi onda u levom uglu pozorice trčao da muzicira na klaviru i klavijaturama.

Mala pauza je nastala na koncertu između pesama, dok se Kralj Čačka na sredini scene malo pripremi za dalje izvođenje, kad eto čuje se da neko viče iz sale – „Hajde pričaj malo s nama“, što je izazvalo smeh u sali. Da ne bude da svima ispunjava želje, Kralj Čačka se samo malo nasmejao na ovu želju, i ostao je dosledan da neće mnogo da priča, umoran od tolikih intervjua, tako da je nastavio da svira, peva, uživa u muzici koju deset godina pruža publici iz svog plemenitog srca i dubine dobre duše.

„Hej, hej, mama, hej, hej, tata, izvucite me iz ovog blata“, zapevao je Kralj Čačka u svom sjajnom hitu „Hej hej, mama, hej hej, tata“ gde vapi za roditeljskom ljubavlju i pomoći da lakše sagleda svet oko sebe, u kome je sve mutno i tmurno, tonemo u močvaru ili živi pesak, bare i baruštine, i treba nam emocija i sigurnost koju smo imali u najranijem detinjstvu.

Odličan instrumental na samom kraju te kompozicije čini da je delo na svetskom nivou, sa toliko slojeva i fragmenata, kvalitetnim pripovedanjem.

Kada gledamo na sceni Kralja Čačka, kao da su pred nama mnogi svetski velikani – David Byrne, Tom Waites, Leonard Cohen, Bob Dylan, mada kažu i da posdeća na nedavno preminulog filmskog reditelja Dejvida Linča /David Lynch/. Opet, od onih naših, ili bivših naših, danas regionalnih, ne samo zbog sede kose, već nas zaista podseća likom i delom na Darka Rundeka. Jednom mu je i bio gost kao predgrupa, uvodni program, pre 10-ak godina na stadionu Tašmajdan.

„Haj-ho, haj-ho, haj-ho, haj-ho. Deda Mraz je mrtav pijan, Deda Mraz je švorc“, zasvirao je i zapevao dragi umetnik i time podsetio publiku i fanove na svoj segment karijere koja se gradi na temeljima komponovanja primenjene muzike za mali i veliki ekran.

Sa bratom Markom Marićem je pisao muziku za film „Realna priča“ /2019/ prema scenariju, produkciji i režiji glavnog glumca Gordana Kičića i pesma „Deda Mraz je švorc“ bilo je fino podsećanje na taj deo njegove uspešne karijere. Osim filma, Nenad i Marko Marić su zajednički komponovali numere i za seriju izvedenu iz tog filma u vidu nastavka „Mama i tata se igraju rata“, ukupno iz tri sezone.

„Da nastavljamo ili da odustanemo“, pita se Kralj Čačka zagonetno, možda misli na dalji tok – razvoj koncerta, ili na celokupnu situaciju u društvu, kada je narod na ulici, želeći da dostigne pravdu. Onda kuda dalje, ima li raspleta, ima li tog pravdoljubivog kraja… sve se to može učitati u pitanje.

Novi album je definitivno dominirao i muzičar otkriva ili šalje poruku – „Mesec me na igru zove“, da bi onda u jednom trenutku rekao – „Ne možemo sve sa novog albuma, moramo i nešto starije“.

I onda je šeretski dodao pomalo teatralno, premda veoma simpatično – „Hvala, hvala, vi ste najdivnija publika na svetu“.

„Svako bi danas da bude mlad, ne da ostari“, smatra Kralj Čačka i čini mu se da se oseća kao „Stranac“, da li kao glavni lik Merso antologijskog romana „Stranac“ Albera Kamija, ili lični otuđeni čovek, neka ostane mala tajna.

Pesma kao pravo remek delo „Zemlja nije moj dom“ izazvala je jedinstvenu euforiju koja nije imala kraja, ogromni aplauzi, prava blues kompozicija koja oslikava stanje i dušu ne samo umetnika, već svih nas, da se zapitamo mnogo toga, gde smo, kuda idemo, šta nas čeka /za bolje/ sutra.

Veoma zanimljiv multimedijalni projekat je ostvaren krajem 2022. godine – upravo tada je objavljen video singl „Zemlja nije moj dom“.

Prošle su tri godine kako je kompozicija nastala, te 2019., a svetlost muzičkog dana je ugledala kada je došlo pravo vreme, dakle 2022. godine. Taj naslov ZEMLJA NIJE MOJ DOM je onda bio i naslov nove izložbe crteža Kralja Čačka koja je u leto te 2022. realizovana u Domu omladine Beograda. Takođe isti naslov bio rezervisan za drugu zbirku njegove poezije, koju je objavila početkom 2023. godine – izdavačka kuća Liberland art.

Opet, ni tu nije bio kraj – ZEMLJA NIJE MOJ DOM je i ime dugometražnog dokumentarnog filma o Kralju Čačku, u produkciji RTS-a – Radio-televizije Srbije.
Film je prvi put prikazan 7. oktobra 2023. u Centru za kulturu Vlada Divljan, a televizijsku premijeru je imao 20. novembra iste godine na RTS 1.

Dakle u svojoj kolekciji, Kralj Čačka ima i film o sebi, tako velika čast, a tek je na početku muzičke karijere, šta je to deset godina. Multimedijalni projekat „Zemlja nije moj dom“ je oduševio njegove fanove i tada 2022. i sada 2026. u Mts Dvorani, i neko je iz publike imao komentar – „Je li ima neka nova pesma?“. Kralj Čačka ima odmah spreman odgovor – „Ima, hvala vam što pitate“.

Repertoar je otišao dalje gde je Kralj Čačka predstavio kako izgleda i funkcioniše „Moj avatar“, priča o nekoj paralelnoj stvarnosti /nema veze sa SF filmskim serijalom AVATAR Džejmsa Kamerona, da ne bude slučajno zabune/, da bi se ubrzo pitao sa novog albuma – „Šta se to desilo sa nama?“, i u tim situacijama i trenucima, ostaje se bez odgovora. Samo prazni listovi hartije.

„Hvala, ljudi. Da vas ne pitam kako ste. Uvek mi to čudno da treba da vas pitam kako ste. Mene kad tako pitaju kako si, ja obično odgovorim – tvrda kurca, meka srca. Bolje je tako, nego obrnuto – meka kurca, tvrda srca. Roditelji mi kažu – pa nemoj tako, to uopšte ne liči na tebe. Ne brinite, neću početi da psujem sada. Ovo je samo onako, među nama“, sve više je bio duhovit Nenad Marić, Čačanin u Beogradu.

„Mama, kupi mi propeler“, poručuje sin Nenad Marić svojoj spomenutoj majci, da bi odleteo daleko odavde, kada su već njegovi drugovi odavno otišli iz zemlje bez perspektive, zašto ne bi i on, zar ne?.

Tek kada je malo bolje shvatio da je sa ovim psovkama uzburkao duhove i atmosferu u Mts Dvorani, dosetio se King of Čačak šta da uradi.

„Ako su bila ovde neka mala deca, izvninjavam se na psovkama. Ali kasno je sada. Kasno je za kukanje“, smatra Marić ili Kralj, te je napravio na ovaj način simpatičnu najavu za sledeću kompoziciju.

„Svi redom kukaju, čekaju zora da svane, sa njima kukaš i ti“, stihovi koji se prožimaju i prelamaju kroz delo „Pesma o kukanju“, novi poduhvat i oduševljenje publike kroz salve aplauza.

„Svaka pesma može da se čita na više načina, može da se u pesmu svašta učitava. Pitao sam se tako zašto sam uopšte napisao sledeću pesmu“, iskren je bio Kralj Čačka, koji je ovim stvorio uvod za divnu pesmu veoma poetičnog naziva – „Spasi nas od nas“, takođe, kao i „Pesma o kukanju“, u ovom nizu numera sa najnovijeg albuma.

Kako je publika znala reči toliko pesama sa albuma koji se tek pojavio na tržištu, mnogi su se sigurno pitali. Evo o čemu se radi – veći deo tih muzičkih komada od 24 naslova Kralj Čačka je svirao uživo, samo oni nisu bili objavljeni u formatu ploče – vinila ili CD kao celovit album.

Nenad Marić je planirao da snimi prvo singl, onda EP, zatim ceo album, da bi na kraju ta kolekcija inspiracije od 24 kompozicije stala u veoma slojevit, kompleksan dvostruki album „Dobro jutro, ljudi“. Od trenutka planiranja do momenta izlaska albuma, „Hvala što ste došli. Približavamo se kraju“, najavio je umetnik završetak, ali to je zapravo samo oficijalni deo priče. Bis je nešto sasvim drugo, novo, kao posebna celina i fragment koji produžava koncert efektno. Odlazi sa scene, ali onda se ubrzano vraća na bis broj jedan.

„Ostao sam sam i prijatelja nemam nazad ne mogu, napred da idem moram daj mi snage da izdržim do početka ovde je mračno, spusti svetlost na put“, ispovedao nam se Kralj Čačka vrlo pošteno, od srca, za numeru „Spusti svetlost na put“ sa istoimenog drugog studijskog izdanja.

Beše to drugi, dok je za prvi album „Zemlja snova“ /2016/ talentovani Kralj Čačka 2017. godine osvajao prestižnu Nagradu „Strune od svetla“, za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici.

Bis 2 – samo braća dolaze na binu – Marko i Nenad, dominira Kralj Čačka sa akustičnom gitarom.

„Druge nije briga ni za nebo ni za cvet“, saopštava nam muzičar – kantautor u svojoj setnoj kompoziciji „Prazno veče“ kao što nam može biti prazna duša, prazan život, opustošen um.

Nakon ove uspešne izvedbe, braći Nenadu i Marku priključuje se i kontrabasista da pruži bogato i efektno izvođenje po svim standardima naredne numere.

„Sad kad imaš dobar izgled, sad kad imaš skoro sve, dok gledaš svoje telo kažeš da znaš šta bi i gde. Skrivaćeš svoje lice, skupljaću tvoje suze, nema pitanja, nema kazne, zašto su tvoje oči prazne“, otpevao nam je Kralj Čačka za elegičnu kompoziciju „Zašto su tvoje oči prazne“, kao što je prethodno bilo „Prazno veče“. Izgleda se neka praznina nadvila nad koncertom, odnosno u tematici pesama, sasvim razumljivo, pesničke slobode su beskrajne, ovde pripovedaju o melanholiji.

„Sve je mutno, Beatriče, sve je mutno“, što bi pisao Miroslav Krleža u svom antologijskom pozorišnom komadu „Gospoda Glembajevi“ /1929/.

Ceo bend stiže na pozornicu i nastavlja se igranka bez vidljivog prestanka, nižu se dalje numere, i koncert je opasno zagazio u treći sat trajanja.

„Fascikla! fascikla! Gde je moja fascikla? Fascikla u glavi. A glava u torbi. Taksista! taksista! Brže malo taksista. Kad smo stali? Što smo stali? Partija, partija, uništi nas partija“, zagrmeo je Kralj Čačka na samom kraju koncerta, u dirljivoj i dinamičnoj pesmi „Nizbrdo pravo“, gde ima spajanja bluza, svinga, acid jazz-a, sve pomalo, ili popuno.

Potrajao je koncert poprilično, nekad je manje više, mada je za Kralja Čačka duže – više, ali je to i publici prijalo, dalo se videti, tj. osetiti u stalnim aplauzima i povicima.

Delovalo je da će biti nastavka ove priče, da će izaći na bis i po treći put, međutim, nakon obraćanja kantautora i frontmena na kraju, bilo je jasno koliko je sati.

„Hvala, ljudi, vidimo se na ulici“, bilo je poslednje što je poručio Kralj Čačka svojim ljubiteljima i odjezdio sa scene sa svojim bendom koji sa njim ukupno broji sedam članova, vrhunskih muzičara.

Hroničar našeg društva, pisac unutrašnjih begova i gradskih ćoškova, ilustrator psihologije i sociologije danas u svetu oko nas, uneo je nešto sasvim novo u domaću muzičku scenu.

Postao je lako i brzo jedan od najautentičnijih autora srpske savremene muzike, kroz sfumato zamagljenu atmosefru na bini kreira univerzume između predstave, kabarea i performansa.

Ipak, to biva na nekim drugim nastupima možda, dok ovde u Mts Dvorani nije išao u taj scenski spektakl ili multimedijalnost, mada se od jednog vizuelnog umetnika i to očekivalo.

Ovako je to bio sasvim sveden, standardni koncert koji varira od žanrova, sa primesama bluza, džeza, neki kažu i rokenrola, ali ovde najmanje ima roka, više preovladavaju uticaji kantri muzike američkih veterana, koji su osvajali svet, od Nešvila pa nadalje.

Nenad Marić alijas Kralj Čačka je stvorio svoj poseban autorski identitet i pečat, time i dobio status jednog od najznačajnijih kantautora svoje generacije, koji je utisnuo neke sasvim nove zvučne pejzaže, što dokazuje u svojim pesmama u zbirkama poezije, na slikarskim platnima i samostalnim i kolektivnim izložbama, ali i kao kompletan autor svojih pesama u muzici.

Kompozitor, tekstopisac, aranžer, pevač, gitarista električne i akustične gitare, sve u jednom, all inclusive exclusive. Alfa i omega artist, one man show, all in 1.

Do sada je u Beogradu imao samostalne koncerte u Domu omladine, klubu BitefArtCafe, učestvovao na raznim festivalima i manifestacijama /Beer fest – beogradsko Ušće/, a gostovao je i na koncertima novije grupe ANALOGNA RASA Nikole Čuturila Čuture i Zorana Predina, u Kolarčevoj zadužbini, Mts Dvorani i ponovo u BitefArtCafe-u, sa velikim uspehom.

Takođe, ove godine je ostvario izvanredan – vanserijski uspeh sa tri uzastopna koncerta u sve popularnijem mestu – Bulevar Books – Knjižari koja svira, u Novom Sadu, tako mu je uspešno krenula 2026. godina, jer su koncerti bili 2., 3. i 4. januara.

Kada pogledamo tu impresivnu biografiju, vidimo svestranosg kreativca sa više talenata u sebi i svojim dragocenim i lekovitim rukamam – slikarstva je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, glavnom gradu koji ga je oberučke divno prihvatio.

Komponovao je i muziku za zapaženu predstavu “Mihael Kolhas” nemačkog pisca Hajnriha Fon Klajsta, u režiji Borisa Liješevića, na velikoj sceni “Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta /JDP/. Na proslavi 77. rođendana JDP-a pri tradicionalnoj dodeli godišnjih nagrada, Kralj Čačka je osvojio godišnju nagradu za muziku u toj predstavi. Čestitamo i na tome. Nagrade su uvek divne.

Kada već pričamo o teatru, Kralj Čačka je bio značajan deo neobične muzičke predstave – Soundtrack za film koji nije snimljen, komada sa pevanjem, u kome songove izvode Kralj Čačka i Nina Bajsić.

Taj multimedijalni regionalni projekat, premijerno prikazan u prestonici krajem 2022. godine u sali Amerikana – Doma omladine Beograda, prikazao nam je Kralja Čačka kao umetnika sa još jednim talentom – glumom.

Soundtrack za film koji nije snimljen – pozorišno-radijski dijalog u produkciji Radio Teatra iz Zagreba, se sastoji od poetskih, proznih i muzičkih zapisa, kao konverzacija između Beograda i Zagreba, Nenada Marića i zegrebačke pesnikinje, kantautorke i dramaturškinje Nine Bajsić.

Dve kompozicije iz predstave objavljene su kao singlovi – “Obrnut red stvari” i “Voz, vlak”.

Pored Kralja Čačka i Nine Bajsić, na sceni je prisutna i naratorka – Pavlica Bajsić Brazzaduro, dok zvuk i atmosferu predstave stvaraju – Dino Brazzoduro i Lana Deban.

Tada je to bilo u hibridnom formatu predstave i koncerta, veoma atraktivno kao novi scenski izraz, što je prilično jasno da se Kralj Čačka ne libi da pokuša neki novi projekat da realizuje koji će ga oduševiti i ispunjavati.

Ipak, na ovom koncertu 15. maja u mts Dvorani, nismo videli tako nešto, ni blizu, što je prirodno, to su različiti projekti. No, možda je bilo potrebno, da umetnik sa toliko talenata priušti publici i neku drugu vrstu koncerta, koji će sveobuhvatiti njegovu karijeru, mnogo toga bi bilo u igri.

Naravno, i ovako odsvirano i otpevano, koncert je ispao i više nego korektan, iako možda za neke predug – 130 minuta, ili je bio standardan u njegovom domenu, senzibilitetu, stilu koji poseduje, pak možda je sve bilo očekivano i bez mnogo iznenađenja. Očigledno je fokus bio na novom duplom albumu, takav je bio koncept i zamisao live izvođenja.

Različiti mogu biti ukusi i pravci razmišljanja, svakako da Kralj Čačka nije za svakoga, odnosno nije za svačiji ukus, senzibilitet. Potrebno je vreme da se isprati razvoj njegove karijere da bi ga ljudi zavoleli na prvi, drugi ili treći pogled, neko novo slušanje, uz naredno upoznavanje sa njegovim albumima koje produktivno i revnosno stvara. Pesnik i vizuelni umetnik u muzici. Čovek sa više života.

Razne kolege su došle da zdušno podrže Kralja Čačka – Nikola Čuturilo Čutura /sarađuju na projektu “Analogna rasa“/, Marko Šelić Marčelo /takođe svestran – pisac, muzičar, kolumnista, u jednom navratu bio je i glumac u predstavi/, Dejan Cukić /muzičar, novinar, voditelj, publicista, prevodilac/, svetski i naš rok fotograf Brian Rašić, muzički kritičar i publicista Žikica Simić, inače ogroman fan Kralja Čačka, uvek piše o njemu recenzije, i ne propušta nijedan njegov koncert u Beogradu i mnogo šire.