Ilija Šaula – Duše su bešumne

Foto: ustupljena fotografija (privatna arhiva)

Izuzetnan, a potresan uvod knjige pesama: Duše su bešumne, tihe! zaista nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Zbirka je, ispostavlja se, posvećena Bracinoj (Ilija Šaula, op. recenzenta M. B. P.) majci, Stanici Šauli, koja je napustila ovaj svet 21. juna 2015. godine. Kako sam autor knjige, pesnik i likovni umetnik, Ilija Šaula, ispovedno navodi – njegova majka Stanica je volela njegovu poeziju, čitala ju je krišom, i on zna da je ona osećala ponos zbog njegovog stvaralaštva, iako mu to nikada nije zvanično rekla. U tom smislu je i prva pesma u knjizi, naslov: Ne budi me noćas, koji odpočinje stihovnim otkidajem: Mislio sam da noćas napišem jednu pesmu, a završava se sa: ta misao je postala više od pjesme, radost postojanja koja se živi!

Zbirka poetskih dokumenata: Duše su bešumne, tihe!, sastoji se od dva bitna poglavlja. To su: Zapis srca, i, prilično obimnije poglavlje: Počeo sam da praštam. Književnik, ali u isto vreme uspešan i potvrđen likovni umetnik, Ilija Šaula je svakako misaon i ubedljiv pesnik. Ilija Šaula duboko ponire u svoj unutarnji duhovni metro, jasno ga ukrštavajući sa simbolima prirode, svetlosti, poput sunca, simbolima zdravlja, poput srca, simbolima poezije, poput zvuka gitare, kišnog jutra, vrelih po podneva, sutona, besane noći, i drugih. Postojanje samoga Gospoda Boga je dobro i bogougodno, u svakoj, pa Ilijinoj lirskoj semantičkoj košuljici i autorskom kreativnom pečatu, koji jeste, i mora biti, na najvećoj mogućoj instanci, i lestvici stvaralačkog umeća, dometa. Uđe, na tren, trenutak on, Ilija Šaula, kadkad i u pesničku melanholičnu močvaru, ali se i veoma brzo iz nje vine stihom i zamahne među same sjajne zvezde, ka crvenoj mesečini boje krvi, i dalekim predelima… Jedan od onih značajnijih, važnijih i odvažnijih momenata – na koje ukazujem ovde da posebno obratite pažnju čitalački široki auditorijume- prvog dela ove značajne knjige, svakako jesu poetski zapisi, poput: Zaspale želje, i, nedvosmisleno se ispostavlja, zapis: Čuju nas!

Drugo, sinergijski jako, zasebno, prožimajuće, pitko a refleksivno skrozirajuće, a svakako veoma upečatljivo, snažno i odvažno poglavlje: Počeo sam da praštam, u sebi sadrži čak 36 poetskih zapisanih, proživljenih, i otkucanih dokumenata – pesama, zanosnog lirskog naboja, i elektriciteta, reči, stihova i strofa. Neobičnih samih naslova pesama! Ovo prezentovano i sada, među koricama zbirke: Duše su bešumne, tihe!, jesu ono što se komotno može i treba nazvati – poezijom, kao elitnom disciplinom duha! Ne bih izdvajao ponaosob ni jednu pesmu iz ovog poglavlja, jer sve zajedno, u celini, kompatibilno drže pažnju ćitaocu, do samoga kraja, ove prijatne, ozbiljne, lične i krajnje iskrene, gotovo ispovedne – dobre knjige, zanimljivog naslova: Duše su bešumne, tihe!

Neke istinske vrednosti, dragocenosti, lepote tajni, i književne domete, jednostavno morate, a i namerno ostavljam Vam da ih otkrijete i dokučite sami. Nabavite ovu knjigu poezije Ilije Šaule. Iskrena preporuka!