Jovan Kulić: Svaka tetovaža koji imam mi je draga i svaku volim sve više i više iz dana u dan

Šta po Vama lično predstavlja tetovaža ?

Smatram tetoviranje ravnopravnim sa ostalim vizuelnim umetničkim izražavanjima kao što su slikanje, crtanje, grafika itd. Naravno sa tim da sama podloga (koža) daje specifičnost ovoj umetnosti. Tetovaža je umetničko delo koje je po mom mišljenju tu da ulepša, da dekoriše telo i pre svega ispriča priču koju mušterija želi, koja joj je od značaja i koju će osoba nositi do kraja života.

Dolazi li se teško u danasnje vreme do opreme za tetoviranje ?

U današnje vreme se daleko lakše dolazi do opreme nego što je to bio slucaj pre 7-8 godina, kada sam ja počeo sa tetoviranjem. Cela industrija konstantno napreduje i samim tim raste broj prodavaca opreme na našim prostorima, tako da sada čak postoji mogućnost izbora samog prodavca, dok ranije to i nije bila mogućnost. Bilo je samo nekoliko mesta gde je mogla da se naruči oprema, naravno sam izbor nije bio bogat i raznovrsan kao u današnje vreme.

Šta Vas je navelo na put tetovaže i koliko je on kod tebe dalek ?

Još kao dete sam bio očaran i fasciniran tetovažama. Uvek me je privlačilo i čak sam kao klinac drugarima i rođacima crtao po koži markerima. Po završetku akademskih studija, kada mi se ukazala prilika da se bavim poslom svojih snova, bez razmišljanja sam se upustio u tu avanturu. Kao svaki početak moji prvi koraci u tetoviranju nisu bili laki, bio je to dug put, ispunjen svakodnevnim napornim radom da dostignem neki željeni nivo i postanem uspešan u onome što radim. Naravno tome nije došao kraj. I dalje se trudim i težim ka tome da budem što bolji, da napredujem sa svakim novim radom. Smatram da uvek može da se nauči nesto novo, da se nadogradi i unapredi znanje koje se poseduje, jer čovek uči dok je živ.

Kada bi ste mogli da vratite vreme, da li bi iste tetovaže uradili na sebi?

Naravno da bih, jer me tetovaže koje nosim vezuju za neki period u životu. Svaki motiv je strpljivo osmišljen i isplaniran. Takođe sam dosta dugo tragao za umetnicima koji će najbolje interpretirati ono što sam zamislio. Svaka tetovaža koji imam mi je draga i svaku volim sve više i više iz dana u dan.

Koliko je tetoviranje razvijeno u Vašem kraju?

Tetoviranje stalno napreduje, konstantno se razvija. U poslednjih nekoliko godina imamo veliku ekspanziju ove umetnosti na našim prostorima. Pre svega smatram da je to zbog novonastale zastupljenosti tetovaža u pop kulturi, isto tako je zaslužan internet i društvene mreže koje su nam približile ceo svet. Gledajući na društvenim mrežama raznovrsne prelepo odrađene tetovaže ljudi su sve više dobili želju da i oni sami ukrase svoje telo. Kako je rastao broj potencijalnih klijenata i svest kod ljudi o tetoviranju tako je rastao i broj ljudi koji se bave time.

Kakvih talenata treba posedovati osoba koja se želi baviti tetoviranjem ?

Naravno, pre svega osoba mora biti talentovana za crtanje, da bude uporna i istrajna. Moje mišljenje je da nije dovoljan  samo talenat. Svaki talenat mora da se neguje i radi na njemu, jer u protivnom taj talenat se gasi. Takođe smatram da osoba koja nikada u životu nije uzela olovku i nacrtala nešto na papiru ne može da  uzme mašinicu i odradi uspešno tetovažu na koži. Po meni, ako je crtanje jednako hodanju onda je tetoviranje trčanje, a svi znamo da ako želiš da potrčiš moraš najpre da naučiš da hodaš.

Družite li se međusobno, imate li neka okupljanja ?

Naravno. Smatram da je potrebno međusobno druženje, pre svega radi napretka, učenja novih tehnika, viđenja novih drugačijih pristupa tetoviranju. Neki od najboljih drugara i najdražih prijatelja su mi kolege. Postoje okupljanja, tačnije, konvencije koje po mom mišljenju postoje pre svega da bi se ljudima malo približio ceo svet tetoviranja, gde bi uvideli da tetoviranje nije kao što je nekada bilo, zelene JNA tetovaže iz vojske, nego da je to preraslo u umetnost i da manje više ne postoji ništa što je nemoguće odraditi na koži i da je jedino ograničenje sama mašta. Naravno većina nas voli i posećuje konvencije radi druženja, sticanje novih poznanstva, upoznavanje novih umetnika.

Šta bi ste poručili  ljudima koji se žele tetovirati ?

Pre svega bih preporučio da ne žure u odabiru motiva, kao ni umetnika. Smatram da treba da odvoje vreme, da dobro razmisle šta žele, da ne budu impulsivni, da ne rade tetovažu samo zato što je to kul i in, već da dobro razmisle da li stvarno to žele i šta tačno žele. Takođe smatram da je potrebno da ulože malo truda da nađu pravog umetnika koji će na najbolji mogući način odraditi željeni motiv. Ne treba ići kod najbližeg majstora po svaku cenu. Moramo imati u vidu da je to umetnost, da je poželjno umetniku dati i malo slobode kako bi on mogao interpretirati, kreirati unikatnu i najprikladniju tetovažu. Tetoviranje je kao i svaka druga umetnost luksuz, zato se ne treba cenkati sa umetnikom, moraju bitni svesni da tetovaže koštaju i da ne mogu očekivati da dobiju kvalitetan rad za male pare, isto kao što nećete otići kod vrhunskog slikara i očekivati da ćete kupiti sliku za male pare.

Šta bi promenio na našoj regionalnoj sceni tetoviranja ?

Iskren da budem ne znam šta bih promenio na našoj sceni. Šta bi se moglo promeniti? Regionalna scena je prepuna vrhunskih umetnika, koji su pandan svetskim majstorima. Možda bih voleo da bude malo više konvencija koje bi nam služile kao izgovor da se svi okupimo pod jednim krovom u cilju druženja, gde bi takođe posetioci mogli da vide mnoštvo vrhunskih umetničkih dela i na taj način im približiti celu scenu.

 Koji Vam je omiljeni hard rock/heavy metal bend strani, a koji Balkanski (ex-Jugoslovenski)?

Ne bih mogao da kažem koji mi je omiljeni bend.  Neki od bendova koje volim da slušam su: In Flames, Killswitch Engage, As I Lay Dying, Trivium, Jinjer, Parkway Drive, Disturbed, Korn, Ill Nino, Tool, A Perfect Circle, Machine Head, Deftones itd. i ne bih mogao da kažem koji mi je draži od koga. Što se domaće scene tiče odrastao sam slušajući pored oca bendove kao što su: Yu grupa, Kerber, Smak itd. i koji su mi i dan danas dragi kad ih čujem.