Kaschade: Interesantno je čitati noću kada nastaje veštičije doba

Intervju: Milan B. Popović

Sa koliko godina ste počeli da se ozbiljnije bavite umetnošću?

Ako gledamo od ranih dana, prvo sam počeo sa Asterixom. Nisam bio ljubitelj tog stripa, ali sam obožavao njegovu bocu gde pije čarobni napitak. Već tada su se pokazivali bolji rezultati nego da sam se latio – jezika. Onda dolazi period gde sam bio prebačen iz jedne škole u drugu. Pa iz druge države ponovo u matičnu. Iako govorim bolje Nemački nego naši ostali su predmeti koji su trpeli. Crtanje je najviše trpelo no zamena za sve to je bila muzička škola – odsek saksofon. Ne znam iz kog razloga, ali grad Krefeld nije imao regularnu školu muzike tako da sam pohađao privatnu. Svega šest sedam puta. Tu sam se osamostalio, jer sam ubrzo svirao ono što mi se sviralo, a to je rock i jazz muzika. Dolaskom devedesetih Nemačka je bila kolevka elektronske muzike. Samo što se ja nisam zanimao za elektronsku muziku već za eksperimentalnu elektroniku. Kada sam došao ovde sa dvadeset godina, trebalo je da upišem slikarstvo, ili reziju. Pošto sam slikarstvo znao tako što sam proučavao slikanje starih majstora kao što su Leonardo, Rembrant, odlučio sam se za režiju. Međutim, u to vreme režija je bila aktivna svake četiri godine i primalo se svega petoro do sedmoro studenata. Tako da sam i to morao samostalno da učim, kupujući proizvoljno knjige. Držao osam milimetarsku kameru, formati Camcorder mini DVD, Betamax. Tih mladalačkih godina u Novom Sadu sam hteo prvo da osnujem rock bend. Bilo nas je četvoro i svake nedelje smo vežbali kod Bože u Kameleon prostoru. Pošto sam video da bend ne daje rezultate ubrzo sam se hermetizovao. Iz cele osame, posle jedne decenije, proistekao je muzički projekat Kaschade. Instrumentalna eksperimentalna elektronika sa crtom rock (jazz).

Kada je objavljen Vaš prvi umetnički dokument i na kakav kritičarski i slušalački odjek je naišao?

Prvi album pod imenom “Introduction” izasao je 2013. Iako, po mom misljenju, nije bio kompletiran. Dve kompozicije su bile iz 2008. a preostale dve iz 2011. Dakle, album datira još iz davnina. Ubrzo slede ostali albumi. Prvi izdavač je bio iz Hrvatske “Listen Laoudest”, a potom i internacionalni izdavaci. Ako govorimo o odjeku i o ovakvoj vrsti muzike. Odjek je bio na ravni – šapata. Bilo je potrebno vreme i dosta truda da stvari dođu na svoje mesto. Odabrao ovakvu vrstu muzike i naučio sam gde mi je mesto. No, mesto ipak pokušavam da razmestim. Većina muzičara ovakve pa i punk rock muzike, jednostavno se ne potrude za saradnju (pauza) ne kažem da budu namćorasti, introvertni, buntovni (smeh) mogu biti buntovni samo mama i tatama.

Koliko ste izdanja do sada objavili?

Pet izdanja. Prvi album ”Introduction” iz 2013, dupli album “Independence” iz 2014, “Underworld” iz 2015, “Performance” iz 2016 i poslednji, koji je izašao ove godine, sredinom oktobra, a on nosi naziv “Nightmares”.

Kojim Vašim izdanjem ste najzadovoljniji i kojim se najviše ponosite?

Možda posleđnja dva albuma, uključujući i dupli album “Independence”. Neke numere iz “Introduction”, ali i neke numere iz “Underworld”. Možda mi “Underworld” nije drag no on upošte nije za bacanje. Ako ništa, al ipak… ipak ima tu hrabrost dovesti instrumente i izvan orbite. Zajedničko kod svih albuma je što su albumi mučni, depresivni, monstruozni, psihodelični. Isto tu su i teme, improvizacije, solaže, melanholije, fantazije u kombinaciji sa hororom. Al ne sa besmislenim – “gore” hororom. Vidi se da u eksperimentalu ima scenografije i scenarija.

Koliko je tetoviranje razvijeno u Vašem kraju?Smatrate li da imate još da date od sebe u umetnosti, ili ste se “ispucali” kreativno?

Ako ne nastupa nekakva izenadna smrt, ili kakva teška bolest, umetnik/umetnica treba da radi aktivno. Ne razumem zbog čega iznenadno prekidanje, ili šta je ovaj rekao, ili šta je ona rekla. Važno je šta ti mislis, šta ti radiš i sta ti planiraš. Postoji kod nas jedna opasnost. Više nego kod bilo kog umetnika. Ni sami muzičari nisu svesni toga, ali mi smo više skloni da poprimamo (pokupimo) “tamne impulse”. A “tamni impulsi” dolaze od muzičkih proba, ili pri preslušavanju. Pre, ili kasnije muzičar će osećati stomačne probleme ili glavobolju. Kraste na koži, ili teško disanje. Mi unosimo, prisvajamo struju i ona izbija tokom života. Primera radi, jedno je kada ste turista i dođete na tonsku probu i doživite tu svest nepoznatog. No ako ste stalno pod tim elektro šokovima i nesvesno primate “tamne impulse” nije ni čudo kad muzičar/muzičarka želi tišinu. Osim ako ne svirate i ne uživljavate se kao Lana del Ray.

Spomenuli ste da snimate muzički dokumentarac”Dreams”. O čemu je reč?

Još je u fazi kompletiranja. Dokumetarci, ili filmovi su kompleksnije sfere. Dakle, potreban ti je timski rad. Svi koji su učestovali u dokumetarcu dali su maksimum od sebe. Može se reči da će ovaj dokumetarac biti internacionalan. Više smo se potrudili nego oni koji se nazivaju internacionalisti. Otimači, tehnokrati i analni karakteri. Pored snova tu će biti naglašena muzika kao i melanholija, depresija. Više depresija (pauza). Upoznao sam tamne smene. Napraviti niz snova sa time da te sat više puta budi. Takodje treba da naglasim da se Kaschade muzika ne može porediti sa kratkometražnim filmovima. Kaschade muzika je više “kapitalistička” (bliže kosmosu, bliže bogu) dok su kratkometražni filmovi više “socjalistička”.

Ko je odgovoran za Omote. Čiji je Artwork?

Prva dva albuma “Introduction” i “Independence” je uradio vrsni umetnik Nenad Tasić poznatiji kao – Kerlim. Sve ostalo, uklučujući dokumentrac “Surrealisam”, dolazi iz mog pera. Moji crteži su više nalik cartoon filmovima. Mada sam proučavao Da Vinčija i Rembranta da bih savladao klasično obrazovanje. Onda je došao crtani film ” Kako je Grinch ukrao Bozić” iz 1966 (pauza) bolji vintage od današnjih digitalnih franšiza. Pravi dragulj američke kinematografije, što se tiče crtanja i kratkog metra (smeh) Grinch, Pink Panther, The Ant and the Aardvork su mi popravili crtačko obrazovanje. Omot treba da bude snazan i jednostavan. Prema omotima može se reći da je u pitanju kakav post punk. Bili su blizu, kao što su bili blizu da je mračniji i od samog dark ambijentala. Na primer, na poslednjem omotu vidiš kostursku glavu dok ja vidim zeleni leteći organizam. Njegovo lebdenje proizvodi bobičave bakterije i lišajeve, koji su stvorili izraslinu i ta izraslina omogućava organizmu da lebdi. Slika je namerno nakrivljena da se kraj izrasline pretvara u prozirno.

Da li živite samo od muzike, ili radite još neke poslove,i koji su to poslovi, da preživeli u Srbiji, Novom Sadu?

Ma kako da ne, živim samo od muzike. Ni u Berlinu ne možeš živeti samo od muzike, ali opet postoje socjalne olakšice. Socjalne olakšice za, ne tako dobre, umetnike. Da čovek samo živi od muzike onda bi morao da svira po drugim projektima, nastupa maksimalno, komponuje za druge muzičare, ustanove, ili sajtove. Postoji jedna dobra izreka, ako želiš da živiš od muzike, a da pri tome zarađuješ, odstupi. Idite u apotekare, ili izrađujte kompjuterske hardwere. Ne mozeš i jedno i drugo da imaš. Postoje muzičari koji žive samo od muzike tako što su stalno na turneji. I onda umesto da se odmore rade još neke bezvezne poslove. Bolje je da se odmore. Korisnije je. Nisu na konjskim trkama. Pregledi su im veći od recimo H.R. Gigera ili Roberta Rauschenberga… Znaš, nama muzičarima, ili bilo kojim umetnicima višak nije potreban. Svesni smo šta smo odabrali. Nama je potreban rad, pakovanje cigareta, ili alkohol. Ali ni pakovanje cigareta, ili alkohol ne dobijamo od države. Toliko dajemo za ovu zemlju, a ona nam uzima i ono malo energije. Ponekad pomislim, zašto nije tokom bombardovanja, eksploziv zalutao na ministarstvo kulture. Naravno, da u zdanju nema nikoga (smeh) mada mogu biti na krovovima. Otvaraju te tržne centre, uništavaju fasadu koja je izgledala kao Paklena Pomorandža. Sad izgledaju kao IKEA estetika. Taj dosadni solarnipunk. Umesto da liči na cyberpunk ili streampunk ili dieselpunk. Nego ne… Samo staklene zgrade, lažna zelena površina, tržni centri, spa centri. Nije čudo da ćemo jednog dana videti deda mrazove kako trpaju kvazi-bogate u džakove. Besvest se pretvara u svest.

Ko su Vam muzički, filmski i književni uzori?

Da li moram da ih reklamiram? (smeh) Ne razumem ti ja to uzori. Uvek pre kažem šta slušam. Pre sam imao uzore, pre objavljivanja albuma. Uvek sam se trudio da tuđu muziku ostavim sa strane i da krenem komponovati na moj način. Tako se stvaraju vlastiti svetovi. Odvojim vremena da pogledam kakav nastup, ili dokumentarac. Imam posebno svetlo usmereno samo na knjigu. Interesantno je čitati noću kada nastaje veštičije doba. U to doba telo postaje hladnije sve po statistički, pri zori. Tako da je tu potrebna mama deka. Kad pročitam dvadeset strana uvek stanem i razmišljam o stranama. Upravo čitam Kristof Martin Wielanda – Abderićani. Dohvatim se muzičkih i drugih webzine književnosti. Dezert. Pratim raznorazne članke. Kao i Strip albume.

Da li imate idole i smatrate li da idole, uopšte, treba imati?

Da li misliš na onu grupu? Dobar im je i video spot. Devojka koja vodi priču. Beogradski brutalizam. Arhitektura. Blokovi. Kolorit. Odlična muzika i video spot (pauza) onda je bolje pretvoriti idole u uzore. Naravno, istorijski ide tako, ali pokušati ubaciti mali procenat te istorije. Postoji ništavilo da se odsvira nota do note. Upotrebljavaju “omaž” na svakom koraku. Koristiti istu estetiku, pristup. Fantomsku prirodu. Pa i samo odevanje. Da, takvi imaju i uzore, a bogami više idole. Poligamija i familija.

Kakvi su Vam planovi za 2021. godinu?

Promovisati album “Nightmares” i promovisati filmski dokumentarac “Dreams”. Zbog ove epidemije, kojoj ne želim ni ime da spomenem, želim da više vremenaprovedem na nastupu i na tuđim nastupima. Da obiđem alternativne centre. Možda da dobijem dozvolu i da snimim dvorce po Nemačkoj. Znaš već, dvorac Lichtenstein, Eltz, Loewenburg, Waldeck itd. Takođe da obiđem Frušku goru kao i prestonicu sivkaste boje. Dojadio mi je ovaj svetlucavi impresionizam. Čisto radi promene.