Mangetova poezija – Miša Jović (zbirka pesama)

Nova poetika/2022.

 

 

Piše: Milan B. Popović, rok novinar, publicista i pesnik

 

Autora ove zbirke pesama u prozi, pardon proji, pre bih rekao, MIŠU JOVIĆA, najpre sam upoznao kao redovnog dodatnog muzičara, akustičnog rock gitaristu raznih live bendova u noćnim klubovima koji se sporadično pojavljivao u pojedinim (ili više njih) pesmama tih bendova (npr. šaljivog rokenrol benda Grbave Tange) i obavezno na kraju svake pesme, izgovorio bi samo njemu karakteristično, munjevito, kratko i jasno- PUŠI KURAC KURVO! I po tome je postao poznat, da bi se od skora on, MIŠA JOVIĆ, domaćem i regionalnom čitalačkom književnom auditorijumu predstvio i kao pesnik.

Već u prvoj, uvodnoj pesmi vidimo da se taj rečnik, ulični rečnik, kurvinski, eksplicitni rečnik, ne odvaja od njega.

Pesme MIŠE JOVIĆA, kako mu je zemljsko ime su kratke, a stihovi često dugački sa po reč do dve, što može da upućuje na manjak inspiracije, i veliku želju autor da se dokaže u najmanju ruku u drugom svetlu ali bez pokrića. Mada još je rano procenjivati jer smo na samom početku zbirke i ima još dosta toga da se čita da bi se doneo krajnji sud i kakvo takvo mišljenje i stav.

Pesme nemaju naslove što je početnička greška već su obeležene rednim brojevima no to se vremenom i godinama i novim zbirkama, mudrošću i zrenjem može dovesti u red. Čini mi se da su tzv. pesme MIŠE JOVIĆA pre zapisi u brzini otrgnuti od neke razrađene obimne pesme i objavljene u ovoj zbirci i da je na njima trebalo da se radi malo više, sa mnogo više pažnje, da se stihovi bruse, da sve deluje punačkije, filovano emocijama, raskošno razbarušeno- ovako je sve oštro i munjevito a to za mene, da mi dobri moj drugar MIŠA JOVIĆ ne zameri jer sam dobronameran prema njemu dok ovo sve pišem jer želim da u narednoj zbirci bude još bolji i zreliji sam pred sobom, samim tim pred nama čitaocima njegovih pesama- NIJE poezija, elitna disciplina duha! Ja se poeziji, elitnoj disciplini duha klanjam do poda, što se ne može reći i za MANGETOVU poeziju koja kako knjiga teče postaje sve teža i napornija za čitanje, umesto da pleni i da mami na nova iščitavanja.

MANGETOVU  poeziju spaja – LJUBAV- i to je nit koja je možda i jedini KVALITET PLUS ove zbirke pesama. Ta LJUBAV se provlači iz pesme u pesmu.

MIŠA JOVIĆ u svom ispevavanju koristi sleng.

Miša JOVIĆ često pomišlja o dragoj mu ljubi, devojci i kroz više pesama se ta osećanja prožimaju što je jako fabulozno i pohvalno!

MIŠA JOVIĆ je narativan autor. Takve su mu mnoge pesme. On je gotovo ispovedan autor. Čini se d kao da je ova njegova zbirkazapravo  njegov ventil i komunikacija sa svetom oko njega koju je oduvek ili jako dugo priželjkivao da se desi.I dogodio se napokon,uz sve vrline ove zbirke kojih ima zaista mnogo, i mana koje se daju ispraviti već u narednoj zbirci.

U pesmi pod rednim brojem 19. Samo potvrđuje koliko ima frustrirajući odnos prema ženama i kazuje na koncu pesme: 

Evo ovako pijan, Ionako si kurva, ko te jebe…

Pesma pod rednim brojem 23. (U OKTOBRU) je lični favorit potpisnika ovog prikaza (Milana B. Popovića) , i u njoj se autor MIŠA JOVIĆ uzdigao do-u knjizi MANGETOVA POEZIJA- najviših visina i vrhova koliko je mogao u ovom momentu i na tome mu treba čestitati, pohvaliti ga, što privatno, što javno, evo upravo ovako kako to sada ja činim!!!

MIŠA JOVIĆ, sasvim realan u svih svojih (našalio bih se) đavolski nakrnjenih 66 pesama knjige MANGETOVA POEZIJA,ipak je zaslužio prelaznu ocenu i pohvalu, afirmativan ton sa moje lične i profesionalne strane, kad se knjiga iščita do samog kraja i sve uzme u obzir, sve sabere i oduzme. On, MIŠA JOVIĆ, je jedan prirodni dečko koji nije nadobudan, njegove pesme nisu takmičarskog duha, nisu čak ni angažovane, čini mi se da ih piše iz ljubavi i o ljubavi a to je sasvim dovoljno da mu se pruži ruka podrške i pohvale!

Što se mene tiče, ipak, jedno veliko, bravo!

Share This