Milena Đuričić – Samoća me na pesme navela

zbirka pesama

 

 

Piše: Milan B. Popović, rok novinar, publicista i pesnik

Iznenadna, nadahnuta, knjiga pesama, modernog naslova SAMOĆA ME NA PESME NAVELA, izazvala je kod moje malenkost istinsko oduševljenje da sam moram priznati u samom startu ovog prikaza, od sreće, suze radosnice pustio i poljubio naslovnu stranu knjige, i upitao Prvoslava Đuričića, sina autorke knjige, MILENE ĐURIČIĆ- zašto mi ranije nije dao knjigu? Odgovorio mi je: “Uvek zaboravim da ti je poklonim!”

Kažem, zbirka pesama savremenog naslova, ali univerzalnog, večnog sadržaja, podeljena u više poglavlja. Pre nego što analiziram pesme naglasio bih upečatljiv deo – O AUTORU KNJIGE: “Rođena sam u selu Lukićima, zadnja pošta Zlodol, od oca Radomira i majke Slavke Petrović. Pripadamo dubskoj crkvi, koju volimo i poštujemo. Pred svetinjom Trojicom tri puta se rukom se prekrstim i poklonim se do zemlje, pa onda krst poljubim i ikone i svima im se zamolim za oproštaj grehova i za dobrobit i za dobrobit nas živih u budućim danima. Kako kaže jedna crkvena pesma: Pomozi nam višnji Bože, bez Tebe ništa ne može, sa Tobom se sve postiže, i u večni život stiže!”

Knjiga počinje (ukoliko mi dopustite tu slobodu, a može mi se, mojim omiljenim) poglavljem : POBOŽNE PESME, na koji bih stavio akcenat! U tom poglavlju poetesa MILENA ĐURIČIĆ, kao po stogoj definiciji- iako ona sama po sebi lično blaga, mila i nežna- kazuje: VERA JE OSNOV!!! MILENA ĐURIČIĆ, između ostalog kaže, citiram: “Zlopatili se ko među vama, neka se moli Bogu, je li ko veseo, neka peva Bogu!” Kraj citata.

Pesnikinja MILENA ĐURIČIĆ je žena sa sela, ali dobrodušna, oštroumna, inteligentnai produhovljena. Nema razloga da je potcenjujete. Mogli bi da učite od nje. Mnogi od vas. I njen govor koji je verno preslikan u pesmama u knjizi SAMOĆA ME NA PESME NAVELA je originalan i nije gradski, već njen prirodan, seoski, ne seljački. Beograd je najveće selo u Srbiji, ne zaboravite na taj argument! Poetesa MILENA ĐURIČIĆ peva o ANĐELIMA LEPIM, o BOGOMOLJAMA, pita se- ko donosi muške, a ko ženske rodove…?  U samoj knjizi SAMOĆA ME NA PESME NAVELA se nalazi i nekoliko pesama njenom rukom napisanih i tako odštampanih. Pravo bogatstvo za videti za oko!

Milena Đuričić i sin Prvoslav Đuričić – fotografija iz knjige

Poema KRSTOVDAN je puna ljubavi, topline u kojoj pesnikinja MILENA ĐURIČIĆ emituje energetske salve pozitivne energije i lepih misli, što je danas retkost u kulturnoj ponudi. Na 14. strani je pesma o Svetom Vasiliju Ostroškom na čije poklonjenje svetim njegovim moštima  i hodočašće je moja malenkost tj.potpisnik ovoga prikaza išao čak dva puta i ima izuzetan utisak i sećanja. Moći su to prevelike da se rečima dajuopisati!

Ma samo da pročitate ove dobrohotne, dobronamerne, nepretenciozne, netakmičarske, dobrodušne, vedre, srcem, suncem i dušom i zemljom užičkom Srbijom pisane pesme-zaboravićete  velegrađani, vavilonci, stanovnici metropola, urbopoetičari, savremeni i moderni pesnici i pesnikinje-šta je baka a poetesa sa samo osam razreda onovne škole, ali ručnim njenim originalnim krasnopisom ćiriličnim-što se da jasno videti u samoj knjizi – SAMOĆA ME NA PESME NAVELA- opet da i svima vama ona sa svojih 80 godina života – gle čuda?- doskočila, modernim i savremenim naslovom svoje knjige pesama!

Ona, pesnikinja MILENA ĐURIČIĆ, jednostavna, a duboka, razuđena, a kontrolisana, sveobuhvatna, a koncizna to je taj njen pesnički subjekt koji se krije iza umetničkog i realnog imena, MILENA ĐURIČIĆ, ona ima taj redak  faktor X, i taj KVALITET PLUS, koji se samo sporadično javlja u domaćem književnom izdavaštvu, prava je retkost, unikat i raritet, i zato ima biti zabeležen, podcrtan i naglašen pa i pohvaljen u superlativu, što privatno, što javno, evo upravo ovko kako ja to sada činim!

Zanimljivo je da je u blistavo raskošnoj i unekoliko čežnjivoj knjizi pesama MILENE ĐURIČIĆ, naslova SAMOĆA ME NA PESME NAVELA, ona nije ostala sama do samog kraja  njenog živovnja na ovome tlu pa i posle kroz njene pesme, a to se vidi i u samoj knjizi kroz mnogobrojne karakteristične porodične tople fotografije i predele. Na jednoj od fotografija u knjizi možemo jasno videti poetesu MILENU ĐURIČIĆ u mlađim godinama kako u naručju bržljivo drži tada malog svog sina – danas uglednog, poštenog i vrednog domaćina i direktora PRVOSLAVA ĐURIČIĆA restorana ČOBANOV LAD domaće srpske tradicionalne kuhinje, koji se nalazi u Beogradu, na Karaburmi, u ulici: Hoze Martina 26 (okretnica autobusa 16, 23 i 25).

Da se ne lažemo, 80% domaćih i regionalnih modernih i savremenih pesnikinja i pesnika nemaju taj nerv, impuls, lakoću rime bez patetike, osećaj, oset za pravu reč, oset pravi stih i strofu, koju poetesa-baka MILENA ĐURIČIĆ ima!

Biću iskren do kraja. Kada sam iznenadno dobio njenu knjigu u ruke na poklon, svideo mi se naslov, kada sam video njenu fotografiju tj. kako ona izgleda, pročitao njenu biografiju i prvih pet pesama- krenule su mi suze radosnice niz obraze!

Poljubio sam naslovnu stranu od ushićenja!

Naslov knjige SAMOĆA ME NA PESME NAVELA ima i moj lični autobiografski ton i nit, a i sama knjiga je jedno veliko pesničko univerzalno planetarno otrežnjenje na kubni!

Maestralno da maestralnije ne može biti!

Toliko od mene. Kraj

Pesnikinja MILENA ĐURIČIĆ kroz svoje pesme i svoju umetnost tek počinje da živi!

Kroz vekove!

Zaslužila je to! Sasvim!

MILENA ĐURIČIĆ  je među onima koji su odabrani!

Neka tako bude!

Share This