Milica Opačić – Izgubljeni komadić sreće

Moram vam (naprosto jače je od mene) jer,i moja malenkost, MILAN B.POPOVIĆ, pesnik sam, ne šminkam, od svoje prve knjige pesama, do ovogodišnje, osme po redu objavljene knjige pesama, naslova: JA, PRVO LICE MNOŽINE – ni svoju unutarnju realnost, ni svoj unutarnji duhovni metro, otvoren je čitaocima bukvalno kao otvorena knjiga, ali ni ne šmiminkam ni tuđu, niti svet i realnost, svakodnevnicu, društvo u celini i socijalnoe položaje, stalež i elitu, negativne selekcije, odnose među ljudima, emocijma, afinitetima, buntom, protestom i revoltom, i strujama i sekcijama novoga doba 21. veka – dakle, ne šminkam i ne prićutkujem da ukažem na sve ovo što oko sebe vidim, uviđam, primećujem i uočavam!

Ono što mi je već u samom startu – bez čitanja i jedne pesma – od kasnije ih, mnogih vrednih čitanja pesama autorke MILICE OPAČIĆ – skrenulo veoma veliku pažnju na knjigu mlade poetese MILICE OPAČIĆ, je sam naslov knjige, upečatljivo crvenim slovima ispisan: IZGUBLJEN KOMADIĆ SREĆE !

Upravo taj i takav naslov knjige i zbirke pesama spisateljice MILICE OPAČIĆ – gle čuda?- bio je inicijalni okidač da KUPIM knjigu (ne da je dobijem na poklon!) i da skromno podržim mladu pesnikinju MILICU OPAČIĆ, u vremenu kada niko poeziju ne podržava! Obećao sam joj da ću napisati i recenziju, iskrenu recenziju njene knjige, što u pravo i činim, i obećanje  i ispunjavam!

Ispostavilo se (osetio sam to ja odmah podsvesno, ali i svesno!!!) da sam krajnje lično, personalno i emotivno doživeo ovaj krucijalno bitan NASLOV knjige: IZGUBLJEN KOMADIĆ SREĆE, pa i same isto tako bitne i u tom senzibilitetu skrojene pesme, ispostavilo se na kraju, izuzetne mlade ali  perspektivne i darovite poetese, MILICE OPAČIĆ, i iste te njene pesme – ocenio u superlativu. No, o tom potom!

MILICA OPAČIĆ, u svojoj neobičnoj i, što je veoma bitno naglasiti, debitantskoj knjizi pesama uglavnom govori o LJUBAVI, ali na njoj svojstven način pa tako u samom startu knjige, u trećoj pesmi po redu, naslova: LJUBAV JE TO, poetesa MILICA OPAČIĆ, poentira završnim stihovima te pesme koji glase:

SVAKO PO NEKU TAJNU KRIJE
SVAKO PO NEKOG OĆUTI
PA I ONO ŠTO BOLI
LJUBAV JE!

Briljantana je i naredna pesma naslova: ANĐEO ČUVAR, ali ja te ANĐELE prepuštam da sami otkrijete i da nabavite knjigu pesama MILICE OPAČIĆ – IZGUBLJEN KOMADIĆ SREĆE!

MILICA je konkretna i direktna u svojoj otvorenoj poetici, iako kaže za sebe da je živela – pod staklenim zvonom – pa u narednoj pesmi naslova: ŽELIM DA BUDEM KAO TI, kazuje:

NISAM VOLELA NIKOG KAO TEBE…
TVOJA DOBROTA, LEPOTA I LJUBAV…
OČARAVAJU ME, OPIJAJU ME!

KORAČAŠ SIGURNIM KORAKOM…
ŽIVOT ZA TEBE JE IZAZOV…
SMEJEŠ SE, VEDAR SI!

ŽELIM DA OSVOJIM TE…
DA IMAM SIGURNOST I SREĆU
DA BUDEM BORAC I TVOJ OSLONAC!

Većna sledećoj strani, sačekala me je MILICINA pesma pod nazivom –TUGA!

Navešću samo najinreresantnije stihove:

TA PRAZNINA
KOJA JE PUKLA U SRCUMOM
POSTALA JE MOJ NESPOKOJ

ZNAM DA ĆE SE POJAVITI
VELIKA NEIZLEČIVA RANA,I JA ĆU
SEĆAJUĆI SE NEKIH DIVNIH DANA

OSTAT POTPUNO SAMA!
TADA NEĆE BITI NIČEG
NIČEG, OSIM HILJADE NEPROČITANIH
STRANA, I USPOMENA!

U naslovnoj numeri IZGUBLJENI KOMADIĆ SREĆE, spisateljica iskreno i kratko kazuje:

KRENIMO IZ POČETKA
BUDUĆNOST LEPŠA JE U DVOJE
BUDIMOJ KOMADIĆ SREĆE!

MILICA OPAČIĆ dalje niže pesme poput BORBA ZA BUDUĆNOST, STALA U VREMENU, POSTOJE RAZLIKE, i onda dolazimo do ključne pesme od koje počinje nov serijal osećanja tuge, patnje i sete, tragedije. Reč je o pesmi pesnikinje MILICE OPAČIĆ, pod nazivom SEĆANJE NA MAMU:

BILA JE MOJ PONOS I VERA
REKLA JE – RAZLIKUJ DOBRO OD ZLA-
NIKADA NIJE PUSTILA DA PADNEM.

ČUVALA JE RAZNE TAJNE, MNOGE SIMPATIJE,
KRILA SVAKU SITNICU
BODRILA ME JE!

BILA SAM SAMO DETE
MOJI SNOVI BILI SU SAMO MAŠTA
ULILA MI JE NADU, VOLELA ME JE!

SIGURNOST I TOPLINU OSEĆAM I DAN DANAS,
LJUBAV NIJE PRESTALA
JA SAM ODRASLA!

U pesmi PROLAZI VREME,SEĆANJA NE BLEDE, autorka MILICA OPAČIĆ je koncizno poentirala stihovnim otkidjima na kraju pesme:

NOĆIMA PRIČAM ZVEZDAMA
KRIJEM SUZE NOĆIMA DOK GLEDAM NEBO…
SVE TAJNE SU PROČITANE, TIŠINA UBLAŽAVA NEMIR.

MILICA OPAČIĆ, iako relativno mlada osoba,u narednom serijalu pesama iz zbirke KOMADIĆ IZGUBLJENE SREĆE, pokazuje, da je čak i veoma borbena i otresita, i jaka poetesa  -i to mi se jako sviđa kod nje i što se ona sama ne miri sa svojim trenutnim stanjem i sa svojom, ako mogu tako da se izrazim – sudbinom! Svaka čast poštovna Marina na tome!

U pesmama ĐAVOLE i GREH BIH OPET PONOVILA, autorka MILICA OPAČIĆ, nam otkriva i svoju strastvenu, eksplicitnu, erotsku stranu svoje bludne ličnosti, ali to ništa nije alarmantno u današnje doba perverzije na kvadrat, perverzije na kubni svega onoga što se na rijaliti TV progrmima servira svaki dan, i kod nas i u svetu. Ovo kod Milice Opačić je bar čedno prijemljčivo na neki način, i unekoliko  simpatično i iznenađujuće na samom kraju knjige – KOMADIČ IZGUBLJENE SREĆE!

Preporučujem Vam da pod hitno, i bez razmišljanja i dvoumljenja nabavite knjigu IZGUBLJENI KOMADIĆ SREĆE, poetese MILICE OPAČIĆ – opako je dobra i duboka!

I nije za svakoga!

Maestralna je knjiga!

Za svaku preporuku i podršku, i privatnu i javnu, evo upravo ovakvu kakvu ja to sada činim!

Bravo pesnikinjo MILICE OPAČIĆ!

Opravdali ste sva moja očekivanja i nadanja!

Bravo za Vašu poeziju i Vašu poetiku MILICE OPAČIĆ! Čekam sa nestrpljenjem sledeću knjigu pesama!

U ime poezije i njenog prosperiteta i bekstva od ignorancije i ilegale, marginalizacije poezije generalno, a i zahvalnosti Kreativnoj radionici Balkan za objavljivanje fabulozne knjige pesama  IZGUBLJENI KOMADIĆ SREĆE – živeli!

Još jednom kao pečat za kraj – veliko, veliko  –  BRAVO – poeteso MILICE OPAČIĆ!

Imate svu moju podršku!

Uz Vas sam i uz Vašu poetiku – svim svojim srećnim, a tetoviranim srcem!