Miodrag Stošić: Živimo u zemlji gde je imati posao retka stvar, a imati posao koji voliš je već domen naučne fantastike

Objavili ste HIT knjigu – „Kako sam smršao 60 kila bez tašte i heroina“. Ona je, naravno autobiografska. Koji je impuls i nerv zapravo bio da tako drastično počnete da mršavite, a posebno naše čitaoce zanima kako održavate dostignutu težinu?

Ukratko rečeno – rešio sam da se oženim. Ukoliko bih morao da uđem u detalje (a znam da moram, nakon ovakvog šturog odgovora), recimo da sam u nekim bitnim godinama shvatio da moram da preuzmem kontrolu nad svojim životom. Želja da smršam je postojala oduvek ali falilo je snage i odlučnosti, a ponajviše zrelosti. Na sreću, te stvari dolaze sa godinama.

S tim u vezi je i tajna održavanja linije. Iako deluje neočekivano, ali stvar je u hrani. Postoji količina kalorija na dnevnom nivou, koja ne sme da se pređe. Ako se pređe, onda kreće nutricionistički pakao regulisanja tog viška. Budući da je moja filozofija da se „teroristi ne puštaju unutra“, trudim se da višak kalorija uopšte ne ubacim u organizam.

Knjiga se u knjižarama „Vulkan“ i „Delfi“ dobro prodaje. Prvi tiraž e planuo. Da li je i drugi?

Imao sam sreće da moj izdavač „Kreativna radionica Balkan“ ima dobar odnos sa velikim igračima na polju prodaje. Tako se knjiga našla na policama „Vulkana“, „Delfija“, „Lagune“ i svih većih knjižara, gde se može nabaviti i danas. Takođe, ko je sklon online trgovanju može da naruči knjigu putem brojnih sajtova, direktno od izdavačke kuće kao i od moje malenkosti, da ne kažem majušnosti. Pandemija virusa korona je nažalost osujetila moju uobičajenu turneju po gradovima Balkanu koju sam imao sa svim prošlim knjigama, ali nadam se da je 2021.godina moja, po tom pitanju.

Vi ste i pesnik. Koje dve knjige pesama (Mis mokre oči i Pesmarica Grbavih tangi) ste napisali i po čemu se one razlikuju međusobno?

Pesme sam pisao dugo (volim da kažem, još od prve neuzvraćene ljubavi), ali sam prvu knjigu objavio relativno kasno, nakon 18 godina. Njen naziv je „Mis mokre oči“ i ona je „best of“ svih mojih planiranih ali nikad objavljenih knjiga.

„Pesmarica Grbavih tangi“ je zbirka tekstova mog autorskog benda koji postoji od 2012.godine, u današnjem obliku. Iako nikad nije smatran pravim bendom, niti mojim glavnim zanimanjem, bend je uspeo da za šest godina postojanja otpeva preko 50 pesama, što je bio razlog da budu objedinjene u jednoj knjizi.

Razlika među ovim knjigama je u sentimentu koji je u slučaju Pesmarice šaljivijeg karaktera, dok kod Mis mokre oči ipak dominira ozbiljnija nota.

Vođa, lider, vokal i tekstopisac ste šaljivog rokenrol benda Grbave tange koji je imao svoje transformacije. Upoznajte Grbave tange sa našim čitaocima.

„Grbave Tange“ su nastale kao srećni incident. Trebalo je da budu skeč za „jednu noć“. Međutim, skeč je bio suviše dobar i nastavio je da postoji. Pomalo bezglavo, bez jasne agende i plana, bez ozbiljnosti ali sa mnogo srca i vernosti, koju pre svega dugujem mom saradniku broj jedan, Nenadu Jovanoviću, koji je sve moje tekstove obukao u muzičku košulju (pomalo ludačku).

Tange su pevale o tome zašto se ubio Kurt Kobejn, zašto hoću da poljubim Tanju Bošković, od Vranja do Zagreba smo vrištali „ubijam libido“ i „U tuđega tatka pogolema patka“. Sa dolaskom Nenada Apostolovića i Mihajla Vasiljevića bend dobija i ozbiljnije pesme kakve su „Nebo“ ili „Subota“ koje takođe imaju svoje fanove.

Voditelj ste na Radiju 202 i ključni saradnik emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“. Kako sve postižete?

Kao što reče porno režiser Slobodan Stanković, sve je naposletku posao, ako ga tako shvatiš. To nije negativna konstatacija, već svest o tome da moraš da budeš odgovoran, posvećen i vredan. Živimo u zemlji gde je imati posao retka stvar, a imati posao koji voliš je već domen naučne fantastike. Budući da sam dobio jako dobre karte, imam veliku odgovornost da partiju igram vredno. Ne zaboravimo da dolazim iz seljačko-radničke porodice koja me je naučila da na stolu imaš samo ono što sam zaradiš. Dobro, to i po koju pokojnu baku.

Na Radio Beogradu imate dve svoje emisije. Koje i kakve su to emisije?

Pandemija je poremetila i promenila mnogo toga pa i program Dvestadvojke. Ja trenutno vodim noćni program koji ide subotom od ponoći, kao i emisiju „Šta reče“, u duetu sa jednom od najboljih mladih voditeljki, Ivanom Vesić. Tu svakoga petka od 10h možete da čujete mnogo toga zanimljivog o jezičkim fenomenima a tu su i zanimljivosti iz ludog, belog sveta. Ponekad menjam kultnog Darka Kocjana u emisiji „Oblak u bermudama“, ali iskreno više uživam da budem slušalac te emisije, jer mi je to gušt već 20 godina.

Vi ste i stendap komičar. Koliko se danas u Srbiji i regionu ceni ta vrsta umenosti, talenta i zanata? Recite nam to Vi, direktno, iz prve ruke, što bi se reklo, jer je i to deo vašeg života.

„Stand up“ postoji u Srbiji već jednu deceniju. Za to vreme ta forma je dosegla izvesne zenite ali i granice, koje će pomeriti ali ne tako brzo. Čak i onaj ko ne prati stand up scenu svestan je koliko je teško biti u klubu, za vikend i terati ljude da te slušaju, i da to rade radije od slušanja muzike, ispijanja hektolitara piva, galame i spopadanja konobarica. Teško, zar ne?

Dobra stvar je što je stand up stekao svoje oaze fanova. Širom Balkana postoje gradovi u kojima se može nastupati, pa ponekad i zaraditi. Publika možda nije masovna, kakvu imaju pevači i glumci, ali je verna, i zna sve o stand up-u, tako da je naposletku lepo svaki put.

Koliko ste još knjiga do sada objavili? Mislim na prozna dela.

Kada biste mogli da vratite vreme unazad jednu deceniju, da li biste nešto promenili u poslovnom i privatnom planu?

Da mogu da vratim vreme napravio bih iste izbore kakve sma i napravio, ali bih promenio neke svoje osobine. Jednom rečenicom rečeno, naučio bih sebe mnogo ranije da budem snažan i da prihvatim realnost onakvu kakva ona jeste. Ja sam bio ubeđen da sam pametan i zreo (kao što veruju svi mladi). Ipak, tek u svojim 30-im sam video svet jasno a i sebe u njemu. Nadam se da nije kasno.