Mišo Joskić: Nisam od onih umetnika koji celi život rade jednu istu sliku

Za početak predstavite se našim čitaocoma.

Rođen sam u Doboju, BiH. Srednju likovnu školu zavrsio sam na Cetinju, nakon koje upisujem Fakultet Likovnih Umjetnosti, takodje na Cetinju, odsek Graficki dizajn. Oduvek me je zanimalo crtanje, slikanje, ilustracija i street art, kojim se uglavnom bavim pored oslikavanja enterijera. Izlagao sam samostalno u Podgorici i Novom Sadu. Živim i stvaram u Podgorici. Otac sam dva dečaka, Mata i Iva.

Kada ste počeli da se bavite street art-om?

Diplomirao sam graficki dizajn i njime sam se uglavnom i bavio, tj. od njega sam živeo, ali sam ipak najvise crtao, slikao i ilustrovao. Graffitti i street art su u to vreme bili slučajni ispadi.

Sve do  2017 godine kada sam uradio prvi ozbiljniji mural na većoj površini. Portret po narudžbini je bio u pitanju, a zatim još nekoliko poslova u kontinuitetu koji su podrazumevali slikanje na zidu na većim površinama. Tada sam odlučio da se skoncentrišem na zidove i veće formate, tako da poslednje četiri godine uglavnom to radim. Ova izlozba, tj. tri izlozbe na istu temu su delom bile rezultat prinudnog zatvaranja i jake želje da se izrazim.

Kako je nekad, a kako sada reaguje Vaša okolina na Vaše grafite?

Reakcije su uglavnom pozitivne, mada ima još dosta ljudi koji nemaju nikakav osećaj za umetnost i prići će da vas pitaju zašto crtam, imam li dozvolu, ko mi je dozvolio tu da ‘’šaram’’. Mislim da je to generalno nedostatak kulture na ovim prostorima, ali opet kažem ima sve više pozitivnih komentara.

Gde pronalazite inspiraciju?

Mnoge stvari me inspirišu. Nisam od onih umetnika koji celi život rade jednu istu sliku. Periodično se ‘’fiksiram’’ na određene teme i radim dok me drže. Volim da radim na temu zaštite životne sredine, uvek se rado odazovem na saradnju sa organizacijama koje se time bave. Poslednjih godinu, i više, dana aktuelna je bila pandemija tako da je na tu temu nastao najveći broj radova.

Možete li nam reći nešto više o Vašem novom projektu Brave New Normal i kakvu poruku šaljete publici?

Brave New Normal je naziv ciklusa koji je nastajao od marta 2020. godine pa sve do juna 2021. i inspirisan je svime što se dešavalo za to vreme, a vezano je za situaciju sa covid- om.

Pandemija, otuđenost, usmaljenost, strah, ekonomska kriza, lockdown, podložnost medijskoj manipulaciji, masovna histerija su teme ovog projekta i maskirni jurišnik koji se pojavljuje na većini slika kao njihov simbol.

Da li muzika ima uticaj na vas i kokretno koji to bendovi utiču na vas?

Muzika je uvek prisutna i dok radim uvek je u pozadini. Uvek sam voleo ‘’mračnu’’ estetiku i to se vidi, pogotovo u ovom ciklusu. Volim tvrđi zvuk, gitare i težinu. Ako me pitaš baš za bendove, Brigand je prvo što mi pada na pamet od domaćih bendova. Njih često slušam u poslednje vreme. Takvu atmosferu volim i na slikama, ali tu postoje i mnogi drugi pravci, nikad se ne držim istog.

Koja je knjiga uticala na vaš život?

Ima ih više. “Kosmička zmija DNK i poreklo znanja” od Jeremy Narby-ja. “Niko i ništa u Parizu i Londonu” – Džordž Orvel, “Elementarne čestice” Mišel Uelbek.

Vaša poruka mladim ljudima koji kreću vašim stopama?

Da slušaju sebe i ne prave kompromise sa stvarima u životu do kojih im je najviše stalo.