Mortal Kombat: Mi smo nakon prvog odlaganja datuma isplanirano naštelovali drugi datum da bude oko izbora, jer smo znali da će onda morati da se održi

Foto: Marko Ristić

Mortal Kombat je metal/pank bend iz Beograda, oformljen 2009. godine, baziran na tvrdom zvuku i provokativnim tekstovima, koji na satiričan način opisuju svoje viđenje modernog društva i okruženje u kome živimo. Poznati su i po svojim karakterističnim i atraktivnim živim nastupima, od kojih je najveći njihov godišnji koncert pod imenom “Antievrovizija” koji je postao tradicionalan. Do sada su objavili pet studijskih albuma. 

Dobitnici  su nagrade Asocijacije “Neki rok” za najbolji koncert godine za 2020. godinu i tim povodom razgovaramo sa Milošem Kričkovićem Krikijem, pevačem benda.

Iza nas je jedna prlično turbulentna i ružna godina. Kako je cela ova situacija uticala na Vaš rad?

Jedina korist od ove godine je inspiracija za poslednji singl koji smo nedavno objavili, “Zatvor”, osim toga, bukvalno smo mogli da je prespavamo.

Svi zajedno smo u svojevrsnoj borbi za očuvanje i unepređenje rock’n’roll kulture. Koja bi taktika, po Vašem mišljenju, bila najefikasnija da se ta borba i dobije?

A  što misliš da borba nije već dobijena? Novi žanrovi se pojave, naprave veliki bum i onda se brzo ugase, a rokenrol je večan. U rokenrolu, kada napraviš hit, slušaće se zauvek, dok ovi mučenici koji rade komercijalu, svake sezone moraju da naštancuju nešto novo jer će ih ljudi zaboraviti.

Kako vidite trenutnu rok scenu u Srbiji?

Ma ja sam uvek zadovoljan. Mnogi kukaju, ali budimo realni, imaš više rokenrol festivala nego bilo kojih drugih. Uspeh svakog našeg samostalnog koncerta progresivno raste svake godine. Ne žalimo se.

Asocijacija “Neki rok” puno polaže na tradiciju i kulturu našeg naroda. Da li stičete utisak da su naša tradicija, kultura i narodno stvaralaštvo gurnuti u stranu i da se na to obraća vrlo malo pažnje?

Moguće, ali mislim da je to situacija koja se dešava u celom svetu. Globalizam je uzeo maha. Čak i “naši” izvođači se više ne ponašaju kao “naši” jer su im tekstovi na engleskom. Kažu da im je lakše napisati tekst na engleskom, a da zvuči pevljivo, nego na srpskom. Iz tog razloga, ako već moram da slušam pesmu na engleskom, pre ću slušati autentičnu stvar koja zaista dolazi iz takvog govornog područja. Zamisli koliko bi bilo glupo da je Ramštajn na engleskom, a ne na nemačkom.

Da li Vam i koliko znače nagrade?

Zavisi kakva je nagrada i od koga je. Nezgodno mi je ovo pitanje, jer sa jedne strane ne želim da ispadnem nadobudan i nezahvalan, a sa druge strane ne želim da ispadnem neiskren. Prava nagrada je kada napraviš koncert i dođe ti puno ljudi i horski zapeva tvoju pesmu. Samo ona može nešto da ti znači jer je jedini realan pokazatelj da to što radiš, radiš trenutno kako treba. Sve ostalo je samo parče papira koje okačiš u dnevnu sobu da imaš čime da se pohvališ kada ti neko dođe u kuću. (smeh) Letos sam čuo za nekakav domaći “music awards”. Kategorije po kojima oni dodeljuju izmišljene nagrade su da se upišaš od smeha! Ako je nagrada lova, otišao bih da im je marnem sa zadovoljstvom, a ovako… Šta će mi njihovo priznanje? Ko su oni i gde su njihovi rezultati? (smeh)

11. Antievroviziju ste počeli dezinfekcijom publike u skladu sa preporukama kriznog štaba. Zbog čega je bila neuspešna? Da li zbog toga što ste sredstva nabavili od najboljeg ponuđača?

Kako je bilo neuspešno? Da li se bilo ko žalio da je dobio koronu na našem koncertu u junu? Ja nigde nisam pronašao takav komentar. Molim lepo! Koronu nisu dobili samo oni koji su prošli kroz dezinfekcioni proces nanašem nastupu, tako da nula bodova za Fajzer!

Ako nas je 2020. godina nečemu naučila, to je da je planiranje često jalova stvar. Uprkos tome čovek, kao metafizičko biće, stalno gleda u budućnost i pokušava da je organizuje i kontroliše. Kakvi su Vaši planovi za 2021. godinu?

Mi smo nakon prvog odlaganja datuma isplanirano naštelovali drugi datum da bude oko izbora, jer smo znali da će onda morati da se održi. Prc! Plan za 2021. je da sviramo ako bude moglo da se svira, a ako ne bude moglo, čekamo 2022. nama je lako, mi smo jedni od najmlađih izvođača na svakom festivalu, imamo vremena do penzije! (smeh)

U svojoj pripovetki “Mrtvo more” Radoje Domanović je, prilično dobro, opisao odnos naših ljudi prema umetnicima.  Kako je Vaša okolina reagovala kada ste počinjali da se bavite time čime se bavite? 

Pa svi su bili u fazonu, “šta se zamlaćuješ sa distorzijom, ako želiš da zaradiš od muzike, sviraj narodnjake”. Tu su oni pogrešili jer svi koji su tada počeli da sviraju narodnjake nisu se ovajdili zbog prevelike konkurencije, do ksmo mi pronašli prazan prostor u rokenrolu i napravili bum već sa prvim albumom. Zvuči kao da se zajebavam, ali ovo što govorim je zapravo sto posto istina. Sada je drugačije, ljudi nas prepoznaju na ulici zbog spotova, oni što su nas nekada sabotirali, sada nas tapšu po ramenu, Dejan Matić je to lepo objasnio u pesmi “Gde si bila kad sam bio niko”. (smeh)

Šta Vas je prijatno iznenadilo i ko su Vaši muzički favoriti u 2020. godini?

Iskreno, nisam dugo slušao novu muziku. Preslušavam neku staru koju sam propustio ranije.