Muzičarka Ana Stanić ispred SOKOJ-a predstavila izveštaj sa Generalne skupštine CISAC-a u Parizu

Delegacija SOKOJ-a, Organizacije muzičkih autora Srbije, prisustvovala je Generalnoj skupštini CISAC-a, važnom događaju koji je ove godine imao istorijski značaj  zbog obeležavanja ogromnog jubileja – 100. godišnjice postojanja CISAC-a i 175 godina francuskog SACEM-a i zbog otvaranja značajnih pitanja o budućnosti muzičke industrije u eri veštačke inteligencije – AI.

Međunarodna konfederacija društava autora i kompozitora (francuski: Confédération Internationale des Sociétés d’Auteurs et Compositeurs, CISAC) je međunarodna nevladina, neprofitna organizacija koja ima cilj zaštitu prava i promociju interesa stvaralaca širom sveta.

Organizacija se zalaže za snažnu pravnu zaštitu autorskih prava. U pitanju je najveća svetska međunarodna mreža autorskih društava, poznatih i kao organizacije za kolektivno upravljanje (CMO), društva za naplatu autorskih prava/tantijema, za naplatu ili organizacije za prava izvođenja (PRO).

Od 2024. godine, 227 autorskih društava iz 116 zemalja su članovi CISAC-a.

Zajedno, ova autorska društva predstavljaju muzičke izdavače i više od pet miliona stvaralaca i izdavača iz svih geografskih regiona i svih umetničkih oblasti (muzika, audiovizuelne umetnosti, drama, vizuelne umetnosti i književnost).

U 2023. godini, društva članice CISAC-a prikupila su 13,1 milijardu evra autorskih honorara sa svojih nacionalnih teritorija.

CISAC je osnovan u Francuskoj 1926. godine od strane 18 autorskih društava iz 18 evropskih zemalja, koja su u to vreme uglavnom predstavljala dramske umetnosti (dramske pisce i pozorišne reditelje).

Njegovo međunarodno sedište nalazi se u Neji sir Sen, Francuska, sa četiri regionalne kancelarije sa sedištem u Budimpešti, Mađarska (evropski poslovi), Santijagu, Čile (latinoamerički i karipski poslovi), Burkini Faso (afrički poslovi) i, od januara 2013. godine, Pekingu, Kina (azijsko-pacifički poslovi).

CISAC se finansira članarinom i ima tri zvanična jezika: engleski, francuski i španski.

Kao organizacija akreditovana je od strane UNESCO-a, Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), Saveta Evrope i Evropske zajednice.

SACEM je društvo autora, kompozitora i izdavača muzike – francusko profesionalno udruženje koje prikuplja uplate za prava umetnika i distribuira prava originalnim tekstopiscima, kompozitorima i muzičkim izdavačima.

SOKOJ je od 1956. godine član CISAC-a.

Detaljan osvrt na ključne trenutke i poruke sa ovog velikog i važnog skupa prenosi Ana Stanić, istaknuta pop kantautorka i članica Upravnog odbora SOKOJ-a.

Izveštaj sa Generalne skupštine CISAC-a

Najvažnija tačka ovog okupljanja, osim održavanja godišnje skupštine, proslave 100 godina CISAC-a i 175 godina SACEM-a, bila je priča o jedinstvenom trenutku u kome se cela planeta nalazi i posledicama koje koje veštačka inteligencija može da ima na celokupno buduće ljudsko stvaralaštvo, ukoliko se ne stavi u okvire zakona.

Privilegija je i čast slušati muzičke legende u emotivnim, dubokim i zabrinutim mislima o tome šta je suština kreacije čoveka, šta su najvažnije razlike između njegovog i stvaralaštva mašine i šta može da se desi ako se dozvoli AI kompanijama da rade po svom.

 Glasovi autora širom sveta

Muzika je svedočenje života, dokaz o proživljenom

Svečanu skupštinu otvorio je Björn Ulvaeus, legendarni suosnivač švedske pop grupe ABBA i dugogodišnji predsednik CISAC-a, koji je istakao da je muzika svedočenje života, dokaz o proživljenom, dokument patnje, bola i sreće iz kojih su proistekla muzička dela.

Po njemu je AI – mapa, ali ne teritorija, simbol, ni stvar. U redu je služiti se njom kao alatom, ali uz neophodnu zakonsku strukturu.

Mlada španska zvezda Vicco rekla je da pesme nisu samo sadržaj, već sve ono ljudsko proživljeno i da je privilegija stvarati svet u kome ljudi žele da se zadrže. Po Vicco – glavni zadatak je odlučiti šta će predstavljati ljudsku kreativnost u budućnosti i brine se koliko pesama neće biti napisano. 

Istorijske lekcije i institucionalna borba za autorska prava

 Prisutnima su se obratili i generalni direktor CISAC-a Gadi Oron, generalni direktor WIPO-a (Svetske organizacije za intelektualnu svojinu) Daren Tang, kao i predsednik Upravnog odbora CISAC-a Dean Ormston. Oni su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica, ukoliko izostane udružena i artikulisana reakcija, ali su istovremeno naglasili odlučnost da se na te izazove adekvatno odgovori.

 Podsetili su i na Roberta de Flera, francuskog scenaristu, koji je jedan od osnivača CISAC-a, i na njegovu borbu u još neuređenoj oblasti predstava sa početka 20. veka, na prvi zvučni film „Džez pevač“ iz 1927. godine, kada su se autori muzike pobunili, jer producenti filma nisu hteli da plate za korišćenje muzičkih dela, baš kao ni danas ne rade AI kompanije.

CISAC štiti pet miliona autora u celom svetu, koji moraju biti plaćeni za svoja dela, i kada se čitava kreativna industrija udruži, vlade će slušati. Takođe su podsetili i na važnost lokalnih kultura i glasova u eri globalnih platformi.

Mihály Ficsor, priznati stručnjak za internacionalno autorsko pravo, istakao je da nas kreativnost suštinski izdvaja kao ljudsku vrstu. On je podsetio prisutne na Skupštinu povodom 70 godina CISAC-a, nakon koje su usvojena dva ključna sporazuma (WIPO internet ugovori), te postavio pitanje: da li će nakon ove jubilarne, 100. skupštine biti donet sličan sporazum, koji bi tretirao korišćenja od strane AI kompanija, ili će autorsko pravo i dalje biti žrtvovano radi ekonomskog nadmetanja?

Čuveni muzičar Youssou N’Dour je pričao o tome koliko su mu važni tradicionalni lokalni instrumenti u pravljenju muzike i izrazio svoj čvrst stav da se mora pričati sa predstavnicima vlade i neprestano im objašnjavati da situacija sa veštačkom inteligencijom mora da se reguliše.

Youssou “Madjiguène” N’Dour je pevač, kompozitor, tekstopisac i političar, najpoznatiji po hit pesmi “Seven Seconds” /1994/ sa švedsko-engleskom pop zvezdom Neneh Chery.

Björn Ulvaeus, Foto: Romain Moriceau

Spontanost i nesavršenost nasuprot algoritmima

Simon Frangen, kompozitor klasične i filmske muzike i producent muzike za kolosalni i monumentalni tročasovni film „Titanik“ /1997/ Džejmsa Kamerona, naglasio je da ga upravo „pogrešne“ note čine onim što jeste, te se osvrnuo na sopstveni razvojni put ispunjen učenjem kroz greške i iskustvo.

U tom kontekstu zapitao se kako će novi producenti stasavati u eri veštačke inteligencije, u kojoj se greške gotovo ne dešavaju. Osvrnuo se i na to da mu je Džejms Kameron tražio da čuje svih 100 muzičara u orkestru kako sviraju, kao što i svaki glumac u scenama zaista glumi.

Italijanski muzičar Jakopo Etore pričao je iz pozicije nekoga ko komponuje muziku i piše tekst, a AI koristi kao alat za pravljenje aranžmana.

Britanska umetnica performansa Adelaide Damoah navela je da AI kompanije prave milijarde od delaž muzičara, da je to samo pohlepa i da mora da se zaustavi.

„Ako pravite sav taj novac od naših dela, znači da ona imaju vrednost, a ako imaju vrednost, onda morate i nas, stvaraoce tih dela da vrednujete“, smatra Adelaide Damoah.

Yvonne Chaka Chaka, poznata i kao Princeza Afrike, počela je da improvizuje na veliko iznenađenje prisutnih, da bi istakla kako je to nešto što AI nema – spontanost, i tražila da se ustanove državne politike uz kulturnu podršku kao protivotrov za ovu situaciju, u kojoj će ogroman broj muzičkih autora ostati bez prihoda.

Emma Rafovicz, članica Evropskog parlamenta, izazvala je buran aplauz tokom razgovora o svojoj velikoj spremnosti da se bori za kulturu i autorstvo. 

Pravila za AI nam ne oduzimaju slobodu, već nam je daju

U poslednjem panelu, direktorka SACEM-a, Sesil Rap-Veber, razgovarala je sa antologijskim francuskim kompozitorom i vizionarom, pionirom elektronske muzike – Žan Mišel Žarom, gde je podvukla da samo zato što je neko delo javno dostupno, ne znači da sme da se besplatno koristi.

Žan Mišel Žar je rekao da on lično nije nužno protiv AI i da je napredak tehnologije i zaslužan za civilizaciju kakvu danas imamo.

Slavni umetnik je dodao da su neophodna pravila, koja ne treba shvatiti kao ograničavanje slobode, već upravo kao davanje slobode da se nešto koristi, kao što nam vozačka dozvola daje slobodu da vozimo svoj auto i da nam niko to ne brani.

Francuski kompozitor i producent je uporedio današnju situaciju oko AI fenomena sa Divljim zapadom i sugerisao da cela stvar mora pod hitno da se reši.

Na kraju konferencije, svi govornici su ponovo izašli na binu i potpisali svečani dokument pod nazivom –  The Paris Commitment (Pariska deklaracija za zaštitu ljudske kreativnosti u eri veštačke inteligencije) koji sadrži 4 glavne tačke:

• Kreativnost je osnovni ljudski poduhvat i nastojanje i mora se aktivno štititi

• Inovacija mora da osnaži, a ne da oslabi vrednost autorstva

• Kolektivno ostvarivanje prava je esencijalno za pravedan i održiv kreativni ekosistem

• Vlade i zakonodavci moraju delovati da se zaštiti budućnost kreativnosti.

„Ono što je činjenica jeste da od AI kompanija i donosioca odluka i dalje nismo dobili konkretna, sistemska rešenja. Ipak, čuli smo nešto važnije i dragocenije – jedinstven, snažan i odlučan glas predstavnika muzičke industrije danas, koji jasno poručuju da se ne sme dozvoliti da razvoj nove tehnologije vodi u bezakonje“, napisala je Ana Stanić u svom izveštaju.

U tom kontekstu, CISAC planira da do kraja godine donese dokument sa smernicama za postupanje kolektivnih organizacija u oblasti veštačke inteligencije.

The Paris Commitment je otvoren za potpisivanje i podršku autora, kreativaca, organizacija i drugih pobornika kreativne industrije.  Tekst deklaracije i formular za potpisivanja dostupni su na sledećem linku: The Paris Commitment | CISAC.

SOKOJ je zaključio 103 bilateralna ugovora sa inostranim autorskim društvima o međusobnom zastupanju na bazi reciprociteta i to po osnovu prava javnog izvođenja i emitovanja muzičkih dela (61), kao i po osnovu prava mehaničke reprodukcije (42).

Na osnovu tih ugovora, SOKOJ na teritoriji Srbije zastupa celokupan svetski muzički repertoar, odnosno više od 4.000.000 inostranih autora.

22.06.2026.