Nebojša Maksimović: Rock ’n’ roll me je naučio da brže detektujem nepravdu i da uvek reagujem na nju čak i ako mi to reagovanje ne ide u prilog

Razgovarali smo sa Nebojšom Maksimovićem, doktorom klavira, profesorom i rock muzičarem.

Opiši nam se ukratko.

Ja sam još uvek ono isto dete koje je sa četiri godine, posle godinu dana sviranja klavira, pošlo u muzičku školu. I dan danas ostvarujem svoje želje i snove – da radim ono što umem i volim, to jest, da budem muzičar do kraja života.

Šta danas radi to dete, konkretno?

To dete od četiri godine sam i dalje zato što u tome što radim sam ostao do kraja iskren. Radim ono što volim da radim, a ne iz koristoljublja. Još uvek imam istu želju kao na početku mog bavljenja muzikom – da stvorim nešto što će iza mene ostati.

Reci nam nešto o tvom novom bendu “Checkpoint”

Okupili smo se iz želje da dobra muzika živi i dalje ali kroz mešavinu mnogih žanrova koji se stapaju u novu celinu. Iskustvo i staž muzičara koji čine bend garantuju da ćemo u tom pravcu nastaviti i vremenom biti još maštovitiji.

Kaži nam dalje planove benda “Checkpoint”

Nas četvorica (Nikola Čubrilo – gitara i vokal; Aleksandar Ilić – bas gitara; Ivan Rogošić – bubanj i vokal i ja na klavijaturama) smo odlučili, kada smo se okupili zimus pred samu pandemiju, da snimimo autorski album sa našom muzikom i da ga uživo prezentujemo. Za sada kako stvari stoje ćemo ga samo snimiti do kraja. Svakako ćemo uživati u svemu što budemo radili.

Koliko mediji mogu da smetaju u radu bendova umesto da koriste?

Masovni mediji uglavnom povlađuju najnižim ukusima u svakoj sferi života i dodatno ih, direktno i indirektno, podstiču. Autori u tom okruženju nemaju svoj prostor, stiče se utisak da nam i nisu potrebni. To važi kako za muzičare tako i za književnike i slikare. Između ostalog osvemu tome, to jest o umetniku izgubljenom u savremenom svetu masovnih medija, govore i neki od naših tekstova.

Dobro, ti kao prvi doktor klavira to smeš da kažeš, ali imaš li neki predlog kako se boriti protiv toga?

Masovni mediji, i sve što uz njih (u negativnom smislu o kome govorimo) ide, na mene ne mogu nikako da utiču jer na njih, osim u podrugljivom smislu, ni ne obraćam pažnju, odavno. Poručio bih deci da je obrazovanje i školovanje izuzetno važno, možda i više nego ikada pre. Ako ništa drugo, obrazovanje i školovanje obezbeđuju da ne moraš u nekom trenutku svog života da dođeš u situaciju da praviš kompletnu budalu od sebe za neke realno male, ili malo veće, pare koje ti se nude.

Tebi je muzika obrazovanje. Koja je muzika, van škole i fakulteta, uticala na tebe?

Mene je u žanrove van klasične muzike odveo u drugoj polovini osamdesetih godina album “Barcelona” Fredi Merkjurija i Monserat Kabalje. To je bio spoj klasične muzike i mnogih drugih žanrova a odveo me je do grupe Queen koja mi je i danas, bez dileme, najdraža rok grupa ikada. Naravno da je u to vreme, kada sam išao u osnovnu školu, rok bio u svom punom sjaju. Sećam se iz tog vremena svih aktuelnih izvodjača – Whitesnake, Deep Purple, Guns N Roses i drugih, kao i pop scene sa Duran Duran, Elton John-om i ostalima. Vremenom sam zavoleo i stariju generaciju kao što su: Led Zeppelin, Doors, Hendrix, Black Sabbath, Rolling Stones…Naravno, Pink Floyd je imao posebno mesto, pošto sam od detinjstva dobro znao engleski a i voleo sam i tad (a volim ga i danas) taj Monty Python-ovski otkačeni engleski humor i britku satiru. Recimo da bi mi zbog te vrste pogleda na svet i tematike njihovalbum “The Wall”, uz pomenutu “Barselonu” i recimo “Innuendo” od Queen, bio najdraži albumi ikada.

Koliko te bavljenje i dodir sa rock muzikom i kulturom čine empatičnim za svet oko tebe?

Mogu da kažem da me je to naučilo da brže detektujem razne vrste nepravde i da uvek reagujem na nju čak i ako mi to reagovanje ne ide u prilog. Svet je danas generalno prepun nepravdi – ekonomskih, političkih, možda ponajviše kulturno-estetskih, u smislu uniformnih kulturno-estetskih obrazaca u koje sve i svako mora da se uklopi ukoliko misli da bude prihvaćen u svojoj užoj i široj okolini. Trudim se da sebe pronađem na ispravnoj strani svega toga jer biti na ispravnoj strani je nešto što za mene nema cenu.

Pošto mi podržavamo razne organizacije koje se bave kvalitetom života, koji su to društveni problem za koje bi voleo da ih sutra nema?

Primitivizam na prvom mestu. Jedan opšti sveobuhvatni primitivizam. Jer, on rađa i siromaštvo (i duhovno i materijalno) i agresiju i komplekse i uskogrude vidike na svet i praktično svaku drugu boljku savremenog društva koje mogu da se setim. Zato i jeste toliki problem kada se taj primitivizam forsira u masovnim medijima jer onda neupućeni ljudi steknu utisak da takvih pojava ima više i da su u velikoj većini i da mogu da rade šta hoće i da sebe nameću kao model pozitivnog ponašanja. A nisu i ne mogu!

Pretpostavljam da u svojim tekstovima grupe “Checkpoint”  kritikuješ segmente društva. Koliko očekuješ da te ljudi razumeju? 

Tekstove sam pravio sa tendencijom da biram publiku. Za početak, tekstovi su na engleskom jeziku koji je jezik rock ’n’ roll-a. Tematski i stilski su bazirani na svim pojavama koje smo navodili malopre, bendovima od šezdesetih godina naovamo i naravno ličnim iskustvima i viđenjima. Muzika je namenjena svim čulima tako da u aktuelnoj situaciji planiramo da video-spotovima, intervjuima i (kada bude prilike) javnim nastupima pošaljemo pozitivnu poruku oko koje će se okupiti publika koju na ovaj način biramo.

Nebojša Maksimović je rođen 1979. godine u Beogradu. Sa dve godine je počeo da svira klavir, a sa četiri godine je primljen u muzičku školu “Slavenski” uklasuprof. Gordane Jovanović. Srednju muzičku školu “Mokranjac” završio je u klasi prof. Olge Jovanović 1994 godine kao najbolji učenik u generaciji. Iste godine, sa petnaest godina, primljen je na Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu u klasu prof. Mirjane Šuice-Babić. Diplomirao je 1999 godine sa nagradom za najbolji uspeh iz klavira na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nevene Popović a potom i magistrirao 2004 godine u istoj klasi sa najvišim ocenama. Magistrirao je i na Akademiji “Santa Cecilia” u Rimu kod prof. Serđa Pertikarolija 2006. godine sa najvišim ocenama kao stipendista Vlade Republike Italije. Završio je majstorske kurseve kod eminentnih pijanista i pedagoga Lazara Bermana, Đovani Umberto Batela, Serđa Pertikarolijai Nine Makarove. Oktobra 2009. godine, doktorirao je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nevene Popović odbranivši prvi umetnički doktorat na toj instituciji.

Tokom školovanja osvojio je mnogobrojne značajne nagrade u zemlji i inostranstvu, među kojima se izdvajaju prve nagrade na takmičenjima u Beogradu i u Nišu, dve treće nagrade na međunarodnom takmičenju u Rimu (1995. i 1998.), specijalna prva nagrada sa maksimalnim brojem bodova na međunarodnom takmičenju “Petar Konjović” u Beogradu 1997, treća nagrada na međunarodnom takmičenju u Atini 1999, prva nagrada na međunarodnom takmičenju EPTA 2001 godine u Beogradu, nagrada za najbolji koncert sezone u Galeriji SANU u Beogradu 2002 godine kao i veliki broj drugih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.

Javno nastupa od svoje četvrte godine na koncertima, kao i na radiju i televiziji za koje je načinio više trajnih snimaka. Održao je više stotina solističkih resitala i nastupao kao solista sa orkestrima u svim značajnim salama u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Italiji i Grčkoj (uključujući i celovečernje koncerte u velikoj sali Kolarčeve zadužbine, Sinagogi u Novom Sadu, Banskom Dvoru u Banjaluci, velikoj sali “Parco della musica” u Rimu i drugim) kao i na festivalima kao što su “Bemus”, “A tempo”, “Dimitrion” u Solunu, “Opera Barga” i “William Walton” u Italiji i mnogim drugim. Njegov snimak sa solističkog koncerta u velikoj sali Kolarčeve zadužbine je postao Hit godine na “Top listi klasične muzike Radio Beograda 2″za 2012. godinu i Hit nedelje u 2014. godini sa rekordnim brojem glasova u toj emisiji. Nastupio je na gala proslavi 150. godišnjice Beogradskog Univerziteta 2013. godine. Godine 2015, njegova izvodjenja su objavljena na cd izdanju časopisa “Muzika klasika” a 2016. godine izdaje cd “Klavirski virtuozitet”  za PGP-RTS sa delima Baha, Šopena, Lista, Skrjabina, Rahmanjinova i Horovica.

Bio je angažovan kao demonstrator na Fakultetu muzičke umetnosti od 2002. do 2006. godine, od 2006. do 2008. godine radio je kao profesor klavira u muzičkoj školi “Mokranjac” u Beogradu, od 2008. do 2009. godine je bio docent na Filološko umetničkom fakultetu u Kragujevcu, od 2009. do 2012. godine je bio nastavnik, od 2012. do 2019. docent, a sada je vanredni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.