O Gitarijadi i, malo više, o nama…

Onslaught

Demokratija nam je donela mnoge divne stvari. Najdivnije je, verovatno, to što je svaka budala dobila pravo da rekne nešto o bilo čemu. Makar nemali pojma o temi ta fela će glasno izneti ono što misli da misli, uprkos tome što je niko ne pita. Jer oni ne umeju da misle, oni ponavljaju ono što su već negde čuli. Društvene mreže i internet pojačavaju efekat jer budali daju prostor i druge budale koje će je složno podržati.

Kad već svaka budala ima pravo i prostor, zašto bih ja bio izuzetak. Odlučio sam da i ja nešto reknem pa kud puklo, da puklo.

Gledam šta se ovih dana piše o Gitarijadi, kako se lome koplja oko toga kakva je bila, da li se upokojila, ili je još živahna… I baš tu me hvata muka jer Gitarijadu mnogo volim. Za mene je Gitarijada simbol Zaječara i kad se kaže Gitarijada, ne pomislim ni na jednu drugu. Pomislim isključivo na Gitarijadu u Zaječaru. Praznik rokenrola koji prenosi taj plamen, evo već pola veka. Pokušaću da nabrojim zamerke i da odgovorim na njih, a ako nešto propustim, slobodno me opomenite pa ćemo poporaviti..

Ronnie Romero

-Ovo je najgora Gitarijada do ikada!

Nije! Ubedljivo najgora Gitarijada je 39. održana 2005. godine na Popovoj plaži u Zaječaru. Karta je te godine bila skupa, posećenost katastrofalna, a rok kamp su postavili u đubretu. Tu katastrofu će teško prevazići. Ubi nas slabo pamćenje…

-Ulaz na Gitarijadu treba da bude besplatan, a ulaznice su preskupe.

Koliko je meni poznato sve košta… Bina, izvođači, rasveta, ozvučenje, obezbeđenje, itd. Kupovina ulaznice mu tu dođe nešto kao participacija, posebno na Gitarijadi. Karta zaista nije bila skupa, 2000 dinara za 20 bendova je bagatela. To mu dođe 100 dinara po bendu, a to, složićete se i nije neka lova… Osim toga, uskoro je u Zaječaru koncert Ace Pejovića. Najjeftinija karta je 2400 dinara i skoro da je koncert rasprodat. Tako da, nemojte o tome da je karta skupa.

Dino Jelusić

-Piće i hrana su skupi na Gitarijadi.

Ako ste ikada bili na koncertu, ili na festivalu, znate da su cene pića više nego u kafićima. Ovde to nije bio slučaj. Konzumirao sam pivo pa ću o tome i pisati. Sve jedno da li je točeno, ili u limenci, pivo je koštalo 200 dinara. Drugim rečima, koštalo je manje nego da ste izašli u neki od gradskih kafića. Čak je i hrana, (pljeskavice, mekice, pomfit…) prodavana po cenama po kojima se i inače prodaje. Evidentno, ni ovaj prigovor ne drži vodu.

-Program je bio loš, hoćemo poznate bendove.

Jednom prilikom mi je drugar pričao o devojci koja nikad nije čula za bend Rolling Stones. Ne da ne zna ko su i šta sviraju. NIKAD NIJE ČULA! Za nju su Stonsi nepoznat bend… Šta hoću da kažem. To što ja ne znam za neki bend, ili nekog izvođača, ne znači da su oni nepoznati. Ovogodišnji program je stvarno bio odličan, ako uzmemo u obzir kako i za koje vreme je Gitarijada organizovana. Teško da je moglo bolje od ovoga. Na drugu stranu stvar ukusa i to što je dominirao tvrđi zvuk. To, zaista, nije za svakoga, ali su se oni koji to vole i razumeju sjajno proveli.

Bruno Mičetić

-Loša je organizacija Gitarijade.

Ovde dolazim na klizav teren, jer mi nije lako da odvojim neke stvari. Naime, doživeo sam Gitarijadu i iz ugla publike i iz ugla medija pa sam malo podeljen. Organizacija je zaista bila loša i o tome može da se priča. Sa druge strane, da li je to što mi je smetalo kao nekome iz medija, zaista bitno nekom ko je u publici. Nije. Ni malo. I mislim da je to stvarno važno. Uostalom svaka organizacija ima propuste. Onima koji su bili u foto pitu ovogodišnjeg Arsenala je to I više nego jasno. Ne opravdavam, samo navodim kao činjenicu.

Moram da pomenem bend Claymorean koji je, u skoro kompletnom sastavu, došao da gleda Gitarijadu. Ljudi su se proveli sjajno i oduševljeni su i Gitarijadom i programom i samim Zaječarom. To nisu neki klinci koji nisu nigde makli, nego bend koji pravi turneje po Evropi i iskusili su mnogo toga i znaju o čemu govore. Lično, verujem da im je bilo lepo. I siguran sam da će opet doći. Ko zna, možda i kao bend koji nastupa na Gitarijadi. Oni su i glavni “krivci” zbog čega ovo pišem.

Claymorean na Gitarijadi

Malo me je bilo i sramota zbog nekih pisanija po društvenim mrežama. Stekao sam utisak da se seiri zbog toga što je Gitarijada izgubila staru slavu. Za mene je ona bila i ostala praznik, čak i svečanost, ako hoćete. I, verovatno će uvek tako i ostati. Rastao sam uz nju. Stasavao. Čak I učestvovao sa bendom. Dvaput! Upoznavao ljude, družio se. Neke drage ljude srećem samo tu. Gitarijada je i, u dobroj meri, oblikovala ovo što sam danas i doprinela da se bavim ovim čime se bavim.

Prilično mi je neshvatljivo da se ljudi raduju i da ih zabavlja to što propada najveći simbol njihovog grada. Jer, da se ne lažemo, mnogi ne bi ni čuli za Zaječar da nije Gitarijade.
Ne mogu da ne volim Gitarijadu čak i da neki izvođač nije po mom ukusu. Ona bi trebalo da se voli bezuslovno, a ne samo kad nam tako odgovara. Izgleda da smo kao društvo ušli u čudnu spiralu pa se ponašamo kao dete koje voli majku samo kad nam kupi čokoladu, inače i ne baš.

Gus G

Važno je shvatiti da je na nama, rokerima obaveza da Gitarijadu sačuvamo. Posebno na zaječarskim rokerima. Jer ako mi ne vodimo računa o tome, ekipa će to razvući i srozavati sve više i više. Porazno je da godinama unazad ne postoji zaječarski bend u takmiarskom delu.

Ne znam… Pretpostavljam da stvari ne gledam realno i da idealizujem i previše očekujem od ove naše, rokerske zajednice. Ako tako nešto uopšte postoji. Moram da verujem da postoji, ne mogu drugačije. Ne smem.

Imamo nešto što traje pola veka i to bacamo u blato, gazimo i drago nam je zbog toga. Kad malo bolje razmislim, možda mi i ne zaslužujemo Gitarijadu. Ona, svakako zaslužuje više od nas, ovakvih kakvi smo.

Queen Sensation