Playdown – Paraliza sna

Ova četvorica umetnika nisu klinci! Ovo su krajnje ozbiljni ljudi i umetnici vanserijskog metaliziranog kalibra, nivoa, vrhunskog stila, žanrovskog usmerenja, tektonskih vibracija, bas četvorožičanih debelih gitara, rif gitarskih pasaža i gitarskih munjevitih solo deonica, koje isijavaju kao grom iz vedra neba i prže sve pred sobom – u najpozitivnijem smislu te reči, najkvalitetnijem smislu te reči i najboljoj skupini tih reči, plus setova bubnjeva i udaraca činela koje odzvanjaju ehom vekova najbolje moguće, prilično jasnih i konziciznih vokala Filipa Sima Kneževića, gruva, furije i euforije, koja traje u turbulenciji i vrtlogu – jezvog luna parka naše/ljudske/bačenosti u svet! Ovo su najblaže rečeno – brutalni – alfa mužjaci headbangers ball – junaci, nekadašnjeg, ponajboljeg i meni omiljenog, ali davno zaboravljenog i nikada više na TV ekranima ponovljenog, američkog MTV popularnog metaliziranog tripl – trash – trit serijala i Vanesa Warvik veštičjeg zlosluha, sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog, ali za ovu vrstu muzike – zlatnog i plodonosnog veka! To je slušljivo i vidljivo, uočljivo i primetno već od uvodne, otvarajuće numere na CD-u PARALIZA SNA! – zvučno tekstualnog dokumenta: DO AMBISA! Sa njima, bendom PLAYDOWN – nema šale! Muzička potka je moćna i više od toga, brza je, gabaritna, energična, čvrsta, dinamitna, bespoštedna – kako za same slušaoce i one površne i one pasionirane – tako i za njih same i njihove instrumente!

Oni, njih četvorica istinski veličanstvenih i sjajnih umetnika, bend: PLAYDOWN, su: Filip Simo Knežević – vokal, gitara; Marko Lomić – vokal, gitara; Bojan Mihajlović – bas gitara; Vladimir Lekić – bubanj.

Unekoliko se može reći da u numeri BES gitarski pasaži režu kao hiruškim skalpelom i palacju kao zmije otrovne svojim jezikom, a vokal deluje nešto melodičnije i komercijalnije i to shvatite samo i isključivo kao KVALITET PLUS!

Mora se podcrtati i privatno i javno pohvaliti – upravo kako ja to sada činim – izuzena instrumentalna kompakntnost ovog metal kvarteta i usviranost, sublimacija ideja, melodija, gitarskih solo deonica, razlaganja, pasaža, rif paljbi koji se sveukupno očituju u naslovu CD-a složene razaznatljivosti – PARALIZA SNA!

Pesma “U redu za sreću” je obrada aranđelovačkog benda Zašto da ne koji je bio finalista Zaječarske gitarijade devedesetih. Ona traje dugih, ubitačnih i moćnih, gabaritnih, vulkanskih, gromovitih, tektonskih, pet minuta i 29 sekundi!

Zvučna pozadina apsolutni svih osam pesama je izuzetno moćna, to je izuzetno blag pridev i epitet, ona ako mogu kroz jednu rogobatnu pesničku sliku da se izrazim, mogla bi da se opiše kao – pobesnelo krdo slonova i bikova koje sasvim uspešno krči divlju (pra)šumu za samo par trenutaka i ostavlja za sebe samu pustoš i tajac!

Numera KAMEN je istinski odlična! U svakom smislu i pogledu. Pravo je uživanje slušati je! Ostavlja i pesnika bez teksta pa će i tastatura računara kod nje ostati nezaposlena! Ovu pesmu zaista treba čuti i doživeti! Kuva se vulkan u grudima sve više kako se pesmi bliži kraju kao proključali ekspres lonac!

Ključna pesma albuma PARALIZA SNA, potpisnika ove CD recenzije, benda PLAYDOWN i u isto vreme lični favorit- definitivno i u svakom smislu te reči jeste – numera RAT – peta po redu narezana na kružnim putanjama ove kompaktne diskete i u izvođenju ove kompaktne četvorice PRIJATELJA UMETNOSTI BORBENOG DUHA, ČVRSTIH NOTA, HRABRIH I INTELIGENTNIH LIRIČKIH TEMATSKIH ODABIRA koji svojim odvažnim pristupom zadatim temama, pesmama i muzičkim i sviračkim znanjem, kvalitetima i umećem, jednim dobro odmerenim i rezantnim nokaut udarcem (CD ALBUMOM PARALIZA SNA!!!) razbijaju sve do sada uspostavljene konvencije, na paramparčad, ustoličavajući svoje i uspostavljajući na snagu svoja pravila i zakone! Svoju slobodu izbora, prava govora, ponašanja i ophođenja, na kraju krajeva i muziciranja i umetničkog delovanja i opstanka na srpskoj i regionalnoj sceni i subkulturnoj ponudi današnjice 21. veka muzičke popularne andergraund, komercijalne, mejnstrim, eksperimentalne i svake druge opcije, kakve oni hoće i vole i kakve vi poštovani čitaoci volite i očekujete da čujete i prihvatite, ili odbacite.

U gorepomenutoj pesmi RAT kao gost se pojavljuje Aca Krčulj, pevač grupa Ksant i Cauntignition!

Za snimanje, miks i master je bio zadužen Filip Simo Knežević. Sam album kao i pesma Do ambisa je tematski fokusirana na svakodnevnu borbu čoveka sa sobom i situacijama koje nameće život.

Tekstualni video za čiji dizajn i vizuelizaciju je zadužen Vladimir Lekić je najava i uvod za album Paraliza sna na kom se nalazi sedam autorskih pesama i jedna obrada aranđelovačkog benda Zašto da ne? koji je sniman u periodu april 2020. – jun 2021. u studiju 22 u Aranđelovcu.

Moja je dužnost da vam preoručim nova strujanja i vibracije na domaćoj srpskoj i regionalnoj sceni, a sastav PLAYDOWN u svakom smislu zaslužuje vašu pažnju, poverenje i nabavku CD-a, ili bar odlazak na njihov koncertni nastup i promociju ovih studijskih snimaka uživo, što i jeste najbolja opcija!

Mada ovde sumnji nema!

PLAYDOWN bend sviraju uzvišeno, gordo, ponosno, sigurno, ka nebu i visinama, a ne na dole i ne ka dnu. Oni preziru dno i kada pevaju o dnu i ambisu! Oni su protiv toga! U pitanju je kontrateža, kontraefekat!

PLAYDOWN bend su samo surovo realni, a istina boli, zato i njihov gruv bučno boli negde na razmeđi Megadeth, Korn, Sepulture i sličnih opijata starog i modernog doba! I najsvetlijih momenata karijera pomenutih veličina uprkos njima kao eventualnim uzorima- uspevši da steknu, zadrže i istaknu svoj lični, osobeni i grupni autorski, bendovski PLAYDOWN pečat što i jeste najveće bogatstvo i najplemenitija stvar u svemu –i otklanja sve paralize i budi iz najdubljeg sna!

Otvorite umorne i usnule oči – krvave su znam – nije ni čudo – poslušajte CD grupe Playdown – nećete se pokajati!

Ja nisam! Ja nisam spavao celu, celcatu noć slušajući i preslušavajući na opciji – repeat – ovaj CD !

Mislim da sam privilegovan što sam prvi recenzent u Srbiji koji ga je dobio na recenziranje i veliko hvala izuzetno kulturnom, elokventnom i učtivnom i poslovnom, vokalu i gitaristi Filipu Simi Kneževiću što mi je učinio tu čast, privilegiju i posebno zadovoljstvo i odabrao baš mene, Milana B. Popovića, a ne neke druge, recimo starije i daleko iskusnije rokenrol regionalne CD recenzente, medijski napumpanije i daleko imenom i prezimenom zvučnije i poznatije od mene, ali umetnički, muzički autorski, diskografski, i poetski i impresionistički uskraćenijim od mene (Bogu dragom hvala na tom daru koji samo ja imam od svih rokenrol CD recenzenata na Balkanu!), da baš ja, moja malenkost prvi napišem, pre svih njih, recenziju CD-a grupe: PLAYDOWN – ekskluzivno i premijerno i predpremijerno!

Ja to sa posebnim zadovoljstvom, elanom, lakoćom i bez ikakvog napora – jer su me dela –svih osam pesama na CD-u PARALIZA SNA, hard/metal/nu metal/brutal metal, grupe PLAYDOWN, uz pomoć mojih sestara i ikona muza, boginja umetnosti, koje tako volim i poštujem, jako i izuzetno inspirisale – tako da rečenica za rečenicom klizi sama od sebe!

Mogao bih ja ovako do jutra, ali mora i da se ide i na posao, da se zaradi neka crkavica da se plati struja, voda, infostan, i MTS BOX paket. Ovo, ova recenzija i ovaj CD, ove pesme i ova umetnost -PLAYDOWN, je ljubav, ovo je srce, ovo je duša. Ovo je sve(t)! Ovo je život moj!

Bravo!

Maestralan, izuzetno brutalan, a u isto vreme vokalno i produkcijski prijatan, slušljiv i prihvatljiv studijski umetnički kristalno jasan! Bar za moje pojmove, ukus i stomak!

Što se mene tiče, ako moram da ga baš nekom ocenom ocenim: kad je već, kao što napisah, maestralan, u tom smislu i kontekstu, sledstveno tome, pripada mu jedna zaslužena – velika akademska desetka!