Zoran Stojković

Fotografijom sam počeo da se zanimam sredinom 90ih. Otkrio sam očevu Praktiku PLC3 kojom mi se otvorio jedan potpuno novi svet. Malo sam se zanimao time, razvijao filmove, izrađivao fotografije na papiru i to je otprilike bilo to – tek upoznavanje. Shvatio sam da bi bilo kakvo ozbljnije bavljenje time zahtevalo dosta novčanih sredstava. 

Nakon toga sledi jedna pauza od 7-8  godina (uz povremeno korišćenje filmske aparature radi fotografisanja društva) da bi se ponovna ljubav rasplamsala 2004. nabavkom svog prvog digitalnog kompakta Fuji. Par godina igranja njime, uozbiljavanje i upgrade na Fujijev jači model i otkrivanje potpuno nove teme – koncertna fotografija. To je bilo 2006. pa 2007. i tako dalje – profilisanje i razvijanje mog današnjeg primarnog pravca u fotografiji. Bajkerijade, BeerFestovi, razni drugi festivali, solo nastupi, rok klubovi, ogroman niz svih mogućih koncertnih dešavanja i svih poznatih i nepoznatih muzičara i bendova. 

Dodatna zanimljivost u svemu je da sam zapravo još 21. jula 1990. imao svoju prvu koncertnu aktivnost. Očevim još starijim fotoaparatom od Praktike (Altix, ne sećam se modela) sam pokušao da ovekovečim nastup Alice Coopera na BG sajmu. Ali od tih fotografija nema ništa – volja i želja za desetku, znanje i iskustvo za dvojku, rezultat nema ga.

 Sve u svemu, koncertna fotografija mi je glavna tema. Večita igra svetlosti/mraka, energije, spontanih i neponovljivih scena, trenutaka, emocija… Sve na jednom mestu u isto vreme.