Promocija knjige Duška Antonića 12. januara u Akademiji 28

Nakon godina mukotrpnog i predanog rada jedan od najpoznatijih ex Yu rok novinara Duško Antonić pred samu Novu godinu konačno je, u saradnji sa izdavačkom kućom Take It Or Leave It Books tržištu ponudio kapitalno delo “KAKO (NI)JE PROPAO ROKENROL U SRBIJI + 100 NAJBOLJIH SRPSKIH ALBUMA OD RASPADA SFRJ” čija beogradska promocija će biti održana u Akademiji 28, 12. januara u 18 časova.

Osim autora na promociji će govoriti i Branimir Bane Lokner, Branko Rogošić i Aleksandar Petrović – Aca Seltik, četvorka koja je na neki način odgovorna za ideju o nastanku ove knjige kroz organizaciju zajedničkih tribina “Za spas rokenrola u Srbiji”.

Prva promocija knjige održana je pre Nove godine u Novom Sadu, a sledeća je za 18. januar zakazana u Vrnjačkoj Banji.

U prvom delu knjige pokušao sam da iz raznih uglova analiziram šta nam se sve dešavalo od raspada Jugoslavije, koja je imala jednu od najjačih rok-scena u Evropi, i kako je sve to uticalo na rok-scenu i sveopštu kulturu u njoj. Uprkos svim mogućim negativnim okolnostima (ratovi, sankcije, hiperinflacija, besparica, piraterija, kriminal, korupcija, nezainteresovanost medija i države…) uz neke pozitivne primere i “čuvare vatre”, rokenrol je, naviknut na gerilsku borbu, preživeo. Dokaz toga je drugi deo knjige u kom je 57 rok-novinara, kulturnih analitičara, pisaca i umetnika raznih generacija, kojima je rok-kultura zajedničko opredeljenje, napravilo svoje liste od po 20 najboljih albuma (ukupno je pomenuto više od 500 albuma) u periodu od četvrt veka (od 1992. do 2017. godine). Od svih njih zajedno sačinjena je konačna lista od 100 NAJBOLJIH SRPSKIH ALBUMA OD RASPADA SFRJ. Osim 100 najboljih albuma sa slikama omota i fotografijama izvođača, koje je napravilo dvadesetak ponajboljih srpkih rok-fotografa, objavljene su i sve pojedinačne liste, sa kratkim biografijama onih koji su ih sačinili i njihovim obrazloženjima za po njima najbolje albume.

Kao BONUS u knjizi je, pozivanjem na “predistoriju”, objavljena i lista 100 najboljih srpskih albuma iz perioda SFRJ (prema anketi iz knjige YU 100 najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike) sa slikama omota albuma koji su u pomenutoj knjizi ostali “ispod crte”.

Na kraju, pošto se anketa odnosila na albume objavljene zaključno sa 2017. godinom, a prema izboru na raznim rok-portalima, pomenuta su i 24 značajna albuma nastala u periodu posle toga, koji nisu bili tretirani u anketi.

U knjizi je objavljeno 440 fotografija i ilustracija (omota albuma), a jedan od razloga njenog kašnjenja je upravo želja da to bude vrhunski štampano i opremljeno.

Knjiga ima 300 strana, formata 21 X 21 cm, štampana je u punom koloru, na najkvalitetnijem papiru i u tvrdom povezu.

Promocija u Novom Sadu; Foto: Marina Pešić

Duško Antonić rođen je u Beogradu 1953. godine i diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Kao rođeni Zvezdarac za lokalni opštinski list počeo je da piše još u vreme studija, pa je tu dobio i prvo radno mesto, na kom će, „doguravši“ do uredničkog mesta, ostati 15 godina.

„Specijalizacija“ za lokalnu štampu doneće mu kasnije mesto urednika i šefa Službe za informisanje u „Savskom vencu“ , gde će nekoliko godina biti zadužen i za kulturu i nakon 17 godina dočekati i penziju 2018. godine. Između ta dva posla radio je u Domu kulture „Vuk Karadžić“ u kom je bio jedan od osnivača Teatra „Kult“, direktor produkcije i producent njegovih prvih sedam predstava, od kojih su najveći uspeh postigle „Tamna je noć“ (Aleksandar Popović – Egon Savin) i „Oksimoron“ (Svetislav Basara – Dejan Mijač“), a svojim posebnim doprinosom smatra to što je za svaku predstavu angažovao poznata (rokerska) imena da rade muziku (Bora Đorđević, Rambo Amadeus, Ksenija Zečević, Bane Krstić, Ljuba Ninković…) i za svaku predstavu uradio soundtrack sa muzikom snimljenom na tada aktuelne muzičke kasete. Nakon toga, pišući o popularnoj kulturi, tri godine provodi u redakciji Radio TV revije koju napušta kad ovaj list postaje podlistak „Politike“, a on prelazi u samostalne novinare, orijentišući se uglavnom na pisanje knjiga i saradnju sa školama i sportskim klubovima na Zvezdari.

Radeći kao novinar i urednik u nekoliko redakcija, a sarađujući sa desetinama njih, u životu je objavio hiljade tekstova na razne teme i za razne listove i časopise. Do sada je objavio 26 knjiga (od čega šest monografija) na teme iz kulture, školstva, sporta, istorije Zvezdare i Beograda, rok muzike…

Široj javnosti najpoznatije su knjige „YU 100 najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike“ (zajedno sa Danilom Štrpcem), „Vek fudbala na Zvezdari“, „Nostalgične priče o pločama“, dve monografije SD „Radnički“ i druge, a za temu o kojoj je ovde reč zanimljiva je i knjiga „Zvezdarska majska bajka“ u kojoj je obradio akcije i manifestacije koje su se decenijama, tokom maja meseca, dešavale između Prvog maja (praznika radničke klase) i Dana mladosti (praznika jugoslovenske omladine). Jedno vreme bio je „opsednut“ likom i delom Luke Ćelovića, najvećeg srpskog dobrotvora, kome je posvetio više tekstova i priča, feljton u „Ilustrovanoj politici“, organizovao izložbu i predavanje o njemu u Manakovoj kući i Kući kralja Petra. U nekoliko navrata, zajedno sa prijateljima iz rok-sfere (Branko Rogošić, Bane Lokner i Aca Seltik) organizovao je rok-tribinu na temu „Kako je, zašto je (i da li je) propao rokenrol u Srbiji i šta da (u)radimo da mu pomognemo“.

Pored dve knjige i mnoštva tekstova iz sfere rok-kulture za razne listove, široj javnosti poznata je i izložba „Počeci rokenrola u Beogradu“ koju je 2011. godine, uz pomoć Pece Popovića i drugih prijatelja, kao autor organizovao u Kući kralja Petra. Ipak, ako bi, pored nekih od pomenutih poslova, trebalo da izdvoji po mnogo čemu najznačajniji posao iz svoje „karijere“, onda je to Savskovenački Urban Fest – SVURF, festival za decu i omladinu, koji je po uzoru na „Zvezdarijadu“ i slične omladinske festivale iz vremena SFRJ, osmislio i, uz pomoć prijatelja i saradnika, organizovao devet puta, počev od 2007. godine, u tri oblasti: rok-muzika, pozorište i likovna umetnost. Kroz tih devet godina na SVURF-u je godišnje učestvovalo po nekoliko stotina mladih, u (prosečno) tridesetak mahom osnovačkih i srednjoškolskih bendova (ali i starijih), dvadesetak pozorišnih predstava i stotinak likovnih radova. Osim za prvo izdanje festivala, u koji su se kasnije uključivali i mladi iz celog Beograda i drugih gradova, sa svakog narednog izdavao je (i kao urednik potpisivao) CD i DVD, kao i katalog svih izloženih radova, na kojima su zabeleženi najčešće prvi nastupi ovih mladih talenata.

Na srpskoj kulturnoj sceni danas je prisutno stotine ondašnjih „klinaca“ koji su svoje prve nastupe imali na SVURF-u, a sad su članovi „ozbiljnih“ bendova, završili su umetničke akademije, snimaju svoje prve filmove, režiraju predstave u beogradskim pozorištima, ili igraju u njima, imaju samostalne izložbe i … budućnost su srpske kulture. Jubilarni „Deseti SVURF“ nije održan, jer ga je ukinula nova bahata naprednjačka vlast na Savskom vencu, pa će to verovatno biti i naziv njegove buduće knjige.

Knjiga se po promotivnoj ceni od 1.200 dinara može naručiti direktno od autora, a u Beogradu je za sada ima u knjižari “Dallas Records”-a i u Novom Sadu u knjižari “Bulevar”.

Duško Antonić

Ruže Jovanović 57, 11162 Beograd

ž.r. 205900100660795034

Za sva detaljnija objašnjenja, informacije i dogovore javite mi se preko fejsbuka, na 

E mail duskoantonic@gmail.com ili na telefon 064/861-60-63.

10.01.2022.