Rodoljub Stojanović – Multimedia Music: Nema uspeha bez zajedničkog rada. Pojedinac kao samostalna delatnost više nema budućnost

Foto: promo

Izdavačka kuća Multimedia Music se bavi izdavanjem, objavljivanjem i promocijom autorskih dela iz oblasti muzičke umetnosti, kao i autorskim i srodnim pravom i licenciranjem muzike. Od 2009. godine ima važnu ulogu u razvoju domaće i regionalne diskografije.

Pored izdavaštva, Multimedia Music je zastupnik, distributer i prodavac muzickih izdanja svetskih i domaćih etiketa : Sony Music, Aquarius Records, Menart, Universal Music, IRMA, RCA Records, Sony Music Nashville, Verity Gospel, Epic Records, Columbia Records, Arista Nashville, Mascom-Warner music…

O svojoj delatnosti i uspesima Rodoljub Stojanović kaže: “Ove godine dve firme u kojima sam dirketor i vlasnik su dobile nagrade. Multimedia Music je dobila dve nagrade od Asocijacije za očuvanje i unaprađenje rok kulture “Neki rok” i od Udruženja muzičara Jazz, Zabavne i Rok muzike za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva iz ove oblasti.

Druga moja frima Ricom Publishing je, kao zastupnik Univesal Music Publishinga, primila nagradu za najboljeg publishera UMPG  u Češkoj republici od OSA kolektivne organizacije za prikupljanje naknade za autore. Na sve ove nagrade smo veoma ponosni, jer one predstavljaju dugogodišnji posvećen rad celog tima ljudi koji radi na svim poslovima.

Ono što nas mozda razlikuje od drugih je znanje koje smo stekli učeći ovaj posao od najboljih na svetu.  Posevećenost poslu je pravi način da to znanje primenite čak i na tržištima čija je ekonomska moć slabija od drugih iz Evrope.

Kad imate sistem koji ste razvili i kad vam se otvore vrata kao što se nama desilo sa Češkom onda tek dobijete potvrdu da je to ispravan put.”

Dobitnici su nagrade Asocijacije “Neki rok” za izdavača godine za 2020. godinu i tim povodom razgovaramo sa vlasnikom firme Rodoljubom Stojanovićem.

Iza nas je jedna prlično turbulentna i ružna godina. Kako je cela ova situacija uticala na Vaš rad?

Godina iza nas je užasna, brzo ćemo je zaboraviti nadamo se… S obzirom da je početak godine i da radimo završne obračune, još uvek je teško reći kako je uticala u finasijskom smislu. To će vreme pokazati kako je zaista uticala na naš rad… Kad malo bolje razmislim, zbog objektivnih okolnosti nisu nam dali da radimo… Pa je najbolje da ovu godinu zaboravimo.

Svi zajedno smo u svojevrsnoj borbi za očuvanje i unepređenje rock’n’roll kulture. Koja bi taktika, po Vašem mišljenju, bila najefikasnija da se ta borba i dobije?

U svet rok kulture moramo da uvedemo što više mladih obrazovanih ljudi, mi imamo veoma lošu statistiku obrazovanja muzičara. Većina njih nema ni osnovno muzičko obrazovanje, a da ne govorimo o srednjem, ili akademskom muzičkom obrazovanju. Retki su izuzeci. Sa druge strane kreatvini stvaralac jeste obrazovan u smislu opšte kulture i akademskog obrazovanja, da me ne shvatite pogresno. Po našoj preporuci oni bi ipak trebalo da angazuje profesionalce, koji će im pomoći da delo budeprofesionalno uobličeno i muzički pismeno. Da bi se to desilo treblo bi da zaborave “soliranje” i da učestvuju u organizovanom sistemu muzičke inudstrije. Zato su muzičari na zapadu uspešni, zato što su deo sistema. Niko od njih ne snima kod kuće nasvom pc računaru album, ne izbacuje samostalno na Youtube, itd… Deo su sistema koji zna kako se to radi i kako uvećava vrednost njihovog dela. Iz prakse govorim da se pokazalo da većina samoukih muzičara kod nas to ne zna da radi.

Niti im je produkcija dobra, niti znaju kako funkcionišu digitalne platforme. Dakle zaključak odgovora je da svako treba da radi svoj posao. Nema uspeha bez zajedničkog rada. Pojedinac kao samostalna delatnost više nema budućnost.

Kako vidite trenutnu rok scenu u Srbiji?

Ne vidim je! Nema organizovane rok scene. Postoje elementi scene,  ali ne i organizacija. Autori, bendovi, menadžeri, vlasnici klubova, svi “soliraju” svako radi sam za sebe i neće obaveze, organizacija podrazumeva obaveze. Pošto se većina njih bavi amaterski poslom njih ne zanimaju obaveze. Samim tim rok scena je prepuštena sama sebi, to što neki od pojedinaca ima uspeh, to je zahvaljujući tome što su deo nekog sistema. Rok scena mora da bude  deo muzičke industrije, kada rok bendovi to budu razumeli sve će krenuti napred, biće više svirki, vise gostovanja, veća prodaja CD, LP i digitlanih izdanja.

Asocijacija “Neki rok” puno polaže na tradiciju i kulturu našeg naroda. Da li stičete utisak da su naša tradicija, kultura i narodno stvaralaštvo gurnuti u stranu i da se na to obraća vrlo malo pažnje?

Grupa pojedinaca, muzičkih grupa, pevača, intepretatora i diskografskih kuća kao i asocijacija veoma lepo rade na razvoju našeg kulturnog stvaralaštva. Problem koji lociram je, ponovo, u “soliranju”. Ne postoji jedna tačka koja bi objedinila sve ovo i koja bi pred državom imala jasan stav da im treba pomoć.

Deo kulturno-političkog sistema  ne prepoznaje ovu vrstu muzike kao bitnu, jer se bave drugim pitanjima. Oni muziku vide kao zabavu, a ne kao kulturu. Njima je suviše komplikovano da rade sa pojedincima koji svako za sebe ima neke svoje zahteve i prohteve. Kod estrandih umetnika to završava sistem menadžera i njhovih produkcija i oni to zovu“zabava za narod”! Njihova pojava je da uveseljava narod i za to bude adekvatno plaćena. Npr. njih ne zanima ko pre i posle njih nastupa na bini! Njih ne zanima kakvo je ozvučenje i rasveta. Njihovo je da se pojave uvesele narod i to je zato jednostavno za “političku elitu” da se prikloni zabavi, a kultura… e to će neko drugi ko o tome nešto zna… a kada … videcemo …

Da li Vam i koliko znače nagrade?

Nagrade puno znače, jer drugi ljudi prepoznaju da se razlikujete u moru drugih i da je vaš rad ovekovečen i postavljen na značajno mesto u ovom haosu naših života. Po tome se razlikujete od ostalih, svaka nagrada, ne samo da daje prizanje za dotadašnji rad, već i nadu, a budi veru da ste na pravom putu i da vaš rad nije uzaludan.

Kroz istoriju se dešavalo da umetnici dobiju polet i inspiraciju za rad baš kad su teški uslovi. Kako je na izdavaštvo rok muzike uticala ova pandemija?

Evo čekamo da vidimo, izdavaštvo je stalo kao i sve drugo. Mi smo uspeli kao firma da objavimo nekoliko izadanja u 2020, ali zahvaljujući tome što smo te projekte dogovorili u 2019. ili početkom 2020. i da ne zaboravimo, zahvaljujući omoći SOKOJ-a I OFPS-a, kolektivnih organizacija koje su izašle u susret i nama i autorima pa su sufinasirali deo tih izdanja.

Ako nas je 2020. godina nečemu naučila, to je da je planiranje često jalova stvar. Uprkos tome čovek, kao metafizičko biće, stalno gleda u budućnost i pokušava da je organizuje i kontroliše. Kakvi su Vaši planovi za 2021. godinu?

Naši planovi su treutno na stand by kad je klasična diskografija u pitanju, jer čekamo razvoj situacije. Globalno gledano, makroekonoski uništsavaju i nestaju mnoge korporacije i nestaju mnogi poslovi, a još nismo u prilici da vidimo i sagledamo šta je trenutno na mikorekonmskom nivou i pitanje je šta će se dešavati. Mnogo ljudi iz naše industirije je na ivici egzistencije. Sačekaćemo još koji mesec pa ćemo videti. Evo pre nekoliko dana smo objavili novi album Voodoo Popeye & Jovana Petrovića, ugovorena su još neka izdanja koja ćemo sigurno završiti ovog proleća. Šta će se dešavati do kraja godine, videćemo. Ono što je izvesno da smo ušli u dva nova projekta vezano za digtalnu eru i da su oba projekta najava za nešto novo i za nešto drugačije u svetu diskografije, da ćemo se baviti više audio-vizualnim formatima koji promovišu rok kuluturu i daju novu dimanziju proizvodnji sadrzaja. O tome tokom narednih meseci kad pustimo u rad oba projekta.

U svojoj pripovetki “Mrtvo more” Radoje Domanović je, prilično dobro, opisao odnos naših ljudi prema umetnicima.  Kako je Vaša okolina reagovala kada ste počinjali da se bavite time čime se bavite? 

Moja okolina je bila malo zbunjena, ali sa godinama, kako je uspeh počeo da se ređa, shvatili su da je to ono sto ja želim da radim i da imaju puno poverenje u mene da neću otići “stranputicom”.

Moj odnos prema poslu od početka je bio profesionalan i nijednog trenutka nikoga nisam izneverio. Drugo, veoma malo ljudi zna da sam ja muzički pismen i da sam išao u nižu muzičku školu, da sam svirao klavir, kao i da sam upisao muzičku školu za solo pevanje. Nažalost nisam taj proces završio i veoma mi je žao danas zbog toga.

Šta Vas je prijatno iznenadilo i ko su Vaši muzički favoriti u 2020. godini?

Iznenadio me je album grupe NBG koji je takođe proglašen albumom godine od strane vaše asocijacije. Momke jedva čekam da vidim i čujem uživo, jer je album zaista odličan! Očekujem od njih puno dobrih svirki kad se sve ovo završi sa pandemijom.

Vama želim još puno godina postojanja, puno ovako dobro izabranih nagrada i da i mi kao firma doprinesemo radu vaše asocijacije.

Hvala celom timu sa koji mradim, hvalaVama!