Saša Baša intervju povodom novog spota i nastupa na Munzik festu

Foto: promo

Novi, osmi singl sa albuma Trizofrenija je izašao recite nam nešto o spotu i pesmi?

Veliki pozdrav svim čitaocima! Spot smo uradili jako brzo, za dva dana. Koristili smo neki “gerilski pristup” radu što je rezultiralo ovako spontanom spotu i mislim da smo uradili pravu stvar. Pod gerilskim pristupom podrazumevam rad bez konkretnog plana kako će spot biti režiran i rediteljsku palicu sam prepustio Milanu Živkoviću koji je kroz svoj autentični pristup fotografiji uradio veliki posao. On je uradio i montažu i kolor, a za produkciju i organizaciju rada je bio zadužen Marko Jahura.

Što se pesme tiče, ona je dobila svoju finalnu verziju kada i “Elektroljubav” i izašla je u poslednjoj trilogiji mog debi albuma “Trizofrenija”.

Autorski trio te pesme činimo Lazar Pantelić, Aleksa Stanković i ja. Aleksa i ja smo uradili aranžman za pesmu, a on ju je nakon toga producirao i dobili smo tu poslednju verziju koja je, po mom mišljenju, bila najbolja verzija pesme, a bilo ih je bar četiri.

Uporedo sa promocijom pesama sa prvog albuma radite i na drugom albumu. Dokle je stigao taj proces?

Proces se odvija veoma brzo. Čak brže nego što sam planirao, a razlog za to je, po svemu sudeći, dobro uigrana autorsko-aranžerska ekipa sa kojom radim. Za dve pesme aranžersku i koautorsku palicu preuzeo je Zoran Blažić, poznati beogradski umetnik i saradnik mnogih estradnih umetnika, a za ostale pesme smo zaduženi Aleksa Stanković, Lazar Pantelić i ja. Na albumu će pored gorepomenutih učestvovati i drugi ostvareni studijski muzičari i poznati muzički izvođači koji će umnogome doprineti zvuku drugog albuma. Pesme zaista zaslužuju autentičan i istančan zvuk koji će se nesporno razlikovati od prvog albuma i to je neophodno da bi zaista zablistale u punom sjaju.

Koncept albuma biće ispraćen “Lila Idila” stilom sa prvog albuma i tu će dominirati orijentalni instrumenti, razne udaraljke, trube, saksofon, usna harmonika, flauta, klasična gitara, itd. Završili smo pet, šest pesama do sada, a planirano je da ih bude dvanaest.

Mnogo pesama u kratkom roku izlazi iz bašte Saše Baše. Gde crpeš inspiraciju i kako izgleda kreativni proces?

Nikad nije mnogo kad se mnogo oseća. Ja bih voleo da je ceo taj proces čak i brži, ali jednostavno nije fizički izvodljivo. Pesama uvek ima i biće ih. Postoje periodi kada pišem pesmu, dve dnevno, sa sve muzikom, ali postoji i period odmaranja od sopstvene napregnutosti emocija usled pisanja, koji, usled moje hronične nestrpljivosti, kratko traje.

Proces pisanja, stvaranja tih pesama, što bi Arsen Dedić rekao “uglazbljivanja” pesama i naravno uvežbavanja sa bendom mi je najdraži proces. Najteži i najdosadniji deo tog procesa jeste suvoparno ponavljanje pesama što vokalno, što instrumentalno, ali taj proces je neizbežan ako želimo da to zaista zvuči kako treba.

Nemam u planu da pravim neku veću pauzu i radiću album za albumom, a koliko će trajati rad na kom albumu zaista ne mogu unapred znati. Ja bih voleo da na svake dve godine izbacujem album, ali videćemo da li je to, kao što rekoh, fizički izvodljivo.

Koliko često pišeš i koliko vremena ulažeš u stvaranje?

Kao što rekoh, skoro svaki dan, ponekad i dve pesme dnevno. Pišem i prozu za svoju dušu pa se nekad te dve sfere tematski poklapaju i jedna delatnost inspiriše drugu, što je neophodno ukoliko se autor ne bavi samo jednom delatnošću. Muzika inspiriše prozu, proza inspiriše poeziju, poezija inspiriše video radove i sve tako u krug.

U stvaranje ulažem većinu svog vremena. Od malena sam sklon pevušenju i stvaranju čak i u trenucima kada idem u prodavnicu, kada vozim bicikl, kada radim, zapravo, u svim životnim okolnostima. Sve te životne okolnosti direktno utiču na ono što pišem. U životu se nakupilo toliko iskustava da je sada inspiracije na pretek i lako se vezujem za bilo koju temu koja se provukla kroz moje dosadašnje iskustvo. U nekom trenutku me inspiriše neko iskustvo koje se dogodilo pre deset godina, a u nekom iskustvo od pre deset minuta, zavisi za šta se zakačim, a lako se kačim za sve te momente, jer sam hipersenzitivan.

U predhodnom periodu ste bili koncertno aktivni, kako ste zadovoljni nastupima?

Ja nastupe takođe doživljavam veoma duboko, veoma lično i veoma stresno, jer u svakom trenutku dajem sve moguće napore da svaki detalj bude na svom mestu. Svaki nastup je veoma promišljen i ko je bio na našim nastupima zna da svaki pokret ima određenu simboliku, da svaka pesma ima razlog zašto je tu, da svaki kostim prati muziku u cilju što veće zabave i ljudi ispred bine i nas na bini. Uvek budem zadovoljan posle nastupa, jer se trudim da dam svoj apsolutni maksimum, ali kad se emocije slegnu i kad malo razmislim o nastupu uvek dođem do zaključaka šta bi u budućnosti trebalo izmeniti.

Imali smo dve mini turneje (letnju i zimsku) i to nam je dalo realan pokazatelj gde se nalazimo i kuda treba da idemo kao bend. “PZE” nam je dao novu perspektivu rada i sada, kada su se sve strasti smirile, znam tačno kuda treba da se ide i na koji način, a valjda je, u svakom trenutku, najbitnije znati svoju tačku u koordinatnim sistemu konfuzije.

Nastupate uskoro na Munzik festu, recite nam nešto o samom munziku i šta možemo očekivati od vas na festivalu?

Munzik je festival koji postoji od 2019. godine i ja sam sa “Alejom Velikana” nastupao na prvom izdanju festivala još kad je bio na keju. Sada je festival prerastao u nešto mnogo ozbiljnije i neizmerno mi je drago zbog toga, jer su motivi samog festivala zdravi i u skladu sa vrednostima koje i sam promovišem. Prava simbolika festivala se može videti u trenutku kada sam festival i počinje, uz zalazak sunca na Gardošu, ima li šta lepše?

Od nas možete očekivati pre svega sjajnu zabavu uz gomilu prateće opreme, rekvizita, gomilu gitarskih pedala, gitara, instrumenata i muzičara na bini. Trudimo se da taj šou uvek obojimo i dubljom notom i da to ne bude samo neki neartikulisani haos na bini, već da to iz nastupa u nastup prerasta u pravi mjuzikl.

Nadam se, pre svega, da će uz naš rast i napredak, napredovati i naša publika i da ćemo zajedno postati najbolja verzija sebe, a to je ono čemu svaki i umetnik i čovek neizostavno mora da teži.