“Thievery Corporation” sedmi put oduševio publiku u Srbiji i poslao jasnu poruku svima: Studenti pobeđuju!

Izuzetna svetska muzička atrakcija, američki i multikulturalni mega sastav Thievery Corporation – u subotu, 18. jula, priredio je spektakl za pamćenje u Luci Beograd, Open Air Corner-u, zahvaljujući organizaciji koncertne agencije i promoterske kuće Long Play.

Bila su to tri koncerta celog vikenda inostranih imena, svi u realizaciji Long Play na čelu sa osnivačem – Zoranom Vulovićem Vuletom – Skunk Anansie (petak, 17.07.), Thievery Corporation (subota, 18.07.) i Kraftwerk (nedelja, 19. jul).

Koliko god su i ostali koncerti obradovali i osvojili publiku, definitivno je Thievery Corporation postigao standarde koje retko ko može da dosegne u vasioni.

Duga je ljubav između Srbije i Thievery Corporation, koja traje već duže od 20 godina.
Veoma često nastupaju kod nas, odomaćili su se pošteno, nedostaje još samo da uzmu i srpski pasoš i da budu neka vrsta ambasadora naše zemlje širom planete, što bi bilo izvanredno, sasvim moguće.

Prethodni put “Thievery Corporation” je gostovao leta 2024. godine, takođe zahvaljujući Long Play agenciji, kada su imali veliki koncert u Donjem gradu Kalemegdana. Bilo je i tada uspešno, ali i pakleno od vrućine, te se jedva disalo.
Pre toga, imali su nastupe dva puta na Arsenal festu u Kragujevcu (2017, 2022), a u Beogradu ljubav je počela na Beogradskom sajmu 2005. godine (festival Vybe – sa slavnim “Faithless” delili su binu), osvajali su i bivši BelExpo centar na Novom Beogradu i Stadion Tašmajdan.

Specifičan projekat i izvanrednu avanturu „Thievery Corporation“ su osnovali 1995. godine tandem Rob Garza i Eric Hilton.
Na aktuelnoj svetskoj turneji slave taj divan jubilej – 30 godina karijere.
Nažalost iz cele priče se povukao nedavno Eric Hilton, sam odlazak se svakako oseća, ali tu je Rob Garza, pokretač i stožer ove avanture koja uspešno egzistira preko tri decenije.
Koncert nije mnogo kasnio, možda samo tih akademskih 15 minuta, i sam prolog, uvod je predstavljen u audio obliku: prijatan ženski glas pripoveda biografiju benda i ističe sam razvoj te karijere, izdvaja prve hit pesme i uspešne albume. Podseća nas ta ženska osoba da su nastali 1995. godine, da slave okruglo 30 godina karijere, mada su sada već zašli i u novu sezonu postojanja.

“Glass Bead Game” (Intro) glasio je taj sam početak divnog koncerta, i cela ekipa, njih osmoro, stigla je na pozornicu, spremna da pravi ršum.

Tokom 30 leta bili su veoma vredni i diskografskom pogledu te su iznedrili 11 studijskih albuma: “Sounds from the Thievery Hi-Fi” (1996), “The Mirror Conspiracy” (2000), “The Richest Man in Babylon” (2002), “The Cosmic Game” (2005), “Versions” (2006), “Radio Retaliation” (2008), “Culture of Fear” (2011), “Saudade” (2014), “The Temple of I & I” (2017), “Treasures from the Temple” (2018), “Symphonik” (2020).

Takođe, pesme i kompozicije Thievery Corporation su prisutne u mnogim igranim ostvarenjima, TV serijama – “Alias”, “Porodica Soprano” (The Sopranos), “Zapadno krilo” (The West Wing), “Veronika Mars” (Veronica Mars), “Prava krv” (True Blood), “Vampirski dnevnici” (The Vampire’s Dairies), TV emisiji “Foodball Focus”, filmovima – “Nebo boje vanile” (Vanila Sky), “Memento”, “Garden State”.

Kako stvoriti set listu, repertoar želja sa tolikih izdanja koja sadrže preko 100 pesama?
Veoma zahtevan i naporan zadatak, ipak, oni su nekako uspeli da zagospodare Open Air Corner-om Luke Beograd sa izborom od 20 pesama sa zvaničnog dela koncerta.
Mr Lif, Puma, Laura i povremeno Frank O čine vokalno jezgro benda koji sija svake sekunde na pozornici.

“Divno je što smo svi sada ovde večeras. Predivno vreme je pred nama. Posebno je prelepo što ste svi vi u tolikom broju odvojili svoje vreme i isplanirali da budete ovde sa nama da svi zajedno uživamo. A najvažnije od svega, slavimo 30 godina Thievery Corporation!”, istakao je pun elana Me Lif, sjajan i dinamičan pevač, sa kosom punom dedrova, nalik čuvenom fudbaleru Rudu Gulitu, koji je bio zvezda u periodu pre nastanka Thievery Corporation.

Koncert su započeli sa hitom “Assault on Babylon” koji je vokalno dočarao Puma, jedan od tri redovna pevača u ovom sastavu, Afroamerikanac sa polucilindrom i naočarima, te je Thievery Corporation žurka mogla da se zahuhta.
Na numeri “Encounter in Bahia” vokalno se udružuju svo troje pevača – spomenuti Mr Lif i Puma, kao i jedina dama u novoj postavi – Laura.
Zanimljivosti je bilo od samog početka: Thievery Corporation je verovatno jedini bend na svetu koji dozvoljava fotoreporterima da slikaju bukvalno CEO koncert. Nema ono, prve tri pesme i kraj. Ovde fotografi su sve vreme ispred bine i mogu ostati čitava dva sata koliko im obično traju nastupi.

Međutim, druga zanimljivost i drugačije lice medalje je u tome da na video bimu nije moglo da se vidi nijedan jedini kadar sa koncerta. Na ranijim nekim koncertima i festivalima, recimo na Arsenal Festu u Kragujevcu, publika je mogla da ih vidi i na video bimovima gigantskih proporcija.
Ovde je stajao samo natpis i logo benda “Thievery Corporation” i gotovo.
Dakle fotografisanje sve vreme može, a ipak video prezentacija na video panelima – izgleda ne može.
Tako je publika u poslednjim redovima ostala uskraćena za ovaj scenski muzički spektakl da ga doživi u pravom smislu. Najviše su mogli da se prepuste posetioci u prvim redovima ili naročito fanovi blizu bine.

Repertoar se nizao veoma efektno i eksplozivno, te su svi pevači na svakom izvođenju pružali svoj apsolutni maksimum – “Shadows of Ourselves” (Laura), “Holographic Universe” (Mr Lif, Laura), “Radio Retaliation” (Puma), “Lagos Communique” (duet – Mr Lif i Laura).
Svako od troje vokalista uspevao je da utisne neki svoj pečat, šarm i šmek, i da bude personifikacija različitog žanra: Puma – rege, Mr Lif – rep hip hop, Laura – bossa nova, i povremeno kad uskače bubnjar Frank O – brazilska muzika.
Frontmen grupe Rob Garza sve vreme je za miks pultom i kao vizionar, pokretač prati ih u ulozi supervizora.
Dok ih slušate, shvatate da je veoma teško kako da ih definišemo u pogledu pravca i žanra. Thievery Corporation je jedan ogroman koktel: dub, acid jazz, reggae, indian classical, srednja istočna muzika, hip hop, electronica, muzika Brazila, bossa nova.
Toliko vokala i čine svaki njihov koncert posebnim i bajkovitim, jer se njihovo smenjivanje kao na beskonačnoj traci sa preponama i preprekama koje oni uvek olako savladavaju.
Gotovo naizmenično su stvarali niz svo troje – “Satyam Shivam Sundaram” – indijska poetika koju dočarava emotivno Laura, “Amerimacka” u rege fazonu Pume, rep i hip hop u spajanju “Unified Tribes” (Mr Lif), a onda su usledila dva veoma moćna remiksa.
Prvi je vanserijski “Vampires Remix” sa ponosnim izvođenjem Pume, a onda je tek usledio performans koji oduševljava na hiljade duša u publici.
“Heart is a Hunter” – Remix je preuzeo Frank O, do tada uvek odličan na bubnjevima i timpanima, i prava je šteta kako ga ne puštaju da bude sve češće za mikrofonom.
Frank O se izgleda ne može zadovoljiti samo da peva, i bude za bubnjevima i timpanima, već želi da publici pruži i nešto drugo, mnogo više i snažnije, tako da je postao pravi akrobata kao iz vrhunskih cirkusa.
Frank O je uzeo sijalicu i vrteo snažno na konopcu kao pravi svetlosni spektakl, fascinantno, čudesno, kao jo jo, akrobata bez premca, a publika je bila u delirijumu od takvog scenskog užitka.

Instrumental “Air Batucada” i pušten audio snimak “Sleeper Car” bili su neka vrsta intermeca, tek sitne pauze, da bi se vokali malo odmorili i onda dalje preuzeli kormilo.
Dramaturgija koncerta otišla je u novi nivo, sledeće važno poglavlje “Acoustic” sa četiri numere, sasvim drugačija dimenzija benda i samog razvoja koncerta.

Četiri akustične pesme su obradovale auditorijum u svakom pogledu – Laura je osvojila i zavela sve uz dve kompozicije – “Beautiful Drug” i “Sweet Tides”, Mr Lif – “Culture of Fear” i Puma – “The State of the Union”.

I odjednom, Laura iznosi transparent sa natpisom “Studenti pobeđuju”. Da, baš tako. “STUDENTI POBEĐUJU”!!!

Naravno, publika ne može da veruje, biva presrećna, i viče u talasima: “Pumpaj, pumpaj, pumpaj!!!”.

Osim Laure, i ostali vokali razmenjuju isti transparent, ide iz ruke u ruku, sve je tako fenomenalno.
Svi iz Thievery Corporation su uz nas, Srbiju, pravdu, ljubav, slobodu, onu divnu stranu koja vuče samo na dobro i normalno.
Rob Garza kao pravi borac za ljudska prava i demokratiju, a nikada i nikako demokratiju, uživao je u ovom činu.
Sa miks pulta prešao je na rub scene kao gitarista i podjednako je učestvovao dalje u koncertu sa ostalim kolegama, da bude kompletno istaknut.
Usledio je “Medley” kao spajanje više instrumentalnih kompozicija, totalno uživanje, da bi Laura na vrhunski način izvela retko predivnu baladu”Lebanese Blonde”, jedan od njihovih svakako najvećih hitova ikada, spajanje electro, tehno, bossa nova i acid jazz senzibiliteta, o mističnoj plavuši iz Libana.

Ali, da se razumemo, hajlajt ili highlight večeri sigurno je brilijantan hit, kompozicija koja vam ispunjava sva moguća čula lepotom – “Fight to Survive” na kome se udružuju svo troje (Ne Lif – Laura – Puma).
Retko neverovatan spoj repa, regea, elektronike u jednoj pesmi, da jednostavno morate da igrate, skačete, izgubite se u melodiji, i čini vam se da vam ništa više nije potrebno.
“Fight to Survive”, dakle “Borba da se preživi”, to je poruka i pouka danas u svim zemljama i prilikama, kulturama, dimenzijama, i decenijama se ništa ne menja, ratovanja je sve više, borbe do istrebljenja.
Poslednja pesma sa oficijelnog dela koncerta – “Warning Shots” sa svo troje – Puma, Me Lif, Laura, čini novi vid oduševljenja publike, koja sedmi put u Srbiji, peti put u Beogradu, uživa u vrhunskoj umetnosti Thievery Corporation.
Kraj nije bio ni blizu, i ubrzo je ekipa izašla na bis, te nakon instrumentala “The Forgotten People” priredila finale za pamćenje sa ultra hitom “Richest Man in Babylon”, što je Puma izveo i izneo maestralno.

Laura je u nekoliko navrata i dalje nosila natpis – “Studenti pobeđuju” i svake sekunde osvajala srpsku publiku. Nikad kraja želji za pravdom, što je kod njih valjda normalno, kod nas već dugo nije.
I sledi dalje… neopisivo zadovoljstvo.
A onda se desilo nešto neverovatno, nikad do sada, da bend koji se oprostio od svoje publike, ispuni celu set listu, članovi benda bace trzalice od gitare i palice od bubnja u masu i reku ljudi, ipak reše da uz glasne povike fanova, nastave koncert!!!

Tako su svih osmoro članova muzičke porodice, komune i kolektiva Thievery Corporation doleteli na pozornicu i dalje duboko u noć pevali, svirali, neumorno davali sve od sebe da ne razočaraju publiku, i pruže im dodatni bis od punih pola sata od raznih sjajnih pesama sa mešavinom začina žanrova.

Umesto dva, koncert je tako potrajao puna dva i po sata, kao izuzetan kvalitet i spektakl što u Beogradu i Srbiji niko nikada nije priredio, ništa ni izbliza slično.

Kada se vidi njihova obimna turneja kojom slave 30 godina karijere – Grčka (Solun, Atina, Mikonos), SAD (Majami, Orlando, Hjuston, Nju Orleans, Ostin), Kanada (Vankuver), a posle Beograda su se zaputili: Hrvatska (Šibenik), Bugarska (Plovdiv), Engleska (London), Nemačka (Hamburg), dalje turneja po Americi, Mađarska, i drugo, jasno je da pred sobom imate retko predivna neumoljiva bića i apsolutne super heroje.

Najlepši osećaj zauvek je kada su i muzičari i fanovi obostrano oduševljeni i uživaju u toj sinergiji koja se stvarala 150 minuta na sceni. Nema ni laži ni prevare.
Sve je tu, iskreno, snažno, srdačno, opipljivo, moćno.
Zato će Thievery Corporation – definitivno Zauvek biti u vrhu omiljenih sastava u Srbiji, i da dolaze svake godine, svakog meseca, svake sedmice, i za milion godina.