Udruženje za odbranu ćirilice “Dobrica Erić”

Udruženje je osnovano iz sledećih razloga :

Narod se na referendumu opredelio za svoje jedino nacionalno pismo Ćirilicu, pa je ona Ustavom Srbije imenovana kao službeno pismo. Takođe je sada službeni jezik srpski, dok je u prethodnom Ustavu to bio srpskohrvatski jezik.

Pošto je veliki raskorak između ustavnog određenja Ćirilice i njene zastupljenosti u realnom životu, a medijski mrak u Srbiji onemogućava da se taj raskorak smanjuje, potrebno je da se narod upozna sa osnovnim činjenicama vezanim za stradanje Ćirilice i za okupaciju Srbije hrvatskom latinicom.

Ćirilica je deset vekovno, prvo i jedino srpsko pismo kojim je napisano sve što je vredno u srpskoj kulturi i pismenosti.
Uz veru i jezik Ćirilica je treći stub nacionalnog identiteta srpskog naroda.
Ćirilica je najprepoznatljiviji spoljašnji simbol srpstva i državne suverenosti.
Nad Ćirilicom je počela nasilje katolička crkva njenom zabranom odmah po velikom crkvenom raskolu 1059.g., a kroz istoriju su je zabranjivali Marija Terezija, car Franjo Josif, Hitler, Pavelić i, naravno, komunisti, pa se ne treba čuditi da je srpskog pisma u severnom delu Srbije manje od 2%.
Novosadskim dogovorom iz 1954. prvi put u Srbiji je srpski jezik preimenovan u srpskohrvatski, a srpski lingvisti su Ćirilici uveli konkurenciju u vidu hrvatske Latinice, sa namerom da u konačnom ishodu to pismo među Srbima i prevlada.
Ispravljanje velike greške lingvista počelo je njenom zaštitom u Ustavu Srbije iz 1990.g. i to zaslugom genijalnog profesora prava akademika Radomira Lukića.
Srpski lingvisti bojkotuju ustavnu poziciju Ćirilice time što joj ne daju isto značenje i u pravopisu srpskog jezika, iako je narodna volja zapisana u Ustavu starija od njihovog mišljenja.
Nasilje komunista nad Ćirilicom nastavili su njihovi naslednici preimenovani u demokrate i kosmopolite, koji u svojstvu gospodara medija i dalje tretiraju Ćirilicu kao nešto čega se Srbi trebaju stideti zajedno sa celokupnom svojom prošlošću.
Imajući u vidu navedeno, „Ćirilica“ Beograd će kao i ostala srodna udruženja stalno insistirati na obavezi države da sprovodi Ustav po pitanju Ćirilice, a ne da Ćirilica ostane u Srbiji na nivou folklornog značaja. Ona će naročito insistirati na tome da vlast obaveže uvoznike da računari moraju imati ćiriličku tastaturu i da se na Ćirilici mogu slati poruke putem mobilnih telefona.

Web adresa: www.cirilica-beograd.rs