Vlajko Raduski: Puno ljudi uradi tetovažu samo da bi bili u trendu

Šta po Vama lično predstavlja tetovaža ?

To je jedno od klasičnih pitanja, koje se u današnje vreme postavljaju, kako klijentima tako i tattoo majstorima. Pre svega, definitivno je tetovaža postala modni detalj i kod nas, s obzirom da kaskamo za ostatkom sveta. Hvala bogu da nije više takav taboo i kod nas. Ima dosta njih koji bi uradili tattoo samo da budu in. To su na primer klijenti koji kad dođu kod mene gledaju radove po zidovima i pitaju me za predlog šta bih ja uradio (smeh)…. I eto, odmah ti je jasno da on to radi čisto da bi imao neku šaru.

Naravno, broj takvih klijenata mnogo je manji, dok ostali otprilike znaju šta bi, ali nemaju finalan dizajn. Tu im ja pomognem. Tetovaža je i na neki način uspomena jer nas podseća stalno na neku osobu ili događaj u našim životima, koju svakodnevno nosimo na sebi i mislim da je to motiv broj 1 kod ljudi. Da skratim, pošto sam posvećen crtanju ceo život, školovao se za to godinama i radio razne tehnike, za mene je i tetovaža pre svega umetnost.

Dolazi li se teško u danasnje vreme do opreme za tetoviranje ?

Ne. Ranije je bilo problematično. Kada sam počinjao, kao i mnoge druge starije kolege, to je bilo “hand made” varijanta opreme. Teško se dolazilo do opreme. Ranije smo imali šablone pa smo sami lemili igle i pravili sisteme igala. Možeš misliti koja peripetija. Danas se jednim klikom oprema naručuje na kućnu adresu. Danas je mnogo je lakše početnicima. Zato su i radovi mnogo bolji kako se i oprema modernizuje. Jao, kad se setim, radiš neki masni debeli crni tribal a nemaš odgovarajuću iglu to traje satima i mučenje je neverovatno.

Šta Vas je navelo na put tetovaže i koliko je on kod tebe dalek ?

Ima dosta godina kako sam prvi put probao da nacrtam neku tetovažu. Sigurno 20. Ali, zbog onoga što sam govorio o opremi, bio sam malo u strahu pa sam neko vreme i prestao sa tetovažom. Mimo toga, neprestano radim mozda 10-12 godina.

Navelo me je to što sam to shvatio samo kao drugačiju tehniku crtanja od onoga što sam inače radio. Crtanje, slikanje, grafiti,čak sam bio i firmopisac pa su me drugari pitali da im uradim po neku tetovažu. Naravno, taj trend je polako dolazio i kod nas. Govorim ovo iz ugla običnog čoveka. Tetovaže su postojale i mnogo pre toga, ali nisu bile zastupljene kod čoveka koji živi prosečan život. Razumete o čemu govorim.

Kada bi ste mogli da vratite vreme, da li bi iste tetovaže uradili na sebi?

Pa bih, zašto da ne. Na svu sreću nisam rano krenuo da se crtam jer bi sad bilo mnogo posla oko prepravki. Lagano, ne žurim sa tim. To je kod mene, pre svega, stanje duha i odraz onoga kako se osećam. Ako imam potrebu, uradim tetovažu u skladu sa tim.

Koliko je tetoviranje razvijeno u Vašem kraju?

Tetoviranje je razvijeno u svim krajevima! (smeh)

Kakvih talenata treba posedovati osoba koja se želi baviti tetoviranjem ?

Naravno da mora da bude talenat za crtanje. To je prvo. Praksa, rad i želja oblikuju sve to zajedno i tu nastaje dobar tattoo majstor. Sve to mora da postoji.

Družite li se međusobno, imate li neka okupljanja ?

Da, ali sve zavisi u kojim krugovima. Ja i nisam nešto za te sajmove i expo-e. Što se toga tiče, nisam aktivan, ali imam svoje mišljenje o tome. To me nešto preterano i ne zanima. To vam je kao sa slikarima. Ima mnogo njih koji nisu pravili samostalne izložbe niti su učestvovali u javnom životu, ali su u svojoj režiji pravili prava umetnička dela i zadržavali to za sebe.

Šta bi ste poručili  ljudima koji se žele tetovirati ?

Samo da se raspitaju kod koga idu. Ništa više od toga. Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje…

Šta bi promenio na našoj regionalnoj sceni tetoviranja ?

Realno ima posla, a naši ljudi su čudo. Hoće pošto-poto tetovažu odmah, a dobri majstori su zauzeti dosta unapred. Zakazani pa se crta ko gde stigne. Kao što rekoh, još uvek dosta kasnimo za nekim standardom. Naši majstori su odlični ali mnogi su često u Evropi zbog standarda. Ne mogu ja tu ništa da menjam.

 Koji Vam je omiljeni hard rock/heavy metal bend strani, a koji Balkanski (ex-Jugoslovenski)?

Sva dobra muzika mi prija. Nisam fan ni jedne grupe. Što bi se reklo “od Silvane do Nirvane”. Ne volim da se foliram po tom pitanju.