Žaklina Kiš – Južni krst

Već od naslovne, i uvodnih strana knjige nailazim na – krst, ljubav, jug, sever, zvezde i srce- i nekako logično, kao po difoltu, spontano normalno, ispostavlja se nakon prvog čitanja krajnje ozbiljnih, i inteligentnih, a mudrih, i otresitih i reskih pesama poetese ŽAKLINE KIŠ – JOCIĆ, da sam instiktivno predosetio na kakvu ću poetiku i senzibilitet naići, a on je unikatan, raritetan i – nesvakidašnji u domaćoj književnoj kulturnoj ponudi i zato ima biti zabeležen i – gle čuda?- podcrtan, naglašen, privatno pohvaljen, pa i javno afirmativno definisan, kao što ja to sada upravo  činim, već u startu ovog prikaza. Ne radi moja malenkost to namerno, nit je pod prisilom, niti je  plaćena da to uradi, ili ne daj Bože podplaćena, već ju je poetski sklop stihova i strofa pesama pesnikinje ali videćete nešto kasnije i prozne književnice ŽAKLINE KIŠ-JOCIĆ sam naveo da argumentovano zaključim da se ovde radi o specifičnom semantičkom ne samo osečaju za rečenicu, već semantičkom osećaju za umešno uklopljenu i utopljenu pravilnu  reč i rimu, lišenu patetike, sa dodatom enormnom velikom dozom originalnosti samosvojnosti, i KVALITETA PLUS u pesničkom subjektu!

Iako pratim savremenu, modernu poeziju, ponajviše onu tzv. urbanu poeziju pesnika i pesnikinja iz Srbije, i balkanskog regiona, moram priznati da stil, formu i izražaj kakav sam otkrio u kadkad vulkanski užarenim, kadkad košavom i vetrovima olujnim stihovnim nanosima poetese ŽAKLINE KIŠ-JOCIĆ do sada nisam imao priliku da sretnem! To shvatite samo i isključivo u superlativu, naravno, i nikako drugačije! Ovde imamo zapaziti zaista bogatstvo vokabulara gorepomenute umetnice kojeg ona, gotovo u svakom stihu, gotovo kao da piše poeziju u prozi, nekada (ne, nekada, već veoma često, što je još jedan od elemenata koji je izdvaja od mase drugih pesnikinja i pesnika!) prekida interpukcijskim znakovima poput tačke, znaka uzvičnika, i nastavlja dalje sa stihom čiji se kraj rimuje sa predhodnim. Često se pita, i samoispituje se u svojim stihovnim rolama i stihovnim otkidajima? Često koristi srednje crte. Mislim da ona, iako govori i peva, pripoveda, ispoveda, razmišlja o dubokim i teskobnim, unekoliko melanholičnim i veoma teškim, turobnim, ali životnim temama, ŽAKLINA KIŠ – JOCIĆ jednostavno poseduje tu lakoću-nazvao bih to ovako- sposobnosti žongliranja rečima i stihovima, igranja i poigravanjima mislima i osećanjima. I to onim najdubljim, ljudskim, najtananijim-onim kod kojih mnogi ljudi- pucaju! Na paramparčad! Ona je gospodar svog unutarnjeg duhovnog metroa i ima ključ kojim otvara odaje i isporučuje čitalačkom auditorijumu- sve što sama poželi, na način samo njoj svojstven- ali zaista unikatan- i koliko ona sama poželi. A želi mnogo i daje mnogo! Na našu sreću i čitalačko zadovoljstvo, radost kulturne ponude vrhunskog nivoa poezije elitnog duha ŽAKLINE KIŠ- JOCIĆ. Ne mogu da preciziram još uvek da li je njena poezija 100% poezija jer je podosta i prozna. U tom kontekstu, na klackalici je između poezije i poezije u prozi!

U zbirci JUŽNI KRST nalazi se 23 pesme i knjiga počinje uvodnom: PRIHVATANJA! Krajnje ozbiljna i moćna pesma. Fabulozna i ni malo slučajno odabrana za otvarajuću, uvodnu! Unekoliko je misaono religiozna i refleksivna, molitvena, a pritom prizemno granitna! Na moju malenkost izuzetan utisak ostavila je njena pesma: PRIJATELJSTVO! Lično sam je doživeo i proživeo! Ona je moj favorit, definitivno! U pesmi UMOR, pesnikinja Žalklina poručuje, parafraziraću je da nema šta da ponudi osim svoje vere! U tome je bingo! U veri! Vera joj je i dala talenat za pisanje, a pisanje koliko oslobađa i usrećuje, toliko i umara!

Iako u PESMI O LJUBAVI, ŽAKLINA kazuje da nikada ne piše ljubavne pesme, jer nema srca zanemljiva, pijana, obična, zbirku JUŽNI KRST, koju je posvetila s ljubavlju svojoj deci Lari i Dini, završava pesmom naslova: POBEDA LJUBAVI:

VELIKE REČI KRADU SNAGU KROZ UMOVE,

BEZOBRAZNO BLISTAVE, RAZVEJANE NIZ DRUMOVE.

POBEDILI SMO ZLO I DANE BEZ SVANUĆA.

OVO JE NAŠ DAN, SAMO NAŠEG VASKRSNUĆA!

Zbirka pesama JUŽNI KRST, autorke ŽAKLINE KIŠ –  JOCIĆ, je jedno istinski maestralno i vrhunsko, nesvakidašnje umetničko delo vredno svake pažnje, ali ne i sve publike!

Samo je za odabrane i one probrane  koji su spremni i sposobni da otkriju, prime i razumeju! Poezija nije tako laka, kada je piše umetnica  ŽAKLINA KIŠ – JOCIĆ!

Proverite, i uverite se i sami!

Svaka čast!

Žaklinina biografija i bibliografija:

Rođena je u Beču 1964 godine. Pisanjem i muzikom bavi se od rane mladosti. Komponuje, svira klavir i gitaru. Bila je solista u mnogim poznatim horovima u zemlji.

Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu – Engleski jezik i književnost, a u prevodilačke vode uplovila je pre dvadesetak godina kao sudski tumač za engleski jezik.

Član je međunarodnih organizacija za pronalaženje ljudi, među kojima se ističu Asocijacija istraživača u UK i Odsek za genealoška istraživanja u Australiji. Takođe je član Udruženja prevodilaca Srbije i Udruženja književnika Srbije.

Do sada je objavila romane Vrh greha (2009), Pečat u crvenom vosku (2010), Sastanak sa pepelom (2021). Prevela je i knjigu pisca Majkla Ridpata Ponovo u igri. Roman Pečat u crvenom vosku preveden je i objavljen u Francuskoj gde je postigao zapažen uspeh.

Udata je, ima dve ćerke, i aktivna je u dešavanjima u vezi sa dijasporom i ljudskim pravima.

Objavila je roman pod nazivom „Sastanak s pepelom“TV INTERVJU TIM POVODOM.