Zoran Predin raznežio publiku Mts Dvorane na svom koncertu „Zoran peva Arsena“

Bilo je to još jedno emotivno, dirljivo, nežno, divno, posebno, blisko veče muzike koje je oduševilo prepunu bivšu Dvoranu Doma sindikata, današnju Mts Dvoranu – nedavno, 26. februara.

Tada je slovenački kantautor Zoran Predin osvojio neku novu publiku, ali i onu staru sa svojim dragocenim projektom „Zoran peva Arsena“, koji je predstavio beogradskoj publici na istoj pozornici 2019. godine. Veče kao omaž bogatom stvaralaštvu jugoslovenskog umetnika Arsena Dedića (1928 – 2015) je ideja koja ne može da omane nikada.

Obeležava se i više od 10 godina kako nam je otišao negde daleko iznad nas.

Sada, čak sedam godina kasnije, moćan ansambl „Damirov Django Group“, vrhunski sving sastav, u pratnji zvezde večeri Predina, pružio je kompletan umetnički užitak veoma odabranoj, odnosno izbirljivoj publici.

Auditorijum u Beogradu je veoma zahtevan, očekuje samo najbolje, želi najviše standarde, i Predin je toga veoma svestan. Zato u različitim projektima nastupa kod nas i uvek biva uspešan na zanimljive načine, kao lider bivšeg benda „Lačni Franz“, kao solista, ili ravnopravan deo tandema „Analogna rasa“ sa Nikolom Čuturilom Čuturom, sa kim je gostovao upravo na sceni Mts Dvorane u novembru 2025. godine. Bio je to tročasovni trijumf epskih i kolosalnih razmera da vam pamet stane.

Ohrabren tim uspehom, Predin se nakon svega tri meseca vraća u Mts Dvoranu, sa već viđenim projektom, samo nažalost bez glavnog stožera ansambla – Damira Kukuruzovića, koji nas je iznenada napustio u zlokobno doba korona virusa.

Snimljen je i album “Zoran peva Arsena” upravo 2020. godine u periodu virusa Covid19 sa sledećih 12 kompozicija:

1 Ni Ti, Ni Ja
2 Pamtim Samo Sretne Dane
3 Ako Priđeš Bliže (Zagrli Me)
4 Moderato Cantabile
5 Imenom Sam Tvojim Zvao
6 Zagreb I Ja Se Volimo Tajno
7 Proljeće Bez Tebe
8 Kuća Pored Mora
9 Tko Stoji Iza Mene
10 Takvim Sjajem Može Sjati
11 Otkako Te Ne Volim
12 Završit Ću Kao Howard Hughes.

Aplauz se proširio celom salom Mts Dvorane, kada je izašao na pozornicu Zoran Predin.

Uoči koncerta Predin je zapisivao po neke redove na društvenim mrežama koje ističu – „Naklon obitelji Dedić. Arsenu za pesme, Matiji za zlatne prste i Gabi za toplu dušu“.

„Dobro veče. Večeras je poseno veče, omaž obitelji Dedić“, naglasio je setno Predin, i stvarno je tragedija da su nas napustili prerano jazz pijanista Matija Dedić (1973 – 2025) i njegova mati Gabi Novak (1936 – 2025), u rasponu od svega par meseci tokom prošle, tužne, teške, skrhane godine odlazaka, jednog crnog niza bez zaustavljanja.

„Počećemo putovanje sa jednom pesmom koja je zapravo na kraju ovog albuma „Zoran peva Arsena“. Arsen Dedić je pisao o svom kraju i ova pesma na neki način govori o tome.
Krećemo na jedno putovanje od dva časa, koje će vam brzo proći“, obratio se Predin publici i zapevao prvu kompoziciju iz veoma bogatog opusa Arsena Dedića.

Tako je veče nostalgije i divnih emocija započelo sa numerom „Završit ću kao Howard Hughes“, i slovenački muzički umetnik nas je lagano i suptilno postepeno uvodio u jednu priču obavijenu bluzom, svingom, po uzoru na svetske standarde.

Zoran Predin je tokom dvočasovne večeri bio ne samo pevač, lider muzičke priče, već pravi domaćin, vodič kroz karijeru Arsenove magije, domaćin, narator.

Muzičar je veoma emotivan, osetljiv, možda se može reči i preosetljiv, iako je uspevao da krije taj svoj bol, što su mu svi prijatelji, toliko bliski, otišli. I Arsen, I Gabi, i Matija.

Otšli u u prah, ali iza njih je ostala ogromna i važna kulturna baština jugoslovenske muzike.
Predin se trudi da prikrije patnju koju ima zbog njihovog večnog odlaska, i najbolji lek sigurno da je – humor, smeh, da odagnamo te tamne misli, barem nekako, ili da pokušamo.

Tako je Zoran nama otkrio auditorijumu da je imao 20 godina kada je upoznao velikog Arsena Dedića u poznatom zagrebačkom klubu „Lapidarij“, te je dobio laskavi komentar da liči na lidera i pevača slavne američke grupe „The Doors“.

„Arsen je tada bio heroj crno bele televizije. Tako smo ga svako veče gledali u mojoj obitelji. Dakle, on je crno-beli čovek sa TV-a, a ja sam tada bio mladi polu-panker. I kad smo se upoznali, reče mi Arsen da ga podsećam na Džima Morisona. Shvatio sam to kao zaista veliki kompliment. Ali nije mi bilo jasno otkud taj crno beli lik sa TV ekrana uopšte zna ko je Džim Morison“, nasmejao je Predin mnogobrojnu publiku, u svom prepoznatljivom šarmu i beskrajno prijatnom osmehu kojim daruje fanovima pozitivnu energiju u svakom smislu.

Predin je naveo da album „Zoran peva Arsena“ počinje sa jednim od Arsenovih bisera „Ni ti ni ja“, i naglasio da smo započeli plovidbu kroz Arsenov opus i bisere.

„Sledeća pesma išla mu je na živce. Jednom prilikom mi je rekao – „Zorane, svaki tvoj uspeh je duboka rana na mom srcu“ i stavio mi je ruku na rame“, ispričao je Predin i time svaki čas približavao lik i delo velikog Arsena Dedića, kao pravi storyteller, koji stvara dramaturgiju čitavog koncerta.

Bio je to uvod za kompoziciju „Uzmi me“, koju navodno Dedić nije toliko voleo da peva.

Sve pesme na albumu i u uživo izvođenju su dobile svoj novi život, udahnut je drugačiji žanr, tako da su šansone i šlageri prerasli u jazz swing, koji „Damirov Django Group“ izvodi zaista maestralno, besprekorno, da ne postoji višak, ali ni manjak nota.

Ne može ništa da se dodaje, niti oduzima. Jednostavno se prepustite tim neprolaznim remek delima u nekim novim muzičkim čitanjima – interpretacijama.

„Sledeća pesma je meni omiljena“ – „Tvoje nježne godine“ su se zavrtele na reeprtoaru. Publika, sasvim očekivano, obradovana, oduševljena, srećna, željna da program traje što duže.

Dešavalo se i to da Predin veoma nadahnuto najavi neku pesmu, ali da ona uopšte nije na repertoaru. Kada ga iz benda podsete da najavljena numera nije na redu, Predin shvati da je sve pomešao, ali onda je dodao da je ipak bolje da odsviraju tu pesmu, jer „šteta je da propadne ovakva najava“.

„Poneli ste ruke, to je dobro, ali da li ste poneli i glasnice? A ima li ovde i nekih muškaraca?“, bio je duhovit Zoran Predin.

„Znali smo mnogo puta razgovarati o ženama Arsen i ja. Moram priznati, dobro je poznavao žene. Bio sam mlađi, pa sam tek učio, i strahovito su mi značili saveti. Gabi Novak je to znala, mislim da se on razume u žene, da ih razume“, govorio je šarmantno, šmekerski, harizmatično, kako samo to on ume – Zoran Predin.

„Zajednička nam je bila Edit Pjaf, žena sa velikim Ž. Mik Džeger je bio mala maca za nju, mislim na te male noćne ekspedicije“, zagonetno je Predin ukazao na neke lascivne teme i zapevao njen čuveni antologijski hit „Ma vie en rose“ (Moj život u ružičastom).

Edit Pjaf i Arsen Dedić su pevali divne šansone, kakvi su bili i francuske legende Šarl Aznavur i Iv Montan

Onda je objasnio, na osnovu Edit Pjaf, da je u svoju set listu „Zoran peva Arsena“ stavio i one pesme koje su obojica voleli, što će se dalje odvijati na ovom emotivnom umetničkom putovanju.

Tako je repertoar bio obogaćen i legendarnom pesmom o sreći, osmehu „When You’re Smiling“, koja je proslavila američku zvezdu – pevača i glumca Frenka Sinatru.

Narator ove divne večeri Predin je deo po deo slagalice o Arsenu otkrivao, sloj po sloj, kao kada se čisti luk.

„Arsen je veoma voleo umetnost u celini, ne samo muziku. Tako je voleo slikarstvo, literaturu, kao i film. I prema jednom filmu nazvao je sledeću pesmu“ – efektna najava beše za kompoziciju „Moderato cantabile“.

U pitanju je francusko-italijanski crno-beli igrani film snimljen 1960. godine u režiji slavnog Pitera Bruka, poznatijeg kao pozorišnog reditelja. Bila je to adaptacija istoimene pripovetke – novele (1958) slavne književnice Margaret Diras. Glavne uloge su igrali Žana Moro i Žan Pol Belmondo.

Sledi nova anagdota koja pripoveda o humoru, da se malo publika opusti i time više upozna ličnost Arsena Dedića, što je takođe kreator večeri Predin vešto osmislio kao koncept.

„Mora se reći, Arsen je bio multipraktik, ali šofiranje mu je bila ipak najslabija strana. Njegov BMW nije nikada doživeo četvrtu brzinu. Kad god smo se vozili, sve sam jedva čekao da konačno da i tu 4. brzinu, i to nikako da se desi! Sve vreme Arsen tako priča li priča dok vozi, ne prestaje sa pričom, bilo je to jako stresno. Arsen nas je stalno vozio na koncerte, tako odjenom se pojavi iz Zagreba u Ljubljani, onda u Novu Goricu, i uopšte ne znam kako mu je to uspevalo“, kroz osmeh je pričao Predin o Dediću i time ga je činio živim kao nikada do sada, i posle čitave decenije odlaska.

Blues, jazz, swing, gospodski fino, iznijansirano, prijatno, da se opustite i prepustite jugoslovenskoj muzici na sve načine, žanrovi su se nizali, činili umetniku da se poigra sa kreativnostima na vrhunski način.

„Sledeća pesma mi je jedna od omiljenih i mnogo mi je žao da je nisam ja napisao. Arsen mi je rekao da je moja verzija možda i bolja od originala“, otkrio nam je Zoran, i možda mnogima nije bilo poznato da je čuvenu pesmu grupe „Bijelo dugme“.

Zoran Predin se poveravao i ispovedao svojoj publici i rekao da je veoma patio nakon smrti svog prijatelja i kolege Damira Kukuruzovića (1975 – 2020), koji je osnovao Django Group i koga je beogradska publika gledala 2019. godine u Mts Dvorani na prvom izvođenju koncerta „Zoran peva Arsena“.
Nažalost već sledeće godine, nesretni Damir je podlegao od posledica korona virusa te fatalne 2020. koju svi pamtimo po zlu.

„Bilo mi je veoma teško, snažan bol je bio neizdrživ. Prošle godine je nebo bilo vrlo surovo“, misleći na mnoge poznate ličnost iz našeg regiona koji su nas iznenada napustili.

Umešno pevač i vodič muzičke večeri prelazi iz bola u pozitivnu energiju, dakle novi humor.

„Da li ste čuli možda onaj međunarodni vic?
Pričaju dva tipa.
Prvi pita ovog drugog: Da li si pio loše vino?
A drugi mu odgovara: „Jesam“.
I drugi pita „Pa dobro, i, kakvo je?“,
Na to mu prijatelj reče „Dobro“.

Usledilo je remek delo zvano „Loše vino“, koje su obrađivali razni muzičari kao Zdravko Čolić, pokojni Massimo Savić i naravno popularna pastirska rok grupa „Bijelo dugme“, bend enormne popularnosti.

Sledeća pesma je bila posveta pijanisti jazz usmerenja – Matiji Dediću, koji nas je napustio tako odjednom i sve pošteno šokirao i nasekirao tokom 2025. godine. Nedugo za njim napustila nas je i njegova divna majka Gabi Novak, legenda muzike u žanru šansona i šlagera.

„Matija Dedić i ja smo radili albume „Tragovi u sjeni“ 1 i 2. Desilo se nešto veoma zanimljivo i neverovatno: narednu pesmu smo izvodili u Nišu i ova stvar je dostigla neverovatne ovacije, uspeh kakav se ne može zamisltii“, gotovo kroz suze je rekao Predin, kao pravi gospodin koji veruje u neprolaznu energiju svih odlazećih velikana.

Naredna numera „Moj galebe“ posveta je hrvatskom mega maestru Oliveru Dragojeviću (1947 – 2018) vrhunskom umetniku šansona, još jedna legenda koja se preselila u legendu i večna lovišta.

Predin je poručio – „kad smo već na moru, možemo otići u jednu kuću, to je biser nad biserima“.
Naravno, „Kuća pored mora“ na sred Mts Dvorane.

Nova priča nudi novu dimenziju karaktrera kreativnog genija Arsena Dedića.

„Jednom prilikom meni je Arsen rekao setno – „Zorane, moje pesme nema na svadbama. Opet, najviše beba je začeto uz pesmu „Ne daj se, Ines“. Zato je mislio da ima hitove za razvode, jer i njih treba slaviti, tako je smatrao Arsen – ljudi proslave razvode“, bio je to uvod za baladu divnih stihova, kao i sve Arsenove numere – „Otkako te ne volim“.

Publika je pevala sve vreme i uživala pošteno sa ovom kompozicijom.

Zoran Predin je otkrivao i senzibilitet Arsena Dedića kada je reč o uzorima u svetskoj baštini.

„Arsen je jako voleo Boba Dilana, a najbliži je bio Leonardu Koenu. Zato, sada, idemo na jednu Koenovu, u tu čast. Pripremite glasnice i ruke! Hajde, muškarci!“, beše prolog za remek delo – pesma „Dance Me to the End of Love“ (1984) kanadskog pesnika, književnika, a pre svega muzičara, koji se odlučio da bude pevač sasvim iznenada.

Naime, želja Leonarda Koena je bila da se bavi poezijom. Ipak, kako njegove zbirke pesama nisu dolazile do dovoljnog broja ljudi, on je rešio da sve te pesme – otpeva uživo. Tako smo od pisca poezije u nastanku dobili istinsku svetsku muzičku zvezdu.

Leonard Cohen nam je jednom gostovao u Beogradskoj Areni i pevao je puna tri sata na koncertu za dugo pamćenje.

Beskrajno raspoložen Zoran Predin krenuo je u sve veću komunikaciju sa publikom, red pesme – red priče i pripovedanja anagedota.

„E, sad, pošto tako lepo pevate, sad ćemo jednu pesmu za vas, baš da je pevate. Platili ste kartu za ovaj koncert, onda treba i da zapevate!“, smatra iskreno Predin.

Biser jugoslovenske muzike „Devojko mala“ jeste čuvena pesma – šlager kompozitora Darka Kraljića, prema tekstu Božidara Timotijevića, dok je delo pevao glumac Vlastimir Đuza Stojiljković za mjuzikl film „Ljubav i moda“ 1960. godine, gde je imao sjajnu glavnu ulogu.

Hit „Devojko mala“ je u stilu stvaralaštva Arsena Dedića i njegov kolega – slavni Đorđe Marjanović je pevao tu numeru na koncertima širom bivše Jugoslavije, kasnije i u Rusiji, i sam singl je prodat u više od milion primjeraka. Naravno, pamtimo i rok verziju benda „Idoli“ novog talasa u Jugoslaviji.

Nakon ove antologije, sledi „Ako priđeš bliže“ (Zagrli me)“, i na samom izvođenju publika uživa, peva, tapše, svi su u euforiji non stop, nema predaha.
Pesma je proslavila našu najveću zvezdu ikada – Zdravka Čolića.

Euforiji u publici zaista nije bilo kraja, svi su se utisnuli u bogati svet Arsenove muzike i malo je otklonjena tuga da cele porodice Dedić nema, jer su svi oni živeli kroz pesme u potpunosti.

Svestan je toga Predin, svesna je i publika, želela je da se vrati u Jugoslaviju, koji mnogi jugonostalgičari i dan danas nisu preboleli.

Zoran Predin je podsetio publiku da je Arsen Dedić napisao muziku na stihove hrvatskog pesnika Tina Ujevića i zapevao divne romantične i melanholične stihove – „Tamo, tamo da putujem, tamo, tamo da tugujem“. Vanserijska pesma „Odlazak“ izgleda da po samom nazivu označava zaista kraj, kao jedna simbolika vrlo jasna.

Odlaze muzičari sa scene, ali opet, nešto nedostaje, zar ne?

Izlazi Zoran Predin sa divnom ekipom na bis.

„Nemojte misliti da smo zaboravili na Gabi. Evo ona najpopularnija pesma – „Pamtim samo sretne dane“, širokog osmeha nam kaže Predin i to je ta karika koja nedostaje“.

Klimaks, sam vrhunac večeri je tu na pragu, pred svima nama.

Moglo je da se završi baš sada, mada Predin odlučuje da malo produži.

Toliko da se sa jednom pesmom na samom kraju – oprosti u ovom susretu: „Zahvaljujem vam se svima na veoma srdačnom prijemu i ova poslednja pesma mora da se peva stojećki, molim lepo. Prelepa je pesma za sam kraj koncerta, i mislim da smo je svi zaslužili da je zajedno otpevamo“.

Oproštaj od publike simbolično je bio u znaku kompozicije „A sad adio“, kompozitora Vojkana Borisavljevića i Vojislava Kostića, na vokal Olivera Dragojevića, za čuvenu hit TV seriju „Vruć vetar“ iz pera nedavno preminulog scenariste Siniše Pavića.

Dakle, nakon skoro puna dva sata, Zoran Predin & Damirov Django Group finalnom kompozicijom rešili su da se pozdrave sa beogradskom publikom, do nekog novog, lepog susreta, nekim specijalnim povodom koji će Predin maštovito i kreativno odabrati.

Zoran Predin je inače čest gost cele Srbije i Beograda, gostovao nam je sa svojim slavnim rok bendom „Lačni Franz“ uglavnom u Domu omladine Beograda, onda u solo varijanti (klub Bitef teatra, Kolarčeva zadužbina, Mts Dvorana), ili sa projektom „Zoran peva Arsena“ (Mts Dvorana), ili u najnovijem izdanju supergupe – dua „Analogna rasa“ sa Nikolom Čuturilom Čuturom (Kolarac, Mts Dvorana, SOKOJ klub, festivali – „Priča“ u Čačku, „Arsenal fest“ u Kragujevcu“, „Lent“ u Mariboru, „Wind Rock Fest“ u Vršcu, kao i mnogi gradovi naše zemlje).

Naravno, uvek i zauvek Zoran Predin nam je dobrodošao!